Javnost i dalje nema potpune i ažurirane podatke - Šta je sa katastrom rudarskog otpada?

Podaci koji su, prema projektu, trebali da budu javno dostupni na sajtu katastarrudraskogotpada.rs, prema rečima Evropske komisije dostupni su u papirnom obliku i uz zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Ministarstvo rudarstva i energetike kaže da je od 2023. godine izdato sedam dozvola za upravljanje rudarskim otpadom i negira neke od navoda EK.

Na sajtu katastra rudraskog otpada na adresi katastarrudarskogotpada.rs već nedeljama se ne nalazi nijedna informacija zbog kojih je napravljen.

Umesto podataka o rudarskom otpadu na planiranih 250 lokacija, na jedinoj stranici se nalaze informacije o tome čemu je ovaj sajt (bio) namenjen.

Kako je ranije zvanično navedeno, katastar rudarskog otpada je projekat čiji cilj je dalji razvoj i unapređenje sistema upravljanja rudarskim otpadom u Republici Srbiji kroz izradu inventara – katastra rudarskog otpada. Predviđeno je da katastar bude izrađen u obliku internet aplikacije i knjige i da sadrži procenu rizika, karakterizaciju i klasifikaciju rudarskog otpada.

Za sajt i katastar kao sistem, odnosno za ceo projekat, izdvojeno je 2,1 milion evra, od čega je a 90 odsto izdvojila Evropska unija (EU) a ostalo Vlada Srbije, od početka rada 2020. godine ne daje očekivane informacije, u obimu kojim je planirano.

U Ministarstvu rudarstva i energetike (MRE) tada su rekli da je Srbija "dobila jasnu sliku u pogledu rudarskog otpada", "što čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada".

Umesto detaljnih podataka o 250 lokacija, na sajtu je dok je bio u funkciji, bili su podaci sa 41 lokacije. U međuvremenu je smanjivan broj informacija. Prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) iz 2024. nestali su podaci o tome da li je na konkretnoj lokaciji reč o opasnom ili neopasnom otpadu, količini opasnog otpada kao i da li je deponija rekultivisana.

Tim povodom su iz Evropske komisije (EK) za N1 odgovorili da na osnovu informacija koje su trenutno dostupne Komisiji, katastar rudarskog otpada ostaje javno dostupan putem namenskog veb portala, što je kako su naveli "jedan od ključnih rezultata projekta". Praktično, u pitanju je stranica u okviru Ministarstava rudarstva i energetike sa malim brojem relevantnih informacija.

Kako su naveli iz EK, umesto onlajn, informacije mogu biti dostupne na papiru i uz zahtev.

U Komisiji navode da je, prema njima, projekat proizveo "sveobuhvatni katastar u papirnoj formi koji sadrži detaljne tehničke informacije, a da je ova dokumentacija "javni dokument i dostupna je u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Republike Srbije".

Govoreći o tome da je pokrivena samo 41 od 250 lokacija, u Komisiji navode da "projekat podržao terenske posete 250 neaktivnih i napuštenih lokacija rudarskog otpada".

- Rezultati ovih poseta dokumentovani su u papirnoj verziji katastra. Onlajn portal pokriva 41 prioritetnu lokaciju uključenu u Plan uzorkovanja i istraživačkih radova, koja su identifikovana za dalja istraživanja. Ova 41 lokacija čini približno 80 odsto ukupne zapremine rudarskog otpada identifikovanog na 250 lokacija posećenih tokom projekta", navode iz EK za portal N1.

Iz EK su istakli da je rezultat projekta lista od 1.767 lokacija rudarskog otpada identifikovanih za buduće razmatranje.

- Obim projekta bio je ograničen na napuštena mesta rudarskog otpada za koja ne postoji zakonski odgovoran operater. Aktivna postrojenja za rudarski otpad nisu obuhvaćena, jer upravljanje otpadom koji nastaje usled aktivnih rudarskih operacija spada u odgovornost odgovarajućih licenciranih rudarskih operatera u skladu sa važećim nacionalnim zakonodavstvom - odgovaraju iz EK.

Prema navodima iz Komisije, srpsko Ministarstvo rudarstva i energetike je odgovorno za održavanje, ažuriranje i javnu dostupnost katastra nakon završetka projekta u februaru 2020. godine.

- To uključuje održavanje IT infrastrukture i softvera, procedure pravljenja rezervnih kopija podataka i prikupljanje, verifikaciju i integraciju novih informacija u bazu podataka - dodaju.

