Srpska ekonomija pred novim izazovima – Šta nova vlast nasleđuje i kuda dalje

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je, gostujući u emisiji Oko, da u prethodnih nekoliko kvartala ponavljaju ocenu da su ekonomski rezultati mešoviti. Među pozitivnim pokazateljima izdvaja se rast privredne aktivnosti, ali je on, navodi, delom posledica jednokratnih faktora.

Dodaje da je inflacija na relativno niskom nivou i da je realni rast zarada ove godine visok, ali da se istovremeno smanjuje registrovana zaposlenost. U spoljno-trgovinskim odnosima, ukazuje, beleži se umereno visok deficit koji bi u narednom periodu trebalo smanjiti.

- Imamo i strukturne, fundamentalne probleme koji mogu da uspore rast privrede, poput funkcionisanja institucija, kao i konkretne probleme u velikim javnim preduzećima i nesigurnog statusa NIS-a. Nizak kvalitet institucija u Srbiji je dugoročan problem - naveo je Arsić.

Arsić matra i da srpska ekonomija nije u tako "dobrom stanju" kako se predstavlja i da se napredak ostvaren u prethodnih 14 godina ne može pripisati isključivo načinu vladavine.

Podseća da su u istom periodu susedne zemlje, članice Evropske unije, poput Rumunije i Bugarske, beležile brži rast i prestigle Srbiju.

- Postoji opšti rast svetske privrede, a nivo razvijenosti Srbije veći je nego što je bio 2012. godine, što olakšava situaciju. Najgore stanje bilo je 2000. godine, koje je bilo neuporedivo lošije nego 2012, kada se situacija pogoršala zbog odlaganja fiskalne konsolidacije - ukazuje Arsić.

Prema njegovoj oceni, ekonomska politika ne mora da ima velike probleme, ali je neophodno menjati privredni sistem. Razlog za to nisu samo ranije greške već i promene u svetskoj privredi i tehnološki razvoj, koji zahtevaju uvođenje veštačke inteligencije i robotizacije, smatra profesor Arsić.

- Rast korupcije u prethodnih 15 godina predstavlja veliki teret za funkcionisanje ekonomije. Nadam se da će jedan od prioriteta nove vlasti biti da korupciju svede na nivo kakav postoji u zemljama srednje Evrope. Mnogo se oslanjalo na direktne strane investicije, umesto na domaće, jer su uslovi poslovanja i investiranja bili nepovoljni za privrednike koji nisu bili bliski vlasti - poručuje Arsić.

S druge strane, urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Ivan Nikolić ocenjuje da je ekonomska situacija, kao i prethodnih meseci, veoma dobra.

Realizacija je, prema njegovim rečima, bolja od plana, a očekuje se da će privredni rast ove godine iznositi najmanje 3,6%, što Srbiju svrstava među najuspešnije evropske zemlje.

- Svi, manje-više, ekonomski agregati su dobri i u skladu sa planom. Verovatno je prvi put u istoriji da vlast gubi podršku ne zbog ekonomije i da nova Vlada praktično nasleđuje sasvim dobro stanje, bez imperativa stabilizacije i konsolidacije koje su imale prethodne vlade - kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima, prioritet nove Vlade biće održavanje visoke stope rasta i njeno eventualno povećanje. Podseća da su se Srbija i njena privreda u prethodnih 14 godina suočavale i sa izuzetno povoljnim i sa nepovoljnim okolnostima.

- Od završetka fiskalne konsolidacije 2015. godine do danas prosečan privredni rast iznosio je 3,1%, što je više nego u svim zemljama regiona i jedan od najboljih rezultata u Evropi - ističe Nikolić.

Nikolić dodaje da će jedan od prioriteta nove vlade biti privlačenje stranih investitora iz delatnosti sa višim stepenom prerade i višim tehnološkim nivoom. Međutim, postavlja se pitanje ko će sa njima pregovarati i na koji način.

- Investitori sa Istoka vole prisniji i ličniji odnos, kao i da imaju jasnog pregovarača koji će garantovati za investiciju. To se pre svega odnosi na arapske i kineske investitore, kao i delom na gasni aranžman sa Rusijom - kaže Nikolić.

Dodaje da politička tranzicija kod pojedinih građana unosi dozu nesigurnosti, ali poručuje da nema razloga za brigu kada je reč o eventualnim poremećajima kursa i da se u tom pogledu za sada ništa neće menjati.