Nove kompozicije za BG voz: Da li je moguća racionalnija nabavka

Na najvišem državnom nivou se najavljuje kupovina 30 vozova za BG voz, pri čemu se javnost upoznaje sa cenom i proizvođačem, ne i o broju vagona u kompoziciji, u jednom nivou ili dvospratno, kao ni o niskopodnosti ulaza, navodi u autorskom tekstu za eKapiju Karlo Polak, saobraćajni inženjer.

Bira se jedan od najskupljih proizvođača španski CAF. Cena po kompoziciji je 10.500.000 EUR, dok su Stadler švajcarski vozovi u poslednjoj nabavci koštali 6.200.000 EUR, napominje Polak.

- Inflacija u evrozoni je 2-4% godišnje, i po tom osnovu je nemoguće toliko povećati cenu. Sa tehničke strane u poštenom tenderu bi Stadler svakako imao određenu bodovnu prednost zbog ujednačavanja voznog parka, i time jeftinijeg i efikasnijeg održavanja. Kineski bi takođe imali određenu prednost, u razumnom razmatranju, zato što vozove kvaliteta u rangu sa evropskim imaju po nižoj ceni. Dalje, Siemens, koji ima fabriku u Kragujevcu bi takođe bio u zdravom razmatranju - smatra Polak.

U Francuskoj, Španiji i mnogim drugim zemljama, dodaje, proizvođačima se na prefinjen način nameštaju tenderi za železnička vozila, ali sa zdravom logikom podržavanja domaće industrije, nauke i radnih mesta.

- Kada Belorusija potpuno bez tendera dodeli nabavke vozila za javni prevoz domaćim preduzećima, radi najbolje za svoju državu. To se kod zapadnih analitičara statistički vodi kao "korupcija velikih razmera", ali kao ne-kandidat za EU ima mogućnost da vodi po državu povoljnu dogovornu ekonomiju bez tenderske birokratije i skrivanja nameštanja tendera kao u, recimo, Francuskoj ili Španiji - ukazuje Polak.

U prilog angažovanju domaće industrije, navodi, ide i činjenica da su svi evropski proizvođači šinskih vozila pretrpani narudžbinama, kasne sa isporukama, a što je i najvažniji razlog otvaranja fabrike Siemens u Kragujevcu.

Kada su nabavljani sadašnji vozovi za BG voz još velika SFRJ je planirala nabavku čak 60 takvih vozova za tri savezne republike, navodi Polak.

- Do početka reformi na železnici ih je bilo funkcionalno 27, robusne, dugotrajne, sa potpuno obučenim domaćim remonterima. Preživele su sankcije, bombardovanja, a zbog produženja ciklusa redovnih srednjih opravaka za oko 50% se sada uništavaju. Dok se 2011-2012. na njima zasnivao najpouzdaniji javni prevoz koji je ikada bio u istoriji Beograda, od 2012. je taj sistem "maćehin pastorak". Jedine velike serije voznih sredstva su švajcarski električni vozovi Stadler Flirt, i ruski dizel Metrovagommaš RA2. Prvih vozova za 200km/h je nabavljeno samo tri Stadler KISS, pa umesto da se formira serija, nabavlja se pet kineskih za 200km/h. Za liniju za aerodrom se najavljuje tek 9 kineskih vozova prigradskog tipa, a sada još peta nova serija 30 CAF električnih vozova. Ta vrsta šarenila voznog parka je katastrofa za održavanje, dugo čekanje na rezervne delove, višu cenu istih, neisplativost držanja zaliha rezervnih delova, obuku inženjera i tehničara održavanja za sve te vrste vozova... Velika Nemačka je pre jednu deceniju napravila rasprodaju većine šinskih voznih sredstava u serijama manjim od trocifrenih. Mala Srbija vrlo teško da može da sastavi 100 istih nekih železničkih vozila osim teretnih vagona, ali male šarolike nabavke su tu pogubne - ocenjuje Polak.

Kada republika ulaže u beogradsku infrastrukturu republičkog značaja, tipa obilaznica, most na magistralnom pravcu, prugu na teritoriji Beograda, tu postoji logika. Ali da republika ulaže u prevozna sredstva koja ne saobraćaju van beogradskog okruga je nelogično i nepravedno prema ostatku Srbije, smatra Polak.

- Siromašnim opštinama možda ima smisla pomoći na taj način, ali ne i ekonomski najjačoj jedinici lokalne samouprave. Vezano za prigradske železnice, primeri u kojima iste pokriva gradska transportna firma ili mešovito preduzeće sa vlasništvom grada i republičkih železnica po 50% su bolji primeri. Imamo preduzeće Beogradski metro i voz bez vozila, infrastrukture, bez stvarnog posla. Ako grad finasira nabavku prigradskih vozova za isto, zaposli mašinovođe i radnike održavanja, imaju bar neku funkciju postojanja - ukazuje on.

Dve od tri centralne stanice BG voza, Vukov spomenik i Pančevački most su jedine dve u celoj Srbiji sa visokim peronima. Skoro svi novi vozovi su sa niskopodnim ulazom. To je savremena tendencija bržeg i lakšeg ulaska u voz posebno za dečja kolica, osobe sa invaliditetom i stare. Ali i treća centralna stanica Karađorđev park ne odgovara potrebama zbog perona koji prima samo četiri vagona, podseća Polak.

- To je jedina podzemna stanica koja treba da se produži, nadzemne perone je mnogo jeftinije i jednostavnije produžiti. Vozovi sa četiri vagona su već sada za neke polaske prepuni, a u slučaju ozbiljnijeg razvoja može se očekivati još veće opterećenje. Ako se kupe novi niskopodni, neće moći da stanu na dve od tri centralne stanice, kao sada većina vozova za Pančevo. Ako se kupe visokopodni, na svim stanicama će da se ljudi pentraju kao sada u BG voz - ukazuje on.

U javnosti je najavljivana rekonstrukcija samo Vukovog spomenika, bez iznošenja detalja o eventualnom spuštanju perona.