Grožđe u 2026. znatno boljeg kvaliteta - Da li cene pokrivaju trošak i kako klimatske promene utiču na datum berbe?

Srpska vina napravila su značajan iskorak tokom poslednje dve i po decenije, ali bogatstvo naših vinogradarskih područja još nije u potpunosti iskorišćeno. Nije zanemariv uticaj klimatskih promena. Sa druge strane, ova godina je bolja za grožđe od 2025. godine, ali cene ne pokrivaju troškove proizvodnje. Ovo su za portal N1 rekli beogradski naučni saradnik za vinogradarstvo i vinarstvo i , na drugoj strani, vinogradar iz okoline Topole.

Vožnja pitomim šumadijskim brežuljcima oko Topole i vinogradi dokle god vam pogled doseže podsećaju na vinogorja zemalja svetskih lidera koja proizvode "piće bogova i ljudi".

Mala vinarija u selu Lipovac, nadomak Topole. Sve uređeno na evropskom nivou. Sve pod konac, svaki špalir vinove loze.

- Prošle godine imali smo jednu izuzetno lošu godinu po pitanju vinove loze. Zadesio nas je početkom maja 2025. godine katastrofalan grad. Imali smo lošu berbu. Na svu sreću, ova godina donela nam je količinski dosta grožđa, dobrog, zdravog, sa šećerima i kiselinama. Ovu godinu ocenjujem vrlo dobrom. Kada je reč o belim sortama nikada nismo imali takav rod kao sada - rekao je za portal N1 Branko Jevtić, vinogradar zaposlen u vinariji Draganić- Lipovac kod Topole.

Kako dodaje, reč je o maloj vinariji. Imaju osam hektara vinograda.

- Ove sezone otkupne cene belih sorti grožđa su do 90 dinara, crvene sorte 50 do 70 dinara. Tu nema neke prodaje, nema organizovanog otkupa. Prošle godine bile su nešto veće cene. Ove godine cene ne pokrivaju troškove proizvodnje - dodaje sagovornik.

Vinogradar Jevtić je dodao da "godišnji obim proizvodnje vinarije iznosi 40.000 boca vina i da su njihovi radnici radili na berbi".

Podsetimo, bliži se tradicionalna manifestacija "Oplenačka berba" u Topoli. Berači dolaze i odlaze u varoš pod Oplencom i zarađuju od 5.000 do 5.900 dinara za dnevnicu.

Kiša u narodnoj poslovici zaobilazi Kragujevac (i na terenu, prim. aut), ali oluje i gradonosni oblaci retko zaobiđu okoline Topole i Aranđelovca i nastave "divljanje" na istoku, prema Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci. To je svake godine nepoznata varijabla za vinare. Gubitak ili profit.

Za portal N1 docent dr Darko Jakšić, naučni saradnik za vinogradarstvo i vinarstvo u beogradskom Institutu za ekonomiku poljoprivrede i proizvođač vina, kaže da klimatske promene već menjaju kalendar berbe grožđa, uslove proizvodnje i karakteristike vina.

- Ovogodišnje vremenske prilike to jasno pokazuju. Naime, prema RHMZ-u, avgust 2026. bio je najtopliji i drugi najsušniji avgust u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom temperaturom približno 3,7 °C iznad proseka za period 1991–2020. Takvi uslovi predstavljaju ozbiljan izazov upravo u vreme sazrevanja grožđa - navodi. Ipak, kako dodaje, njihov uticaj treba procenjivati za svako vinogradarsko područje i vinograd pojedinačno, jer ista godina ne daje jednake rezultate na svim lokalitetima. U većini naših vinogradarskih područja kvalitet obranog grožđa belih vinskih sorti bio je dobar, uz povišen sadržaj šećera u grožđu, odnosno širi, dodaje.

Vinova loza može podneti određeni nedostatak vode, a umeren vodni deficit u odgovarajućoj fazi razvoja može povoljno uticati na pojedine karakteristike grožđa, naročito kod crnih vinskih sorti, ukazuje naš sagovornik.

- Međutim, jaka i dugotrajna suša, kao što je bila u ovoj godini, smanjuje prinos i izaziva poremećaje pri sazrevanju grožđa. Visoke temperature dodatno ubrzavaju gubitak kiselina i mogu poremetiti ravnotežu između nakupljanja šećera i razvoja materija važnih za boju i aromatične materije budućih vina, ističe doc. dr Darko Jakšić.

