Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Klimatske promene menjaju sliku voćarskih kultura u Srbiji - Pistaći iz Ponišavlja i japanska jabuka sa Fruške gore

Izvor: N1

Ponedeljak, 28.09.2026.

10:54

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Nitr/shutterstock.com)

Klimatske promene se, uglavnom negativno, odražavaju na sve grane poljoprivrede u Srbiji, pa tako i na voćarstvo.

Šta se menja i da li se "zahvaljujući" klimatskim promenama može uspešno gajiti neko "egzotično" voće?

Promena klime ugrožava kontinentalno voće

Vanredna profesorka na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Biserka Milić navodi za portal N1 da je u poslednjih deset godina srednja godišnja temperatura bila za skoro dva stepena viša u odnosu na prosek za period od 1981. do 2010. godine.

Padavina, kaže, ima manje za oko 20 milimetara godišnje.

Milić dodaje da je veći deo Srbije u području umereno kontinentalne klime gde se tradicionalno gaje takozvane kontinentalne voćne vrste – jabučaste (jabuka, kruška, dunja), koštičave (šljiva, višnja, breskva, kajsija, trešnja), jezgraste (orah i leska) i jagodaste (malina, kupina, jagoda i u novije vreme borovnica).

- Pre klimatskih promena uspeh proizvodnje, u prvom redu, zavisio od odabira lokaliteta na kojima mrazevi u proleće, u martu i aprilu, nisu česti, kao i od vremena cvetanja voćne vrste - kaže Milić.

Ilustracija (Foto: Theo Crazzolara/Unsplash)

Klimatske promene sve više ugrožavaju proizvodnju kontinentalnih voćnih vrsta u tradicionalnim proizvodnim rejonima, ali otvaraju šansu za izmeštanje njihove prozvodnje u druge rejone, pre svega na većim nadmorskim visinama, kao i uvođenje u proizvodnju novih, alternativnih vrsta voćaka, dodaje naša sagovornica.

Nema gajenja suptropskih biljki u komercijalne svrhe

Vanredna profesorka Poljoprivrednog fakulteta napominje da se pre klimatskih promena smatralo da voćke suptropskog pojasa ne mogu da se komercijalno gaje u Srbiji, prvenstveno zbog niskih zimskih temperatura.

- U poslednjih deset godina su temperature u novembru, decembru i januaru u proseku za 1,5 do 2,0 °C više u odnosu na vrednosti iz perioda od 1981. do 2010. godine. Takođe se temperature niže od -15°C retko javljaju, što otvara mogućnost za gajenje suptropskog voća koje ima pupoljke i grane osetljivije na niske zimske temperature.

Postojali su i ranije izolovani slučajevi gajenja suptropskih voćnih vrsta na našim prostorima sa manje ili više uspeha. Osim na okućnicama i u gradskim sredinama, poznati su nam zasadi aktinidije u okolini Zrenjanina, pistacije u okolini Niša, zatim japanske jabuke (kaki), a novijeg datuma je i zasad masline na Fruškoj gori.

Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Simon)

Ovde moramo naglasiti da postoji dosta voćnih vrsta za koje smatramo da su suptropske, a one to u stvari nisu. Kineska urma ili žižula, japanska jabuka, pa i kivi spadaju u voćne vrste nešto hladnijeg klimata, za razliku od smokve ili nara koje su prave suptropske voćke - pojašnjava sagovornica portala N1.

Profesorka Biserka Milić konstatuje da je gajenje svih ovih voćnih vrsta omogućeno usled porasta zimskih temperatura, jer grane i pupoljci mogu da izdrže zimu.

- Kaki, aktinidija i nar cvetaju kasno, te kod njih nije izražen ni rizik od prolećnih mrazeva. Plodonošenje ovih voćaka ograničeno je dugačkom vegetacijom i kasnim sazrevanjem u novembru, te ako dođe do zahlađenja, padavina ili mraza rod neće stići da sazre. Perspektivna vrsta je kineska urma koja dobro podnosi niske zimske temperature, ali i sušu i toplotu, a prolećne mrazeve izbegava kasnijim cvetanjem - navodi.

Prilagođavanje klimi poskupljuje proizvodnju

Prilagođavanje postojeće proizvodnje klimatskim promenama u Srbiji, kako navodi ova profesorka, u velikoj meri je moguće.

Za domaće sorte neophodne mere zaštite (Foto: Lorenza62/Shutterstock)

Ipak, to znatno poskupljuje proizvodnju.

- Voćke koje su se tradicionalno gajile bez navodnjavanja (višnja, šljiva, vinova loza, leska, orah) danas to ne mogu, te je navodnjavanje obavezno. Protivgradne mreže štite od grada, ali delimično i od jakog sunčevog zračenja.

Mogu da se instaliraju i mreže za zasenu koje štite od ožegotina, zatim da se koriste različiti načini za zaštitu od mraza (zadimljavanje, zagrevanje, orošavanje, mešanje vazdušnih masa i dr).

Vetrozaštitni pojasevi su ključan faktor zaštite od jakih vetrova koji mogu izazvati rušenje konstrukcije voćnjaka, lomljenje grana i stabala i opadanje plodova - preporučuje stručnjakinja za voćarstvo.

Profesorka Biserka Milić dodaje da, iako je struka godinama savetovala proizvođačima da biraju lokalitet koji odgovara vrsti i sorti voća, voćari bi, u novonastalim uslovima, trebalo da razmišljaju u pravcu gajenja voćaka u zaštićenom prostoru, kao što su, na primer, plastični tuneli i plastenici, koji smanjuju rizik od gubitka prinosa.

Firme:

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Tagovi:

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Departman za voćarstvo vinogradarstvo hortikulturu i pejzažnu arhitekturu

Biserka Milić

egzotično voće

klimatske promene

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Grožđe u 2026. znatno boljeg kvaliteta - Da li cene pokrivaju trošak i kako klimatske promene utiču na datum berbe? Agro

Evropska noć istraživača 25. septembra širom Srbije - Od nevidljivih komšija do čuvara zdravlja Turizam, sport, kultura

Ekosistem na udaru požara u Deliblatskoj peščari - Vatra "zbrisala" cele populacije divljih pčela, beli i crni bor Agro

Stanovi i zgrade u Srbiji neprilagođeni letnjim vrućinama - Osim klima uređaja ima još dobrih rešenja za rashlađivanje Industrija

Upozorenje iz Sarajeva: Više od polovine putne mreže Balkana ranjivo na klimatske promene Saobraćaj

Intenzivno zagrevanje Pacifika i super El Ninjo - Kako će se ove globalne promene odraziti na Srbiju Vesti

Suša, ratovi, trgovinske barijere – Koliki račun čeka privredu Srbije i Evrope Finansije

Prostran: Vrućine pogubne za neke useve, spas više površina pod jesenjim kulturama Agro

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.