Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Požari na deponijama u Srbiji opasni po zdravlje i životnu sredinu - Tinjajuće sagorevanje nosi najveći rizik
Izvor: N1
Utorak, 28.07.2026.
13:27
Utorak, 28.07.2026.
13:27
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Christophe JACOBS)
Ovih dana Sivac, Priboj, Prokuplje, Čurug, Mošorin, Zrenjanin. Prošle godine u ovo vreme Vranje, Baroševac, Novi Pazar, Jovanovac, Alibunar, Valjevo, Kraljevo...
U pitanju je niz mesta u Srbiji gde dolazi ili je dolazilo do požara na divljim deponijama, uglavnom zbog visokih temperatura.
U Srbiji nezvanično 3.500 deponija
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je u 2024. godini bilo više od 2.100 požara na deponijama koje je registrovao MUP, dok je 2025. njihov broj porastao na 2.217.
Prema podacima nedavnog istraživanja Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), u Srbiji svakog dana prosečno gori šest deponija što, kako je navedeno, pokazuje da sistem odlaganja ne funkcioniše, a da najveći deo otpada odlazi na nesanitarne deponije.
U Srbiji zvanično ima 2.689 divljih deponija, dok nezvanična brojka ide na više od 3.500. Od 26 strateški planiranih sanitarnih deponija - u Srbiji postoji svega 12.
Kako za N1 navodi Branimir Jovančićević, profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu, požare inicira metan koji se stvara mikrobiološkom razgradnjom organskih supstanci koja se nalazi u deponovanom komunalnom otpadu.
On se po smetlištima ili divljim deponijama nekontrolisano širi i pri određenim meteorološkim uslovima se pali, a zatim inicira i početak gorenja organskih supstanci.
Nema idealne metode
Kako naovodi ovaj stručnjak, ukoliko je koncentracija metana visoka, nije neophodna posebno visoka temperatura da bi se inicirao požar.
- Zbog stalnog priliva metana, požar se vrlo teško gasi. Ne postoji metoda koja se može smatrati idealnom. Recimo, zatrpavanje terena neorganskim materijalom stvara opasnost od eksplozija, a polivanje vodom pojačava uslove za nepotpuno sagorevanje i time povećanje količine toksičnih organskih polutanata u proizvodima sagorevanja.
Dobar model je brzo formiranje sistema perforiranih cevi u telu deponije radi sakupljanja, odnosno stavljanja stvorenog metana pod kontrolu - navodi Jovančićević.
On podseća da se prilikom požara često dešava takozvano tinjajuće sagorevanje, gde temperature vatre nisu dovoljno visoke da bi organska supstanca u potpunosti sagorela.
Takva situacija je idealna za stvaranje jako toksičnih jedinjenja.
Osim toga u otpadu nalazi velika količina plastičnih proizvoda koji u sebi sadrže i hlorove atome, a pri tinjajućem sagorevanju takvog otpada se oslobađaju i hlorovana policiklična aromatična jedinjenja.
Profesor Jovančićević kaže da za ispravno merenje zagađenja vazduha organskim polutantima, merenje klasičnih parametara poput koncentracije PM čestica nisu dovoljni, a neretko je "teorijski i praktično potpuno pogrešno".
- U letnjim uslovima ona je bespotrebna, jer se zbog nedostatka temperaturske inverzije, ove čestice praktično i ne stvaraju - ocenjuje Jovančićević.
Emisija iznad dozvoljene granice
Dozvoljena vrednost emisija štetnih materija je prema Svetsko zdravstvenoj organizaciji iznosi 5 mikrograma na metaru kubnom.
Ilustracija (Foto: Beoinfo)
On objašnjava da su organski zagađivači po prirodi teški molekuli, lako padaju na tlo i spadaju u dugotrajne organske zagađujuće supstance - POPs hemikalije, i zbog toga je neophodno raditi analize ovih jedinjenja i u zemljištu i u vodama na različitim udaljenostima od požara.
To su, pre svega dioksini i furani, izuzetno toksična i kancerogena jedinjenja koja nastaju sagorevanjem organskih materija u prisustvu hlora, najčešće iz PVC plastike i smatraju se jednima od najopasnijih zagađivača životne sredine.
Zatim, policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) - grupa kancerogenih materija koje su proizvod nepotpunog sagorevanja organskog materijala.
Teške metale sagprevanje ne uništava
Teški metali poput olova, kadmijuma i žive, ne mogu se uništiti sagorevanjem.
Oni se vezuju za sitne čestice dima i prašine i tako putem disanja dospevaju duboko u pluća i isparljiva organska jedinjenja (VOCs) - uključujući benzen, toluen i ksilene, koji imaju dokazane neurotoksične i kancerogene efekte.
- Međutim, prave interpretacije o koncentracijama organskih polutanata u vazduhu, zemljištu i vodama u ugroženim područjima od nadležnih institucija nema. Uporno neuvođenje praćenja koncentracija organskih zagađujućih supstanci u vazduhu, zemljištu i vodi, na monitorng sistemu, u oblastima na kojima se požari dešavaju, od strane ovlašćenih srpskih institucija, budi jake sumnje, a bojazan građana da se tako svesno krije pravo stanje kvaliteta životne sredine, čini se potpuno opravdanom - kaže Jovančićević za portal N1.
Prema Zakonu o upravljanju otpadom, upravljanje komunalnim otpadom je obaveza lokalne samouprave, koje po pravilu nemaju dovoljno sredstava.
Tagovi:
Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine
UNEP
Svetska zdravstvena organizacija
Zakon o upravljanju otpadom
Branimir Jovančićević
otpad
štetni gasovi
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.