Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Veština raspolaganja novcem - U čemu grešimo i kako da budemo ekonomičniji
Komentari
Ilustracija (Foto: Pexels/Kaboompics.com)
Podaci Federalnih rezervi pokazuju da skoro trećina Amerikanaca oseća nelagodu kada razmišlja o sopstvenim finansijama, a taj osećaj gotovo nikada nije posledica samo jedne pogrešne odluke.
Mnogo češće je reč o zbiru navika koje se ponavljaju godinama i tiho jedu ono što ostane na kraju meseca.
Dobra vest je da takve navike mogu da se prepoznaju i promene bez posebnog finansijskog znanja.
Život bez plana potrošnje
Mnogi pokušavaju sve ođednom. Prate najnoviji izazov štednje, ukidaju kafu, instaliraju aplikacije sa kuponima i posle mesec dana imaju osećaj da se ništa nije pomerilo.
Problem obično nije u disciplini, već u tome što ne postoji jasan cilj prema kome se troši.
Uređen sistem raspodele novca menja tu sliku. Pravilo 50/30/20 deli primanja na osnovne troškove, na želje i na štednju, dok metod budžetiranja od nule svakom dinaru unapred dodeljuje zadatak.
Oba pristupa rade isti posao: pretvaraju maglovitu nameru u brojku koja se može pratiti. Pre izbora metode korisno je najpre odrediti ciljeve, poput štednje za penziju, stvaranja rezerve za nepredviđene troškove ili pomoći članu porodice.
Trošenje preko sopstvene mere
Prekomerna potrošnja otežava svaki finansijski cilj. Kada gotovo sve što uđe ode na ono što se želi odmah, za budućnost ostaju mrvice.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Chronomarchie)
Postoje dva tipična oblika. Prvi je rast troškova koji prati rast plate, pa veća primanja donose skuplji stan, skuplji automobil i istu nulu na štednom računu.
Drugi je trošenje iznad onoga što se zarađuje, uz razliku koju pokrivaju krediti. Oba problema mogu da se rešavaju na isti način.
Praćenje troškova tokom nekoliko meseci pokazuje gde novac stvarno odlazi, a zatim se pravi plan potrošnje koji odgovara stvarnim primanjima, ne željenim.
Prazan fond za nepredviđene troškove
Optimizam koristi u mnogim oblastima života, ali se slabo slaže sa finansijskom sigurnošću. Malo ko planira bolest, povredu ili kvar koji ne trpi odlaganje.
Ipak, više od 35 % Amerikanaca nema dovoljno novca ni da pokrije nepredviđeni trošak od 400 USD, a kamoli da izdrži nekoliko meseci bez plate.
Bez te rezerve ostaje samo zaduživanje, i to obično ono skupo. Preporuka struke je da se odvoji iznos dovoljan za tri do šest meseci troškova, a više od toga onima čija primanja variraju iz meseca u mesec.
Novac treba da bude dostupan bez velikih troškova podizanja, ali istovremeno da donosi određenu kamatu, na primer na štednom računu ili drugom lako dostupnom računu za rezervu.
Automatski prenos dela plate odmah po uplati radi znatno bolje od odluke da se štedi ono što ostane.
Kreditna kartica kao produžetak plate
Dug menja odnos prema novcu. Onaj skupi dug, sa visokim kamatama, posebno je težak jer cena raste sa svakim mesecom odlaganja.
Život na kredit i stalno prenošenje duga iz meseca u mesec mogu da dovedu do velikih iznosa plaćenih na kamatu. Taj isti iznos mogao bi da stoji na štednji.
Izlaz postoji u nekoliko varijanti. Saldo se može izmiriti u celosti svakog meseca, čime kamata prestaje da bude tema. Kod više otvorenih dugova primenjuju se dva poznata pristupa: metod grudve snega, gde se prvo gasi najmanja obaveza, i metod lavine, gde prednost dobija ona sa najvišom kamatom.
Prenos duga na povoljniji proizvod ili objedinjavanje obaveza u jedan kredit takođe smanjuje ukupan trošak.
Novac koji stoji ne radi. Štedni račun bar donosi kamatu, i to nije zanemarljivo: 5% na uloženih 20.000 EUR donosi 1.000 EUR za godinu dana.
Kod ulaganja, ostvareni prinos može da se reinvestira i tako vremenom donosi nove prinose.
Efekat je vidljiv i kod malih iznosa. Čak i 100 USD mesečno, uz prinos od 6%, naraste na više od 46.000 EUR tokom 20 godina.
Presudno je vreme provedeno u ulaganju, ne visina prvog uloga.
Pre prvog koraka treba da se odredi sopstvena tolerancija na rizik, dakle spremnost da se podnese privremeni gubitak zarad većeg prinosa.
Ilustracija (Foto: wutzkohphoto/shutterstock.com)
Mladi ljudi najčešće odlažu izgradnju kreditne istorije. Kreditna istorija se gradi vremenom, a redovno izmirivanje obaveza i odgovorno korišćenje kredita mogu da doprinesu boljem kreditnom rejtingu.
U toj fazi se često zaobilaze i štedni računi sa poreskim olakšicama, iako oni donose oslobođenje od poreza na zaradu ili na isplatu.
U sredini karijere ciljevi se množe, pa se dešava da nijedan ne dobije prioritet.
Tada se najčešće odlaže štednja za penziju, propuštaju se doprinosi poslodavca u penzionom planu na poslu i zanemaruje osiguranje, iako od te osobe zavise drugi članovi domaćinstva.
Pred penziju i tokom nje javljaju se druge zamke. Život bez plana potrošnje, previše oprezan portfolio koji ne prati inflaciju, potcenjivanje medicinskih troškova i loše odabran trenutak za podnošenje zahteva za penzijsko davanje mogu ozbiljno da skrate vek ušteđevine.
Penzija danas ume da traje 20 do 30 godina, ponekad i duže, pa neki deo sredstava može ostati uložen u imovinu koja ima potencijal za dugoročni rast, u skladu sa potrebama i tolerancijom na rizik.
Nijedna od ovih grešaka nije nepopravljiva. Prvi korak je obično najmanji: jedan pregled računa, jedan automatski nalog za štednju, jedan razgovor o novcu sa ukućanima.
Kada se ciljevi jednom izgovore naglas, brojke iz ovog teksta prestaju da budu opšta priča i postaju plan.
Tagovi:
Novac
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.