Početna

Vesti

Novi ekološki projekat u Africi - Veliki zeleni zid od 8.000 km spas za ekosistem i šansa za bolji život

Izvor: Nova

Četvrtak, 10.09.2026.

13:22

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Constant Yearning/Unsplash)

Dok se svet bori sa posledicama klimatskih promena, afričke zemlje sprovode jedan od najambicioznijih projekata obnove prirode ikada pokrenutih.

Reč je o Velikom zelenom zidu, inicijativi koja se proteže od obale Atlantskog okeana u Senegalu do Džibutija na Crvenom moru i obuhvata oko 8.000 kilometara kroz pojas Sahela (prelazne, polusušne geografske zone između pustinje Sahare na severu i plodnijih savana i regije Sudan na jugu).

Milioni stabala drveća menjaju klimu

Iako naziv sugeriše da je reč o neprekidnom pojasu drveća, ovaj projekat je mnogo složeniji.

Njegov cilj nije samo sadnja miliona stabala, već obnova degradiranih ekosistema, zaustavljanje širenja pustinje, unapređenje poljoprivrede i stvaranje boljih uslova za život miliona ljudi koji žive u jednoj od klimatski najugroženijih oblasti planete.

Projekat je 2007. godine pokrenula Afrička unija kao odgovor na sve izraženiju dezertifikaciju i propadanje zemljišta u Sahelu, ogromnoj polusušnoj oblasti koja razdvaja Saharu od zelenijih savana južnije na kontinentu.

U početku je plan bio da se napravi zeleni pojas širok oko 15 kilometara koji bi se prostirao čitavom širinom Afrike.

Međutim, naučna istraživanja pokazala su da takav pristup ne bi dao najbolje rezultate, pa je projekat vremenom prerastao u mnogo širu inicijativu obnove prirode.

Ilustracija (Foto: carballo/shutterstock.com)

Danas se umesto jedinstvenog pojasa drveća obnavljaju šume, travnjaci, močvare, poljoprivredne površine i autohtona vegetacija, pri čemu se svako područje uređuje u skladu sa lokalnim klimatskim i prirodnim uslovima.

Zašto je ovaj projekat toliko važan?

Sahel se decenijama suočava sa dugotrajnim sušama, degradacijom zemljišta i sve izraženijim posledicama klimatskih promena.

Milioni stanovnika tog područja žive od poljoprivrede i stočarstva, ali kako se zemljište iscrpljuje, a padavine postaju sve nepredvidljivije, prinosi opadaju, raste siromaštvo, a bezbednost hrane postaje ozbiljan problem.

Obnovom zemljišta trebalo bi da se poboljša kvalitet tla, poveća zadržavanje vode, obnovi vegetacija i omogući stabilnija proizvodnja hrane.

Istovremeno, očekuje se da će se povećati biodiverzitet i smanjiti pritisak koji mnoge ljude primorava da napuste svoje domove u potrazi za boljim životom.

Podsticanje prirodne obnove vegetacije

Naziv "Veliki zeleni zid" može da zavara jer projekat ne podrazumeva jednu neprekidnu liniju drveća koja preseče Afriku.

Na pojedinim lokacijama sade se autohtone vrste drveća, dok se u drugim područjima podstiče prirodna obnova vegetacije.

Poljoprivrednici uvode održivije metode obrade zemljišta, prikuplja se kišnica, obnavljaju se travnjaci i poboljšava kvalitet zemljišta.

Takav pristup omogućava da se mere prilagode specifičnostima svake oblasti, umesto da se svuda primenjuje isto rešenje.

Ambiciozni ciljevi do 2030. godine

Planovi Velikog zelenog zida spadaju među najveće ekološke ciljeve na svetu. Do kraja ove decenije trebalo bi da bude:

obnovljeno 100 miliona hektara degradiranog zemljišta, što odgovara površini približno jednakoj Egiptu, da iz atmosfere bude uklonjeno oko 250 miliona tona ugljen dioksida.

