Plan EU za železnice do 2040: Beograd–Zagreb ponovo za četiri sata, ka Podgorici i Baru do 160 km/h

Od Beograda do Zagreba za četiri sata nije samo vizija budućnosti, već i zaboravljena prošlost. Vozovi su nekada prelazili 412 kilometara za četiri sata, 70 godina kasnije putovanje je trajalo duplo duže, a danas, direktna veza uopšte ne postoji. Evropski plan razvoja brzih železnica najavljuje da će se do 2040. godine "istorija ponoviti", a Srbija bi trebalo da bude deo mreže koja povezuje region od Budimpešte do Atine".

Neposredni povod za prekid saobraćaja Beograda i Zagreba bio je korona virus, a iako je pandemija prošla, organizovani sastanci dve strane, putnički vozovi se nisu vratili. Prema najnovijim planovima Evropske unije (EU) dva glavna grada susednih zemalja trebalo bi da ponovo budu železnički povezani 2035. godine.

Osim članica EU, u dokumentu se nalazi Srbija kao i druge zemlje iz regiona koje nisu članice Evropske unije. Predviđene su dve vrste pruga. One koje idu oko 160 km i one od 200 i više kilometara. Rokovi su 2030, 2035. i 2040. godina.

Kako je u planu EU prezentovano na mapi, Srbija bi do 2030. godine trebalo da ima brzu prugu Beograd - Niš sa planiranim brzinama od 200 km/h. Od Niša ka Sofiji i Skoplju vozovi bi 2030. godine trebalo da idu 160+ kilometara na čas.

Godinama nepostojeći pravac ka Zagrebu i Ljubljani je ucrtan u mapu, a rokovi su 2035. godina za Zagreb, a 2040. godina za Ljubljanu brzinom od 160 km/h. Ovu trasu će karakterisati česte promene maksimalnih brzina. Na njoj već postoje mali džepovi, segmenti, na kojima se već može razviti brzina od 200 kilometara na sat.

Da li će se čekati 2035. godina ili će se dve zemlje nekako organizovati i bez Evropske unije? Trenutno, između dva grada odvija se samo teretni železnički saobraćaj.

Do 2040. godine bi trebalo da budu povezani Beograd i Podgorica/Bar prugom na kojoj se može razviti brzina do 160 km/h. Ova linija je već godinama jedina međunarodna u našoj zemlji. Ovom trasom, preko Podgorice biće moguće otići do Tirane i Drača.

Plan za "Zapadni Balkan i Istočni Mediteran" predviđa da kraci novih i obnovljenih pruga idu do Budimpešte, Linca, Salcburga, Rijeke, Ploča, Bara, Drača, Igumenice u Grčkoj, Patre, Atine, Soluna, Sofije i granice Bugarske sa Turskom blizu Jedrena.

U tabeli su navedena i vremena, odnosno dužina putovanja u 2040. godini od Beograda do:

Budimpešte dva sata i 40 minuta

Linca 11 sati

Salcburga 10 časova

Graca 10 sati i 30 minuta

Maribora šest i po sati

Ljubljane pet sati

Zagreba četiri

Sarajeva tri sata i 35 minuta.

Niša iz Beograda 90 minuta

Sofije tri sata i 25 minuta

Skoplja tri sata i 50 minuta

Soluna pet sati i 50 minuta

Atine devet sati i 50 minuta

Patrasa 11 sati i 50 minuta.

Niš je udaljen od Salcburga 11 i po sati, Linca 13 sati, Graca 12 časova, Maribora osam, Ljubljane šest i po, Zagreba pet i po, Sarajeva pet sati i pet minuta, Budimpešte četiri sata i 10 minuta. U dokumentu nisu još navedena vremena iz Niša ka Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj.

Time se kao netačnim pokazala tvrdnja brojnih medija da je region zaboravljen u dokumentu "Trenutno stanje i planirani koraci razvoja mreže brzih železnica EU duž evropskih transportnih koridora do 2040. godine".

U tvitu Evropske komisije koji se širi društvenim mrežama, a koji je napravio zabunu, prikazana je zapravo samo mapa sa trenutnim članicama EU, koja se, između ostalog, nalazi i u zvaničnom dokumentu Brisela, ali uz mape sa planovima u zemljama kadnidatima za članstvo.

Prema ovom dokumentu, plan je da se 2030. godine udvostruči broj brzih pruga vozova u poređenju sa 2015. godinom, odnosno utrostruči do 2050. godine. Ideja je da veći gradovi u Evropi budu povezani prugama na kojima je moguće razvijati brzine veće od 200 kilometara na sat. Ciljevi se za sada ne sprovode željenom brzinom, jer u 2023. godini, procenat brzih pruga povećan za 17 odsto.