Kragujevčanin doc. dr Darko Jakšić trenutno je jedan od naših najangažovanijih naučnih radnika na međunarodnoj sceni u oblasti vinogradarstva i vinarstva. On naglašava da je na vinarima da pravovremeno reaguju o terminu berbe grožđa da bi se sačuvala svežina grožđa.

- Ove godine je u pojedinim vinogradarskim područjima došlo i do takozvanog prisilnog sazrevanja grožđa. U takvim okolnostima važno je razlikovati stvarno napredovanje zrelosti od porasta koncentracije šećera usled gubitka vode iz bobica. Grožđe može imati visok sadržaj šećera, dok aromatična i fenolna zrelost (važna za miris, boju i strukturu vina) ne prate taj porast. Proizvođači se tada suočavaju sa veoma zahtevnom odlukom o terminu berbe, nastojeći da sačuvaju svežinu i izbegnu dalje isušivanje grožđa - navodi.

Niži, ravničarski položaji su posebno izloženi rastu temperatura i toplotnom stresu, kao što se desilo ove godine, dodaje naš sagovornik. Međutim, kako kaže, na pojedinim višim i ranije hladnijim položajima zagrevanje može omogućiti potpunije sazrevanje sorti koje se ranije nisu gajile na višim nadmorskim visinama.

- Zbog toga budućnost našeg vinogradarstva i vinarstva zahteva kontinuirana naučna istraživanja i primenu stručnih znanja kako bismo odgovorili na klimatske izazove i preciznije uskladili izbor sorti i podloga sa izmenjenim lokalnim ekološkim uslovima - dodaje.

Kaže da su slični izazovi prisutni su širom sveta.

- Prema izveštaju Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV), svetska proizvodnja vina u 2025. procenjena je na oko 227 miliona hektolitara, približno 9,4% ispod petogodišnjeg proseka. Suše, toplotni talasi, mrazevi i prekomerne padavine bili su među glavnim uzrocima nestabilne proizvodnje, uz tržišna prilagođavanja proizvođača. Izazovi se nastavljaju i ove godine, pa prema procenama od 1. septembra, proizvodnja vina u Francuskoj u 2026. mogla bi biti oko 17% ispod proseka prethodnih pet godina, zbog smanjenih površina, ali pre svega zbog posledica suše i letnjih vrućina - rekao je za portal dr Jakšić, koji kao ekspert radi i u Italiji, Jermeniji, Moldaviji i državama Balkana.

Prilagođavanje klimatskim promenama mora početi već pri planiranju vinograda.

- Neophodan je pažljiv izbor položaja, sorti sa kasnijim vremenom sazrevanja grožđa i podloga koje, u odgovarajućoj kombinaciji sa sortom, doprinose kasnijem kretanju vegetacije i pomeranju fenoloških faza. Podjednako su važni očuvanje zemljišne vlage, pravilno upravljanje lisnom masom i zaštita grozdova od pregrevanja. U postojećim zasadima poseban značaj imaju redovno praćenje zrelosti grožđa, pravovremena berba i racionalno navodnjavanje tamo gde postoje održivi vodni resursi - navodi sagovornik.

Kako dodaje, sve ove mere zahtevaju dodatna ulaganja i povećavaju troškove podizanja vinograda, kao i proizvodnje grožđa i vina. Istovremeno, proizvođači se suočavaju sa zahtevnim zadatkom da u promenjenim klimatskim uslovima očuvaju stilove i karakteristike vina koje potrošači prepoznaju i cene.

Govoreći o kvalitetu vina i grožđa, dr Darko Jakšić, jedan od pokretača reformi i razvoja savremenog vinogradarstva i vinarstva u Srbiji i regionu, kaže da to nije jednoobrazno obeležje čitave zemlje ili svih vinarija.

- Kvalitet zavisi od ekoloških uslova, osobenosti svake berbe, sorte i podloge, postupaka u vinogradu i podrumu, kao i znanja i iskustva proizvođača. Upravo taj odnos prirode i čoveka čini suštinu teroara i osnovu za stvaranje vina prepoznatljivih karakteristika - dodaje sagovornik.

U domaćem vinarstvu promenila se, kaže, i vinska filozofija: sve veći značaj dobijaju kvalitet i jasno profilisan stil vina.

