Politika prilagođavanja na klimatske uslove obaveza države - Kakva su prava građana ako se ne ispuni?

Danica Janković i Jana Sovilj iz Regionalnog centra za ekološko pravo (RCEL) pišu o dosadašnjim iskustvima tužbi zbog neprilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, i nude uvide – da li se ovakve parnice mogu voditi i u Srbiji?


Ekstremni vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama narušavaju zdravlje i kvalitet života građana, i izazivaju sve veću ekološku i imovinsku štetu.

Klimatski uslovi su već očigledno izmenjeni, pa pitanje nije samo kako smanjiti emisije i sprečiti dalje pogoršanje – već i kako se prilagoditi novim uslovima.Iz ovog razloga, međunarodna tela i države širom sveta počeli su da usvajaju planove, strategije i zakone usmerene na prilagođavanje novim klimatskim uslovima.Okvirnom konvencijom UN-a o klimatskim promenama i Pariskim sporazumom je, pored obaveze smanjenja emisija, određena i obaveza država potpisnica tih instrumenata da preduzmu mere neophodne za prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima, što je potvrđeno i savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde.

Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove mogu obuhvatati procenu klimatskih rizika, izgradnju i unapređenje infrastrukture otporne na ekstremne vremenske uslove, zaštitu ugroženih zajednica, prilagođavanje ugroženih sektora poput poljoprivrede, vodoprivrede i zdravstva, uspostavljanje sistema ranog upozoravanja, i slično.

Između 2015. i 2024. godine, klimatski postupci povodom propuštanja prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove zabeleženi su u osamdeset država širom sveta.Postupci povodom izostanka mera klimatske adaptacije najčešće podrazumevaju da građani ili organizacije vode postupak protiv državnih organa, lokalnih samouprava, javnih i privatnih preduzeća, u kojima od suda zahtevaju da utvrdi obaveze, i naloži nadležnim subjektima sprovođenje mera prilagođavanja klimatskim promenama.Ako zbog propuštanja obaveze prilagođavanja nastane šteta za pojedinca – na primer, toplotni talas izazove narušavanje zdravlja ili nastane imovinska šteta usled poplava, suša ili drugih ekstremnih vremenskih uslova – oštećeno lice moglo bi zahtevati i naknadu štete.Jedan od primera ovakvih postupaka je predmet Greenpeace Netherlands i osam građana Bonera protiv Holandije, okončan januara 2026. godine, u kom su tužioci tvrdili da država nije preduzela dovoljne mere da zaštiti stanovnike ovog ostrva od posledica klimatskih promena, uključujući porast nivoa mora i sve učestalije ekstremne vremenske uslove.Sud je zaključio da Holandija nije blagovremeno preduzela odgovarajuće mere za zaštitu stanovnika Bonera i da je time povredila njihovo pravo na privatan i porodični život, i naložio je državi da obezbedi donošenje i sprovođenje plana adaptacije.
Sličnu formu imalo je nekoliko slučajeva u Kolumbiji, u kojima su tužioci smatrali da izostanak planova adaptacije predstavlja kršenje ljudskih prava. U predmetu Hose Noe Mendoza Bohorqez i drugi protiv Departmana Arauca i drugih iz 2021. godine, tužioci su tvrdili da država nije preduzela odgovarajuće mere zaštite od sve učestalijih poplava izazvanih klimatskim promenama.Zatim, u predmetu Josefina Hufington Archbold protiv Kancelarije predsednika i drugih iz 2020. godine, stanovnica ostrva Providensija je nakon razornog uragana Jota tražila utvrđivanje neadekvatne reakcije države, posebno kašnjenja u obnovi i izostanak dugoročnog plana prilagođavanja.

Jedan takav primer je tužba povodom obaveze menadžera da upravljaju rizicima povezanim sa klimatskim promenama, kako ne bi – usled lošeg upravljanja rizicima – nastupila šteta za kompaniju, i posledično za akcionare.Nakon razornih požara na Havajima 2023. godine, u predmetu Assad protiv Hawaiian Electric Industries, Inc., tužioci su tvrdili da menadžment kompanije nije adekvatno procenio i upravljao prilagođavanjem na rizike ekstremnih vremenskih događaja, te je fizička i reputaciona šteta dovela do pada cene akcija ove kompanije i direktnih gubitaka akcionara.Sa druge strane, u slučaju Conservation Law Foundation v. Shell Oil Co., organizacija je 2021. godine tužila naftnu kompaniju koja upravlja naftnim terminalom i skladištem nafte u priobalnoj oblasti, jer nije izradila planove prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima na toj lokaciji – rastu nivoa mora i povećanju padavina.

Imajući u vidu razvoj klimatskih parnica u svetu, slični postupci mogu se zamisliti i u Srbiji – pre svega kroz tumačenje obaveza iz ratifikovanih međunarodnih ugovora i prakse međunarodnih sudova.U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, pravna zaštita bi se mogla tražiti kroz zahtev za sprečavanje opasnosti od nastanka štete, prestanak povrede prava ličnosti, zaštitu ljudskih prava ili zaštitu prava na nepokretnosti od štetnih posledica izazvanih nepreduzimanjem mera prilagođavanja.Proceduralni izazov predstavlja činjenica da domaći pravni sistem ne poznaje posebne tužbe za zaštitu kolektivnih prava i interesa, zbog čega se, kao i kod ekoloških tužbi, problematizuje pravo nevladinih organizacija na pokretanje postupaka, imajući u vidu da one imaju najveći kapacitet za vođenje ovih postupaka, a nisu neposredno oštećene niti su im povređena lična prava.Korisnu lekciju o procesnim preprekama i ograničenjima pristupa pravdi mogu dati iskustva postojećih ekoloških tužbi u Srbiji.

Dodatan izazov predstavlja dokazivanje uzročno-posledične veze između nepreduzimanja određene mere i nastale štete, kao i određivanje mere koju je nadležni subjekt bio dužan da preduzme.
Posebna prepreka leži u tome što obaveze klimatske adaptacije u Srbiji još uvek nisu dovoljno konkretizovane.Naime, Zakon o klimatskim promenama apstraktno prepoznaje kao svoj cilj prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, ali ne kreira konkretne obaveze.Iako Program prilagođavanja sa Akcionim planom, kao i Akcioni plan za održivu energiju i klimu za Grad Beograd, određuju nosioce pojedinih mera i vremenski okvir njihovog sprovođenja, većina mera ima planski, koordinacioni ili razvojni karakter i ne predstavlja dovoljno precizno određene obaveze čije bi neispunjavanje moglo biti predmet sudske kontrole.Pored toga, ne postoje podzakonski akti kojima bi se detaljnije razradile obaveze pojedinih organa niti mehanizmi odgovornosti za nesprovođenje mera prilagođavanja.Upravo će preciziranje ovih obaveza i njihova praktična primena biti ključno za razvoj budućih klimatskih zahteva u Srbiji i globalno, jer klimatska adaptacija može imati stvarni efekat samo ukoliko postoji jasna odgovornost za njeno sprovođenje.

Regionalni centar za ekološko pravo

RCEL

Konvencija UN o klimatskim promenama

Pariski sporazum

Međunarodni sud pravde

Zakon o klimatskim promenama

Akcioni plan za održivu energiju i klimu za Grad Beograd

Greenpeace Netherlands

Danica Janković

Jana Sovilj

Hose Noe Mendoza Bohorqez

klimatske promene