Da bi se završila trenutno planirana TEN-T mreža brzih železnica do 2040. godine, Evropska komisija je procenila da će biti potrebno 345 mlrd EUR. Prema spoljnim procenama, utrostručavanje veličine postojeće mreže brzih železnica EU pri brzinama od 250 km/h ili znatno više koštalo bi čak 546 mlrd EUR. Očekuje se da će takva investicija vratiti neto pozitivnu korist društvu u rasponu od 750 milijardi evra.

Srbija je zemlja u kojoj već godinama postoji samo jedna međunarodna linija Beograd - Bar. Osim te relacije, ljudi iz Srbije ne mogu, da kao do pre nekoliko godina putuju do Praga, Berlina, Hamburga, Atine, Bukurešta, Milana...

Osim međunarodnih, ukinute su i brojne domaće linije, pruge su i fizički rastavljane. S druge strane, svedoci smo ogromnih investicija, vrednih više milijardi evra u rekonstrukciju pruge od Beograda ka Subotici i Nišu. Tako je nedavno najavljena dugočekana železnička linija između Beograda i Budimpešte koja bi trebalo da bude uspostavljena na proleće 2026, a koju je sadašnji predsednik Srbije najavio još za 2018. godinu.

Osim toga, dva voza dnevno iz Beograda će nastaviti svoj put do Beča. U suprotnom smeru, iz Beča ka Beogradu, biće takođe dva polaska dnevno.

Velike sume novca date su na rekonstrukciju pruge između Beograda i Subotice, koja je rađena je iz tri dela. Deonica između Beograda i Novog Sada, gradila se iz dva dela. U pitanju su bile trase Beograd centar - Stara Pazova i Stara Pazova - Novi Sad.

Prema podacima koje je nedavno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) navelo u odgovoru Savetu za borbu protiv korupcije, vrednost izvedenih radova na deonici Beograd Centar - Stara Pazova je 474.506.446,63 USD, dok je vrednost izvedenih radova na deonici Stara Pazova - Novi Sad 592.996.594,04 USD. Ukupno 1.067.503.040,67 USD. Prvobitna ugovorena cena radova iznosila je ukupno 935.394.026 USD. Sredstva su pretežno obezbeđena iz pre svega, kineskog, zatim i ruskog kredita, a oko 15 odsto sredstava obezbeđeno je iz budžeta.

Rekonstrukcija pruge na deonici Novi Sad-Subotica je zbog pada nadstrešnice, smrti 16 osoba, postala traumatično iskustvo za celu zemlju. Godinu dana od tragedije se i dalje vodi istraga, kako o neposrednoj odgovornosti tako i koruptivnim radnjama, u iznosu većem od 100 mil EUR. Prema dokumentaciji o rekonstrukciji, koja je objavljena na sajtu Vlade Srbije ugovorena cena koja obuhvata projektovanje i izgradnju na relaciji Novi Sad - Subotica iznosila je 1,16 mlrd EUR. Ta cena je uvećavana kroz četiri aneksa. Pruga se gradila kreditom od Kine, koji je dodeljen bez procesa javne nabavke. Isto je važilo i za izvođače i podizvođače radova.

Očekuje se da 2026. godine posle više odlaganja i uz finansijsku podršku Evropske unije, Srbija započne projekat rekonstrukcije pruge do Niša za brzine od 160 km/h do 200 km/h. Ukupna vrednost projekta je 2,77 mlrd EUR, od čega je 610 mil EUR donacije EU, 550 miliona će biti izdvojeno iz budžeta Republike Srbije, dok će se ostatak finansirati iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Izgradnja brze pruge od Beograda do Niša bi, prema izjavama nadležnih, trebalo da traje tri do četiri godine, a u više navrata je rečeno da se sa Severnom Makedonijom i Grčkom vode pregovori o daljim radovima ka Skoplju, odnosno Solunu.

Osim ovih, u toku su radovi i na rekonstrukciji pruge Niš - Dimitrovgrad ka Bugarskoj za brzine do 120 km/h. Ranije je najavljivano da bi radovi na ovoj deonici trebalo da budu završeni 2027. godine.

Kada se govori o najavama, maja ove godine najavljeno je uspostavljanje železničke veze između Beograda i Trsta, preko Zagreba i Ljubljane.

Domaći mediji su mesec dana kasnije objavili da je do 2029. godine planirana modernizacija pruge do Šida, odnosno granice sa Hrvatskom. Vozovi bi se ovom deonicom, kako je navedeno, kretali brzinom do 200 kilometara na sat, a vrednost investicije je oko 400 mil EUR.

Planiran je i remont barske pruge, a deonica kroz Srbiju bi, prema ranijim procenama, trebalo da košta između 1,5 i dve milijarde evra. Kako je 2024. godine izjavio tadašnji ministar saobraćaja Goran Vesić, obnovljena pruga Beograd - Bar biće projektovana za brzine najviše do 120 km/h, dok će se na pojedinim deonicama vozovi kretati brzinom od 80 km.