- Razvoj porodičnih vinarija, primena savremene opreme i kontrolisane fermentacije, ulaganja u stručne kadrove, kao i zakonska uređenost i podsticajne mere doprineli su tom napretku. Važnu ulogu imaju i investitori koji su kapital ostvarili u drugim delatnostima i usmerili ga u vinogradarsko-vinarski sektor. Sve to prate moderniji dizajn etiketa, profesionalniji marketing i komunikacija sa potrošačima - kaže u razgovoru za portal N1 doc. dr Darko Jakšić.

Ipak, kako dodaje, naša proizvodna osnova ostaje skromna, sa svega 7.800 hektara komercijalnih vinograda upisanih u Vinogradarski registar. Zabrinjava i podatak da je tokom poslednje tri godine prosečno podizano manje od 140 hektara novih vinograda godišnje, što nije dovoljno ni da se nadoknade površine pod starim zasadima koji se krče. Bez ozbiljnije obnove i proširenja vinograda teško možemo očekivati dugoročno stabilan razvoj sektora.

- Naša velika prednost jeste raznovrsnost prirodnih uslova. Tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja odlikuju se različitim kombinacijama klime, zemljišta i topografije. Te osobenosti treba sistematičnije istraživati, čuvati i predstavljati potrošačima vina. Posebnu vrednost imaju autohtone i tradicionalno gajene sorte, od čijeg se grožđa dobijaju autentična vina koja doprinose prepoznatljivosti Srbije na vinskoj mapi sveta - navodi.

Bitno je da međunarodna priznanja potvrđuju kvalitet koji naši proizvođači mogu da dostignu.

- Na takmičenju Decanter World Wine Awards 2025, održanom u Londonu, vina iz Srbije osvojila su 99 medalja, među kojima sedam zlatnih. To je veoma značajan uspeh. Međutim, Slovenija je na istom takmičenju osvojila 211, a Hrvatska 386 priznanja. Iako broj medalja zavisi i od broja prijavljenih uzoraka, ipak ovo poređenje treba da nas podstakne kako na unapređenje kvaliteta, tako i na aktivnije međunarodno predstavljanje. Smatram da učešće domaćih proizvođača na relevantnim takmičenjima treba sistemski nacionalno urediti i finansijski podržati - navodi Jakšić.

Za potpuniju sliku ocene kvaliteta naših vina važno je sagledati i zastupljenost vina u sistemu geografskog porekla.

- Kontrola i sertifikacija jedino daju institucionalnu potvrdu porekla vina i ispunjenosti propisanih zahteva za njegovu proizvodnju i kvalitet. Taj postupak obuhvata sveobuhvatnu strogu kontrolu proizvodnje grožđa i vina, proveru dokumentacije, laboratorijska ispitivanja i senzorno ocenjivanje. Iako odlična vina postoje i izvan sistema geografskog porekla, ona nemaju zvaničnu potvrdu kvaliteta i porekla, pa ih potrošači u razvijenom vinskom svetu ne prepoznaju kao visokokvalitetna vina poput onih iz poznatih evropskih oznaka. Upravo tu imamo veliki prostor za napredak - dodaje sagovornik.

Kako podseća, vina sa geografskim poreklom činila su svega 11% evidentirane proizvodnje u Srbiji tokom 2024. godine. U EU njihov udeo, prema proračunu za vinsku 2024/25. godinu, iznosi približno 72%, dodaje.

- Istovremeno, Srbija je izražen neto uvoznik vina. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, tokom 2024. godine uvezeno je oko 21,5 miliona litara vina, od čega je značajan deo vino u rinfuzi koje se puni u Srbiji. Za postepeno smanjenje uvozne zavisnosti potrebne su značajnije površine novopodignutih vinograda, uz višegodišnju sistemsku podršku klonskoj selekciji autohtonih sorti u cilju budućeg podizanja vinograda pod tim sortama. Upravo iz tih razloga, pred nama je zadatak da značajne uspehe pojedinačnih vinarija pretvorimo u trajan ugled srpskih vina i naših zaštićenih oznaka geografskog porekla - zaključuje ekspert Darko Jakšić, naučni saradnik za vinogradarstvo i vinarstvo u beogradskom Institutu za ekonomiku poljoprivrede, koji pored svega stiže i da proizvodi sopstveno vino u okolini Trstenika.