Insajder: Nacionalni stadion na vodoizvorištu - Bušeni šipovi bez studije uticaja na životnu sredinu

Preskakanje procedura i zaobilaženje zakona na državnim projektima sve su češća praksa. Osim što ubrzava radove, to može u značajnoj meri da šteti bezbednosti, urbanističkom razvoju, ali i zaštiti životne sredine. Jedan od takvih primera je i izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu. Prva faza izgradnje odvijala se gotovo četiri meseca pre dobijanja dozvole, ali do nedavno i bez studije uticaja na životnu sredinu. Takva izgradnja predstavlja kršenje zakona i izigravanje propisa, ocenjuju sagovornici Insajdera.

Prva faza izgradnje Nacionalnog stadiona, koji se gradi u široj zoni Surčinskog vodoizvorišta, sprovedena je bez Studije uticaja na životnu sredinu. U toj fazi pripremano je zemljište, ali je duboko u zemlju ukopano i oko 2300 šipova dimenzija preko 20 metara, a za njih kopane temeljne jame. Studije uticaja nije bilo jer je Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije smatralo neophodnom u toj fazi izvođenja radova.

Iako Zakon o planiranju i izgradnji omogućava faznu izgradnju zarad ekanosti, bušenja terena nije smelo da bude bez pomenute studije, odnosno bez prethodnih dokaza da ono neće imati štetan uticaj na životnu sredinu, ocenjuju sagovornici Insajdera.

- Mi trenutno nemamo nijednu javno dostupnu informaciju koja bi nam potvrdila da su uticaji takve vrste izgradnje na samo vodoizvorište adekvatno razmotreni. Ne kažem da na osnovu sada dostupnih informacija možemo tvrditi da je trajno narušeno i da smo odustali - da možemo zaboraviti na ovo vodoizvorište. Međutim, rizik je vrlo izvestan i u ovom trenutku možemo samo da se nadamo da uprkos svim ovim propustima do toga nije došlo - navodi Dragomir Ristanović iz NGO RERI.

I, to nije jedini mogući rizik koji bi bio izbegnut blagovremenim usvanjanjem studije uticaja na životnu sredinu. Na terenu je tokom prve faze podignut nasip visok više metara. Šta je garant da nasuti materijal nije kontaminiran, odnosno da neće ugroziti podzemne vode, pa i samo vodoizvorište, RERI je pre mesec dana po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja pitao Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo građevinarstva. Odgovor, kažu, nisu dobili ni do danas.

- Poreklo i sastav materijala kojim se vrši nasipanje je nešto što je obavezno predmet između ostalog i studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Mi trenutno nemamo nijednu javno dostupnu informaciju koja bi nam potvrdila da su uticaji takve vrste izgradnje na samo vodoizvorište adekvatno razmotreni - kaže za Insajder Ristanović.

Za razliku od prve faze, studija uticaja smatrana je neophodnom za izdavanje građevinske dozvole za drugu fazu. Tu odluku Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo je 31. oktobra prošle godine, a Ministarstvo nansija im studiju uticaja dostavilo 11. marta 2025. Ona međutim još nije usvojena. U pitanju je opasna i štetna praksa, ocenjuju u NGO Ministarstvo prostora za Insajder.

- Zaista jeste opasno u ovim okolnostima imati državu koja se povlači od sopstvene odgovornosti prema onome šta se gradi. I mi u praksi imamo formalno, da kažem, čekiranje kvadratića, uradili smo to, doneli smo to, evo je i studija, evo ga i plan, a oni su po svom sadržaju i svom cilju potpuno prazni i nemaju nikakvu drugu ulogu i funkciju osim da legalizuju ono što su prosto ad hoc intervencije u prostoru potpuno proizvoljne, koje se ne obaziru, ni na trenutak se ne obaziru, ni na zaštitu životne sredine, ni na posledice ugrožavanja zaštite životne sredine - kaže Božena Stojić iz Ministartva prostora.

Pored radova odobrenih građevinskom dozvolom za prvu fazu, golim okom je vidljivo da su tokom nje postavljeni i noseći stubovi, iako oni nisu bili predviđeni. Prema ranijem istraživanju Insajdera, radovi su svečano počeli prvog maja prošle godine, iako je sama građevinska dozvola za njih izdata znatno kasnije - 21. avgusta, a oni odobreni 2. septembra.