U planu je i da se otvori 10 miliona radnih mesta povezanih sa zelenom ekonomijom i da se poboljšaju uslovi života i bezbednost hrane za milione stanovnika Sahela.

U projektu učestvuje više od 20 afričkih država uz podršku međunarodnih organizacija, razvojnih banaka i brojnih ekoloških fondova.

Rezultati već vidljivi

Iako je pred inicijativom još mnogo posla, pojedine zemlje već beleže značajan napredak.

Senegal je zasadio milione stabala i obnovio velike površine oštećenog zemljišta.

Etiopija je kroz opsežne programe revitalizacije rehabilitovala milione hektara, dok su Nigerija, Niger i druge države proširile održive metode upravljanja zemljištem.

Ilustracija (Foto: Pixabay)

Prema poslednjim procenama, do sada je obnovljeno oko 30 miliona hektara degradiranih površina.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da će ostvarenje svih planiranih ciljeva do 2030. godine zahtevati dodatna finansijska ulaganja, snažniju saradnju među državama i stabilnije bezbednosne prilike u regionima pogođenim sukobima.

Korist za prirodu i ljude

Obnova ekosistema donosi mnogo više od lepšeg pejzaža. Drveće i druga autohtona vegetacija sprečavaju eroziju zemljišta, poboljšavaju obnavljanje podzemnih voda i vezuju velike količine ugljenika koji bi inače ostao u atmosferi.

Istovremeno, obnovljena staništa omogućavaju povratak brojnih biljnih i životinjskih vrsta, dok poljoprivrednicima zdravije zemljište donosi veće prinose, sigurniju ispašu stoke i stabilnije prihode.

Projekat koji može da promeni svet

Veliki zeleni zid danas se smatra jednom od najvećih inicijativa za obnovu prirode u istoriji.

Njegov značaj prevazilazi granice Afrike, jer bi iskustva stečena u Sahelu mogla da posluže kao model za obnovu degradiranih područja u drugim sušnim delovima sveta.

Ovaj projekat pokazuje da zaštita prirode i ekonomski razvoj ne moraju da budu suprotstavljeni ciljevi.

Naprotiv, zdravi ekosistemi mogu istovremeno da doprinesu očuvanju životne sredine i poboljšanju kvaliteta života miliona ljudi.

Za razliku od zidova koji razdvajaju narode, afrički Veliki zeleni zid zamišljen je kao živa barijera koja ponovo spaja prirodu i ljude, vraća život iscrpljenim predelima i gradi otporniju budućnost u vremenu klimatskih promena.

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

MK Group objavila ESG izveštaj za 2025. godinu Vesti

Između Požege i Arilja dva tunela, 12 mostova i trasa za brzine od 100 do 120km/h: Zatražena zelena dozvola za novu deonicu autoputa Beograd-Južni Jadran Građevina, Saobraćaj

Još jedan tender za zamenu drvenih pragova (ponovo) drvenim na Mostu na Adi Građevina, Saobraćaj

Neobične posledice "ozelenjavanja" u Kini - Previše drveća smanjilo količinu pijaće vode Agro

Poljska gradi reverzibilnu hidroelektranu - "Vodena baterija" na vrhu planine investicija od 1,6 mlrd EUR Energija, Građevina

U Ulcinju niče novo turističko naselje sa hotelom i vilama - Investitor traži zelenu dozvolu za kompleks Elite Premium Građevina, Turizam, sport, kultura

Pisanje eKapije ipak nije "baljezgarenje" iz Nambije - Zbog zamene dotrajalih pragova na Mostu na Adi, Novi Beograd dva meseca bez tramvaja Građevina, Saobraćaj

Pošumljavanje Sahare - Stvara se veliki zeleni zid Afrike (VIDEO) Agro, Finansije

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.

Novi ekološki projekat u Africi - Veliki zeleni zid od 8.000 km spas za ekosistem i šansa za bolji život

Naš izbor

Rubrike za dalje čitanje