Klimatske politike "nesvrstanih": Šta Srbija može da nauči o borbi protiv klimatskih promena od Maroka, Čilea ili Bangladeša

Bilo da pričamo o smanjenju emisija CO2 ili o prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove, nije nikakvo iznenađenje da su u borbi protiv klimatskih promena najuspešnija bogata i razvijena društva.Letimičnim pogledom na mape prostornih raspodela tzv. GAIN indeksa, koji meri ranjivost i spremnost država na posledice klimatskih promena, ili indeksa zelenog rasta, lako se utvrđuje da su najuspešnije u borbi protiv klimatskih promena uglavnom zemlje bogatog severa: društva Evrope i Severne Amerike.

Ruanda, koja nažalost većinu ljudi verovatno asocira na krvavi etnički sukob između Huta i Tutsija 1994. godine, trenutno sprovodi nekoliko velikih i ambicioznih javnih projekata u okviru borbe protiv klimatskih promena.


Pošumljavanjem se postiže stabilizacija tla i zaštita poljoprivrednih površina kroz primenu koncepta agrošumarstva, dok se istovremeno povećavaju globalni kapaciteti tzv. ponora ugljen-dioksida. Takođe, prošle godine otpočela je realizacija jednog od najambicioznijih urbanih klimatskih projekata u Africi, sa planiranim ulaganjima do oko 5 mlrd USD - Green City Kigali.Ukoliko se stvari budu odvijale po planu, do 2050. godine trebalo bi da se izgradi energetski efikasana, niskougljenična i klimatski otporna urbana zona Kigalija za oko 200.000 stanovnika.

Važan deo sistema čini 17 postrojenja za desalinizaciju vode, uz još 4 postrojenja koja su u fazi izgradnje i dodatnih 9 koja će tek biti izgrađena.Pored toga, sistem čini i infrastruktura za prenos i skladištenje vode, takozvani "vodeni autoputevi".Najnoviji realizovani projekti uključuju interkonekciju 3 velike brane u dužini od 265 km, kao i podzemne kanale vredne 700 mil USD u dužini od 67 km, koji rečnu vodu sprovode do gradova Rabata i Kazablanke.

Konačno, sistem upotpunjuje i preko 200 postojećih postrojenja za preradu otpadnih voda uz planirana nova postrojenja u vrednosti od 5,6 mlrd USD.Relativno stabilan sistem vodosnabdevanja, uz regionalno definisan sistem zabrana i ograničenja gajenja određenih kultura koje zahtevaju mnogo vode, poput lubenice, omogućio je stabilizaciju poljoprivredne proizvodnje.

Uporedo sa primenom politika prilagođavanja, Maroko je ulagao i u politike ublažavanja. Projekat Nur Varzazat, procenjen na oko 2,5 mlrd EUR, sa trenutnim proizvodnim kapacitetom do 510 MW, predstavlja najveću koncentrovanu solarnu elektranu na svetu.Uz strategiju kompletne dekarbonizacije privrede, koja bi u narednih 15 godina trebalo da stvori novih 350.000 radnih mesta i poveća BDP za 4 do 15%, Maroko se svrstava u red najistaknutijih globalnih boraca protiv klimatskih promena.

Iako više nije među najsiromašnijim državama Azije, Bangladeš se i dalje smatra relativno siromašnim društvom smeštenim u jednom od globalnih žarišta klimatskih promena.Pa ipak, Bangladeš je u određenim segmentima prilagođavanja na klimatske promene ostvario merljiv i nedvosmislen napredak.Zahvaljući ulaganjima u sistem zaštite i spasavanja koji je zasnovan na blagovremenim vremenskim prognozama, podsistemu rane najave i upozorenja, i podsistemu evakuacije stanovništva, postignuto je spektakularno smanjenje broja žrtava usled tropskih ciklona.Važnu komponentu ovog sistema čini i preko 250 skloništa u koje je uloženo oko 375 mil USD.

