Država sprema nova pravila za kapitalne projekte - Uvode se stroža kontrola, centralna baza i obavezna provera spremnosti investicija

Ministarstvo finansija pripremilo je Predlog uredbe o kapitalnim projektima, kojim se predviđa, kako se navodi, unapređenje sistema planiranja, pripreme, realizacije i praćenja javnih investicija. Predlog je trenutno na javnim konsultacijama, koje će trajati do 17. avgusta 2026. godine.

Kako navode u Ministarstvu finansija, cilj izrade nove uredbe je unapređenje pravnog okvira i sistema planiranja i praćenja kapitalnih projekata u skladu sa najboljim međunarodnim standardima.

Ova aktivnost sprovodi se u skladu sa zaključcima Strateškog političkog dijaloga o reformi javne uprave održanog u oktobru 2024. godine sa Evropskom komisijom, kao i preuzetim obavezama Srbije u procesu evropskih integracija.

Nova pravila treba da urede pripremu, ocenu, izbor, finansiranje, realizaciju i praćenje kapitalnih projekata, kao i analizu efekata završenih investicija.

Prema predlogu, pravila bi se primenjivala na kapitalne projekte koji se u potpunosti ili delimično finansiraju javnim sredstvima, zaduživanjem, državnim garancijama i subvencijama, kao i na projekte koji se finansiraju iz donacija, transfera, međunarodne pomoći i fondova Evropske unije.

Kapitalnim projektima smatraju se projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i infrastrukturnih objekata od javnog interesa, ali i ulaganja u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu. Projekti sa dugoročnim rokom realizacije mogu biti podeljeni na više etapa, ali svaka etapa mora pojedinačno da ispunjava uslove za kapitalni projekat. Predlogom se izričito zabranjuje i veštačko deljenje projekta kako bi se izbegla primena pravila uredbe.

Predlogom uredbe kapitalni projekti razvrstavaju se na republičke, pokrajinske i lokalne.

Republičkim kapitalnim projektom smatra se investicija čiji procenjeni troškovi iznose najmanje 20 mil EUR u dinarskoj protivvrednosti, čiji je pretežni korisnik Republika Srbija i koja se finansira iz republičkih javnih sredstava, međunarodnih izvora, odnosno za koju država daje garanciju ili subvenciju.

Za pokrajinske i lokalne kapitalne projekte prag je najmanje 2 mil EUR u dinarskoj protivvrednosti, uz odgovarajući nivo vlasti kao pretežnog korisnika i propisane izvore finansiranja.

Ako projekat istovremeno ispunjava uslove za više kategorija, smatraće se projektom višeg nivoa vlasti.

Predlogom se uvodi Centralizovana baza kapitalnih projekata - PIMIS, odnosno informacioni sistem za upravljanje kapitalnim projektima.

Kroz PIMIS će se evidentirati projekti, unositi projektna dokumentacija u svim fazama, obavljati ocena, selekcija i prioritizacija, pratiti realizacija i naknadno analizirati ostvareni efekti.

Ministarstvo finansija upravljaće sistemom, dok će ovlašćeni predlagači biti odgovorni za tačnost podataka koje unose.

Dok PIMIS ne bude uspostavljen u punom obimu, dokumentacija će moći da se dostavlja u papirnoj ili elektronskoj formi, odnosno na drugi odgovarajući način.

Za republičke kapitalne projekte nadležna je Komisija za kapitalne projekte, koju obrazuje Vlada. Na njenom čelu je predsednik Vlade, dok su zamenici predsednika ministri nadležni za finansije, građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu i evropske integracije.

Komisija usvaja liste projektnih ideja, projekata u pripremi i pripremljenih projekata, a zatim određuje prioritete za njihovo finansiranje i realizaciju.

Pre odlučivanja Komisije, projekte razmatra Potkomisija, koja analizira finansijski aspekt, usklađenost sa planskim dokumentima, pripremljenost projektno-tehničke dokumentacije, zaštitu životne sredine i druge relevantne elemente.

Prioritet se određuje na osnovu ekonomskih i finansijskih, upravljačkih i socijalnih, ekoloških kriterijuma, kao i prioritetnih oblasti razvoja utvrđenih javnim politikama i planskim dokumentima.

Tokom realizacije investicije ovlašćeni predlagač mora da izradi plan realizacije sa vremenskim okvirom i projekcijom troškova.

Napredak će se pratiti kvartalno, kroz izveštaje koji sadrže podatke o sprovedenim aktivnostima, utrošenim sredstvima i eventualnim odstupanjima od plana.

Ako se utvrdi da projekat kasni ili odstupa od planiranih troškova i aktivnosti, pokreće se postupak korekcije plana. Ovlašćeni predlagač tada ima rok od 15 dana da dostavi obrazloženje odstupanja i predlog izmenjenog plana.

Ukoliko se utvrdi da nastavak projekta nije opravdan, Komisija može doneti odluku o njegovoj racionalizaciji – odnosno odlaganju ili gašenju projekta.

Gašenje podrazumeva obustavu realizacije i brisanje projekta sa jedinstvene liste pripremljenih projekata.

Po završetku investicije, ovlašćeni predlagač mora u roku od 60 dana da dostavi završni izveštaj o projektu.

Za republičke i pokrajinske kapitalne projekte predviđena je i naknadna evaluacija, tri godine nakon završetka projekta. Tada će se porediti planirani ciljevi sa stvarno postignutim rezultatima i analizirati efekti projekta na društvo, javne finansije, budžet i životnu sredinu.

Ova obaveza ne odnosi se na lokalne kapitalne projekte.

Lokalne komisije moraju biti formirane u roku od 60 dana

Pokrajinska vlada obrazuje Pokrajinsku komisiju, dok svaka jedinica lokalne samouprave mora da obrazuje svoju Lokalnu komisiju za kapitalne projekte. Za lokalne i pokrajinske projekte ne primenjuju se odredbe koje se odnose na Potkomisiju, dok se na lokalne projekte ne primenjuje obaveza naknadne evaluacije efekata.

Ministarstvo finansija pozvalo je institucije, stručnu javnost, akademsku zajednicu, organizacije civilnog društva i građane da dostave predloge, sugestije, inicijative i komentare na Predlog uredbe.

Konsultacije traju do 17. avgusta 2026. godine, a predlog uredbe dostupan je na internet stranici Ministarstva finansija i portalu "eKonsultacije".

Komentari se mogu dostaviti elektronskom poštom na adresu opkp@mfin.gov.rs ili pisanim putem Ministarstvu finansija, Kneza Miloša 20, Beograd, sa naznakom "Javne konsultacije o Predlogu uredbe o kapitalnim projektima".

Nova uredba, nakon usvajanja, trebalo bi da zameni Uredbu o kapitalnim projektima iz 2023. godine. Predviđeno je da projekti koji nisu završeni do njenog stupanja na snagu nastave projektni ciklus u skladu sa novim pravilima.