Sudeći prema odgovoru, EK redovno prati sprovođenje, održivost i rezultate projekata koje finansira EU u skladu sa važećim ugovornim odredbama i finansijskim pravilima EU.

- Identifikovana pitanja održivosti se redovno razmatraju, kao i u okviru godišnjeg Odbora za praćenje IPA, i predmet su redovnog praćenja kako bi se osiguralo da se preduzmu odgovarajuće mere za njihovo rešavanje - zaključuju iz EK za N1.

Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru portalu N1 navelo je da projektom "Katastar rudarskog otpada" nisu date preporuke Evropske komisije koje se tiču upravljanja i ažuriranja Katastra i njegove veb aplikacije, jačanju inspekcijskih aktivnosti, procene dodatnih lokacija rudarskog otpada identifikovanih tokom projekta i sprovođenje mera ublažavanja i sanacije za 41 prioritetnu lokaciju.

Oni kažu da su od 2023. godine izdali sedam dozvola za upravljanje rudarskim otpadom. To, prema njima, pokazuje da se propisi primenjuju kroz konkretne upravne postupke, kontrolu dokumentacije i utvrđivanje obaveza operatera, a da je potrebno imati u vidu da je za sanaciju svake lokacije neophodno "obezbediti odgovarajuća sredstva iz budžeta, sprovesti potrebna istraživanja i izraditi odgovarajuću projektnu dokumentaciju".

Iz MRE tvrde da njima nije dostavljena lista od 1.767 lokacija rudarskog otpada identifikovanih za buduće razmatranje.

- Navedeni broj je, po svemu sudeći, preuzet iz drugog konteksta i ne može se tumačiti kao broj identifikovanih lokacija rudarskog otpada. S tim u vezi, molimo vas da broj od 1.767 lokacija ne uzimate kao broj lokacija rudarskog otpada budući da nije tačan - navodi se u odgovoru ministarstva.

Kako dodaju, podaci koji su javno dostupni na internet stranici Ministarstva nisu menjani i od početka su objavljeni u istom obimu.

- Ostali podaci i rezultati prikupljeni tokom realizacije projekta sadržani su u dokumentaciji Ministarstva. Imajući u vidu njihov obim i strukturu, nije moguće sve podatke prikazati na zvaničnoj internet stranici Ministarstva - kažu u odgovoru.

Darjana Macanović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) za portal N1 kaže da katastar rudarskog otpada nije obična administrativna evidencija, već važan instrument za procenu i sprečavanje rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

- To je posebno značajno u Srbiji, koja ima dugu istoriju rudarstva, veliki broj napuštenih odlagališta rudarskog otpada, kao i sve intenzivnije rudarske aktivnosti. Bez pouzdanih podataka o lokaciji, količini, sastavu i opasnim svojstvima otpada nije moguće pravilno proceniti rizike, odrediti prioritete za sanaciju niti efikasno reagovati u slučaju udesa - kaže Macanović.

Ona navodi da odgovor Evropske komisije potvrđuje da javna onlajn aplikacija obuhvata svega 41 prioritetnu napuštenu lokaciju, dok su tokom projekta obiđene ukupno 250 lokacije, a da su prikupljeni podaci sadržani u pisanoj verziji katastra dostupnoj po podnošenju zahteva za pristup infomacijama od javnog značaja.

- Takav pristup dokumentaciji nije isto što i njena neposredna i delotvorna dostupnost javnosti. Posebno kada je reč o informacijama od značaja za životnu sredinu, javnost bi trebalo da može jednostavno da pristupi potpunim, ažuriranim i razumljivim podacima, po mogućnosti u formatu koji omogućava njihovo pretraživanje i dalju obradu - ocenjuje Macanović.

Ona podseća da Komisija takođe navodi da aktivna odlagališta nisu bila obuhvaćena ovim EU projektom, jer je upravljanje otpadom iz aktivnih rudnika odgovornost operatera, ali ističe da je bez obzira na obuhvat konkretnog projekta, država dužna da vodi katastar polja rudarskog otpada, koji nije ograničen samo na napuštena odlagališta.

- Zakon predviđa unošenje podataka o operaterima, kao i o karakterizaciji i kategorizaciji odlagališta rudarskog otpada, ali trenutno nije jasno da li se i gde vode potpuni i ažurni podaci o aktivnim odlagalištima, niti na koji način im javnost može pristupiti, iako zakon propisuje da su podaci iz informacionog sistema javni. Ključno je uspostaviti funkcionalan, sveobuhvatan, transparentan i redovno ažuriran katastar, čiji su podaci zaista dostupni javnosti i mogu služiti zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi - zaključuje Macanović.