Novi podaci o ranjivosti Srbije na letnje vrućine - Radnici, deca i stari najrizičnije kategorije

Novi evropski i svetski izveštaji pokazuju koliko je Srbija osetljiva na rizik povišenih temperatura. Ali oni pružaju i vrlo jasne smernice kako ovaj rizik možemo da smanjimo, piše prim. dr Elizabet Paunović


Ova dva dokumenta pružaju nam mnoge ključne informacije, uključujući i uvide o tome koliko je rekordno vruća 2024. godina bila šteta po zdravlje stanovništva Evrope.Ali ono što je još važnije, oni nude i smernice za unapređenje zaštite zdravlja tokom sve vrelijih leta u Republici Srbiji.

Kako se navodi u Lancet izveštaju, tokom rekordno tople 2024, procenjuje se da je u Evropi broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati vrućini bio preko 62.000.



Primera radi, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, Srbija ima proporcionalno veliki udeo radnika na otvorenom – 21,4%. Veći udeo radnika na otvorenom od Srbije imaju samo određene skandinavske zemlje, Ukrajina i Rumunija.



Radnici na otvorenom od svih zaposlenih najviše trpe negativne uticaje visoke temperature, i za ovu grupu stanovništva neophodno je uvesti sistemske mere zaštite njihovog zdravlja, od preraspodele radnog vremena, do jasno definisanih mera zaštite na samim radnim mestima.

Neki od koraka koji vode ka omogućavanju uvođenja ovakvih mera su za radnu populaciju predviđene našim Programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine.Ove mere bi trebalo sprovoditi posebno imajući u vidu negativne ekonomske posledice izostajanja sa posla i gubitak radnih sati usled bolesti i zdravstvenih tegoba prouzrokovanih visokom temperaturom.


Planska preraspodela radnog vremena na delove dana kada su temperature niže imala bi povoljne ekonomske efekte, jer radnici bi manje bili na bolovanju i manje bi odsustvovali sa posla.

U Republici Srbiji je, 2024. godine, tokom ukupno 331 sata postojao umereni rizik od toplotnog stresa, i to u uslovima ograničenog napora kao što je hodanje.Ako bismo u obzir uzeli i intenzivniji fizički napor koji se javlja pri obavljanju poljoprivrednih radova, građevinskih radova i drugih fizičkih aktivnosti na otvorenom, rizik od toplotnog stresa je postojao i duže od dve nedelje tokom 2024. godine. Zato je neophodno što pre otpočeti aktivnosti predviđene u Programu prilagođavanja, koji je usvojila Vlada Republike Srbije sada već pre više od tri godine, za zaštitu radne populacije.
Kako pokazuje Lancet izveštaj, rizici, ranjivosti i uticaji klimatskih promena su neravnomerno raspoređeni među grupama stanovništva i regionima.

Domaćinstva sa niskim prihodima u Evropi imaju 10,9% veću verovatnoću da dožive nesigurnost u snabdevanju hranom zbog povećanja toplotnih talasa i suša u poređenju sa domaćinstvima sa srednjim prihodima.



Istovremeno, iz novog izveštaja vidimo da je u Republici Srbiji zabeležen enorman porast ukupnog broja dana sa toplotnim stresom po decu: skoro 3 miliona dana 2024. godine, što je oko pet puta više od proseka tokom poslednjih decenija 20. veka.

Ovo ukazuje na potrebu primene posebnih mera i izdavanja posebnih zdravstvenih upozorenja sa preporukama za primenu posebnih režima u periodima visokih temperatura štetnih po zdravlje, i to ne samo od strane roditelja, već i od odgovornih za rad vrtića, škola i drugih ustanova u kojima borave deca.

Kako najveći izazov ostaju talasi vrućine, odlične smernice za metodologiju izrade detaljnog plana za zaštitu zdravlja i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema daje pomenuti dokument SZO Regionalne kancelarije za Evropu – "Smernice za akcione planove za vrućinu i zdravlje".

U Republici Srbiji je nacrt Akcionog plana za vrućinu i zdravlje bio urađen još 2014. godine, ali on nikada nije bio usvojen. Sada je dobra prilika da se uradi dokument po ovim novim smernicama, koje su bazirane kako na iskustvu zemalja koje su ovakve planove izradile i primenjivale od 2007. godine, kada je prvo izdanje metodologije objavljeno, tako i zbog sve izraženijih klimatskih promena.

Ukratko, ova metodologija predviđa izradu Akcionog plana iz osam osnovnih celina, imajući u vidu neophodnost multi-sektorskog pristupa i saradnje:

Za samu izradu Plana po preporučenoj metodologiji Republika Srbija može da zatraži tehničku pomoć od Svetske zdravstvene organizacije.

Lancet izveštaj praćenja napretka u oblasti zdravlja i klimatskih promena

Svetska zdravstvena organizacija

SZO

Smernice za akcione planove za vrućinu i zdravlje

Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023 do 2030 godine

prim dr Elizabet Paunović

vrućine

zdravlje

zaštita