Odlazeća Vlada iz rezerve uputila skoro 6 milijardi dinara za stabilizaciju Beograda - Koliko je dosadašnja praksa finansijskih injekcija prestonici realna u narednim mesecima

Kako je navedeno u rešenju o transferu ovog novca iz tekuće budžetske rezerve, a za potrebe gradske kase prestonice, sredstva se raspoređuju Ministarstvu finansija, na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti.

Za koje tačno namene, odnosno potrebe grada Beograda se izdvaja ovaj novac nije precizirano, ali može se svakako naslutiti za šta će biti utrošen. Podsetimo, prošle nedelje Sindikat Centar GSP Beograd upozorio je da GSP-u preti obustava isporuka struje, gasa i goriva, a zbog nagomilanih dugova dobavljačima.

Sindikat radnika GSP "Centar" tokom dana oglasio se informacijom da je Vlada dala novac za pokrivanje dela dugova javnom prevozu u Beogradu.

Predsednik tog sindikata Ivan Banković rekao je da se realizacija isplate prema GSP očekuje uskoro, čime će gradski prevoznik biti u mogućnosti da otplati deo dospelih dugova dobavljačima za gas, dizel gorivo, električnu energiju i kompanijama koje održavaju autobuse.

Banković je ocenio da je to "nužna mera koju je Vlada u tehničkom mandatu preduzela, kako bi se izbegao kolaps u javnom prevozu Beograda".

On je dodao da to nije trajno rešenje već samo interventna mera koja omogućava da se privremeno omogući dalje poslovanje kako GSP tako i privatnih prevoznika, jer neće svi dugovi biti pokriveni, već samo deo njih.

- Iako će deo dugova biti privremeno saniran, nad GSP i dalje lebdi problem sa tekućom likvidnošću uzrokovan ogromnim kašnjenjem u izvršavanju obaveza od strane gradske uprave i neodrživim sistemom - rekao je Banković.

Prema njegovim rečima sistemske reforme su neophodne, pre svega usmerene ka detaljnoj analizi opravdanosti javno-privatnih partnerstva kojima je desetine gradskih i prigradskih linija dato privatnim prevoznicima na upravljanje, na prvom mestu "Streli", što je dovelo do drastičnog povećanja troškova javnog prevoza.

- Nije logično niti pravedno da svi građani Srbije iz republičkog budžeta finansiraju javni prevoz u Beogradu, a da gradska vlast koja je odgovorna za takve ugovore samo pravi sve veće dugove. Zbog toga čvrsto verujem da će javni prevoz u Beogradu u budućnosti biti predmet finansijskih istraga nadležnih organa kada će se videti prave razmere štetnih odluka i sumnjivih ugovora - rekao je Banković.

Da finansijska stabilnost glavnog grada nije na zavidnom nivou već duže, ukazuje i to što ovo nije prvi ovakav transfer Vlade u ovoj godini, iako je istina, po visini izdvojenih sredstava najveći najveći u 2026. Podsetimo, skoro milijardu dinara, preciznije 995,9 miliona Vlada je uputila glavnom gradu polovinom septembra zbog, kako je navedeno i tada, nepredviđenih obaveza i rizika po likvidnost.

Pre toga, Vlada je letos Beogradu preusmerila 1,2 mil EUR, a navedeni razlog za prebacivanje novca bio je sličan kao i onaj nešto kasnije u septembru.

Iako u ovim transferima redovno izostaje obrazloženje za koje tačno namene i trošlove se novac preusmerava gradu, ovo upućuje da sa prestoničkom kasom, kada je reč o njenom dugoročnom planiranju i trošenju novca iz nje, već duže nešto nije kako treba.

Uz to, valja podsetiti da budžet grada već duže trpi i zbog izdvajanja koja su vezana za populističke mere kao što je pre svega takozvani besplatni javni prevoz, koji je, kada je reč o opterećenju gradske kase, odnosno zajedničkom novcu Beograđana, sve samo ne zaista besplatan. Deo populističkih mera grada koji i te kako na godišnjem nivou košta gradski budžet jesu i izdvajanja za decu i mlade, a kako bi se "olakšalo njihovim roditeljima".

Uz sve to, valja podsetiti i na, u prethodnim godinama osporavanim javnim nabavkama za kupovinu vozila za gradski prevoz, kao i projekte javno-privatnih partnerstava, a u vezi sa dodelom linija javnog prevoza. Sve ove projekte poznavaoci i stručna javnost su kritikovali zbog sumnje u nameštanje za određene ponuđače, ali i zbog visine izdvojenog novca u odnosu na to koliko bi zaista realno trebalo da koštaju ti tenderi i javno-privatna partnerstva.

Valja dodati i da su pojedine organizacije u prethodnim mesecima upozorile i na prilično velike dugove komunalnih preduzeća prema dobavljačima koji iznose nekoliko desetina milijardi dinara.

I dok sve to posredno ukazuje da su finansije grada već duže na klimavim osnovama kojima je stalno potrebna finansijska injekcija države, gradonačelnik Beograda uverava da je njegova pozicija stabilna, odnosno da bez obzira na promenu političkih snaga na republičkom nivou, nema nameru da podnese ostavku.

Ipak, u Beograd će, čini se, tek biti uprte oči u narednim mesecima jer sa jedne strane već se na osnovu prvih najava pobednika na parlamentarnom nivou može zaključiti da će brojni projekti koji se tiču glavnog grada biti i te kako preispitani, analizirani i po potrebi redukovani ili preprojektovani. Većinu tih projekata, poput EXPO-a ili beogradskog metroa, istina, finansira država, a ne grad, ali svakako saradnja sa gradom je i te kako neophodna i kada je o njima reč.

Ono što je možda još važnije, kada je reč o budućem odnosu republičke i gradske vlasti, jeste to u kojoj meri će u narednom periodu, a pogotovu posle formiranja nove Vlade Srbije, biti slate finansijske injekcije u vidu sredstava iz budžetske rezerve. Svakako, teško je zamisliti da će i nova republička vlast dozvoliti finansijski kolaps Beograda, ali jednako je teško poverovati da će ubuduće biti nastavljena dosadašnja praksa da se gradu Beogradu na nekoliko meseci iz državne kase prebacuju značajna sredstva zbog učestale nestabilnosti gradske kase.