Tradicionalna tehnika "plutajućih bašta" posebno je zanimljiva politika prilagođavanja poljprivrednog sektora, koju su Ujedinjene nacije 2015. godine proglasile sistemom globalno važnog poljoprivrednog nasleđa.
Iako je medijski romantizovana i često predstavljena kao inovativna i dominantna poljoprivredna praksa, tehnika "plutajućih bašta" je tradicionalna i lokalizovana, ali ipak važna u okviru ogromnog agrarnog sistema Bangladeša. Nepal je još jedna relativno siromašna azijska zemlja koja ima neočekivano zavidne uspehe u određenim segmentima borbe protiv klimatskih promena.


Mada postoje problemi u vidu korupcije i neravnopravnog učešća u odlučivanju i raspodeli prihoda, politika zajedničkog upravljanja šumama smatra se važnim oblikom dvostruke politike ublažavanja i prilagođavanja.


U nameri da smanji ovaj udeo, Nepal je uveo subvencije za uvoz električnih vozil i investirao u infrastrukturu za njihovo punjenje, čime je otpočela "revolucija električnih vozila".

Južna Amerika čuvena je po amazonskom šumsko-rečnom prostranstvu i visokim Andima, po beskompromisnim revolucionarima i po Kopa libertadores, a uskoro bi mogla da postane poznata i kao kolevka ultrabrze energetske tranzicije.Naime, Urugvaj, relativno mala zemlja u razvoju sa oko 3,3 miliona stanovnika, ugnježdena između Brazila, Argentine i Južnog Atlantika, smatra se globalnim pionirom dekarbonizacije energetskog sistema.
Ovaj preobražaj, investiciono vredan oko 7 mlrd USD, prouzrokovao je niz pozitivnih efekata: sticanje apsolutne energetske nezavisnosti, stvaranje 50.000 novih radnih mesta, stabilizovanje proizvodnje energije, smanjenje troškova upravljanja elektromrežom, pročišćenje vazduha, smanjenje ranjivosti na klimatske promene, i smanjenje ugljeničnog otiska na nivo 30 puta manji od svetskog proseka.

Koliko je ovaj poduhvat bio važan i koristan, svedoče potonje stope ekonomskog rasta koje su omogućile stabilan ekonomski razvoj i prelazak Urugvaja u grupu zemalja sa visokim prihodom.



Od preko 11 gigavata solarnih kapaciteta u 2024. godini, veliki udeo čine velika postrojenja instalirana u suvom regionu Arika i Parinakota, i u pustinji Atakama.Pored tranzicije nacionalnog električnog sistema, u Santjagu, prestonici Čilea, kroz nekoliko velikih investicionih paketa reda veličine između 300 do 400 mil USD, sprovedena je elektrifikacija javnog prevoza. Time je Santjago postao grad sa najvećom flotom električnih autobusa van Kine.

Šest analiziranih država nisu jedine zemlje takozvanog siromašnog juga koje su načinile značajne korake u borbi protiv klimatskih promena. Na tu listu bismo mogli da uključimo i Pakistan, gde se dešava ubrzani razvoj solara, Kenija, koja se na vreme okrenula razvoju geotermalne energije, Kostarika, Etiopija, Senegal, Vijetnam i brojne druge zemlje koje su, uprkos nasleđenim socio-ekonomskim problemima, uspele da sprovedu različite klimatske politike sa konkretnim ishodima i rezultatima.Klimatska borba, drugim rečima, nije ograničena samo na bogate, razvijene zemlje, već se uveliko dešava i u zemljama u razvoju i širom globalnog Juga.Mnoge od ovih zemalja su siromašnije i sa nižim kapacitetom prilagođavanja od Srbije, često suočene sa ozbiljnim izazovima u domenima poput zdravstva ili obrazovanja, pa ipak, deo svojih oskudnih resursa ulažu u borbu protiv klimatskih promena.

Klimatske promene

Green City Kigali

GAIN indeks

Nur Varzazat

Uroš Davidović

obnovljivi izvori energije