Upravljanje otpadom, postrojenja za prečišćavanje vode i vazduha, inovaciona rešenja - RETROSPEKTIVA 2025, investicije u oblasti EKOLOGIJE

Buđenje ekološke svesti - tako bi u najkraćem mogla da se definiše retrospektiva događaja koji su obeležili 2025. godinu, a tiču se zaštite životne sredine.

Svakako jedan od najvećih uspeha je inovacija naših naučnika sa Instituta Vinča, koji su pronašli rešenje za najveće zagađivače vazduha. Njihov neutralizator industrijskog dima pokazao se kao spas za zastarele termoelektrane.

Kragujevac je postao sedište prvog eko-industrijskog parka na Zapadnom Balkanu, a Beograd je dobio 150.000 filtera za smanjenje zagađenja vazduha.

Uz sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom, "bogatiji" smo za nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali i za poresku taksu na emisiju CO2 i za još jedan specijalni rezervat prirode - planinu Zlatar.

Više detalja saznajte u nastavku. Evo tekstova koji su najviše izazvali pažnju čitalaca našeg portala u 2025. godini.

1. Neutralizator industrijskog dima - Tim naučnika iz Instituta za nuklearne nauke Vinča patentirao je inovaciono rešenje za najveće zagađivače vazduha.

- Kada su se prvi put pojavile alarmantne vesti o Beogradu kao gradu sa najzagađenijim vazduhom na svetu, osećali smo odgovornost da svoja istraživanja usmerimo ka rešavanju problema. Naše termoelektrane i topionice u Srbiji najčešće nemaju nikakve filtere za ispuštene gasove. Razvila se ideja o pronalaženju najpogodnijeg materijala koji bi mogao da apsorbuje najopasnije gasove SO2, CO i CO2 i NOX pre nego što dospeju u atmosferu – rekla je za eKapiju dr Sanja Milošević Govedarović, viši naučni saradnik u Institutu Vinča.

Neutralizator industrijskog dima - NID, koristi smešu prirodnih mineralnih glina koje su potpuno bezbedne. Uz to, neutrališe kiselost koja može da bude povišena usled rastvaranja komponenata izduvnih gasova u vodi, ne lepi se za zidove sistema i ne stvara kamenac, a iskorišćeni materijal može se koristiti kao đubrivo za useve, što doprinosi ekološkoj održivosti rešenja i cirkularnoj ekonomiji.

2. Program Čista Srbija - Na desnoj obali reke Kolubare, u Bariču, na površini od 3,06 hektara uskoro niče postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Prema programu Čista Srbija, planirani kapacitet postrojenja je 210 litara u sekundi. Tehnologija prečišćavanja obuhvata mehanički i biološki tretman.

Mehaničko prečišćavanje uključuje fine rešetke i peskolov, dok se biološki tretman sprovodi na kompaktnom postrojenju sa četiri SBR reaktora. Sistem predviđa i tretman mulja, kojim se sadržaj čvrste materije smanjuje za više od 50 % pre njegovog transporta na odlaganje.

U Ratarima kod Obrenovca nedavno je u okviru ovog programa počela izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, najavio je gradski menadžer Miroslav Čučković.

- Početak izgradnje prve u nizu fabrika za preradu otpadnih voda duž Save i Dunava u Ratarima stavlja Beograd na mapu zelenih prestonica Evrope - naveo je gradski menadžer.

3. Rešenje za nesanitarne deponije - Francuska agencija za razvoj (AFD) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kreditiraju sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom u Srbiji sa 300 mil EUR, čime će 47 lokalnih samouprava rešiti problem nesanitarnih deponija.

Projekti uključuju izgradnju sanitarnih deponija, postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada i infrastrukturu za prečišćavanje procednih voda, tretman biogasa, reciklažu i kompostiranje.

Cilj je da se količina deponovanog otpada svede na minimum i produži vek trajanja deponija.

- Srbija će imati prvi put postrojenja za mehaničko biološki tretman otpada, gde će se u što većoj meri odvajati reciklabilni materijali kako bi se što manje otpada deponovalo na sanitarnu deponiju, - rekla je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.

4. Eko-industrijski park u Kragujevcu - Prvi brownfield eko-industrijski park na Zapadnom Balkanu razvijen je u Kragujevcu.

MIND Park kao pilot projekat ima cilj da postane potpuno integrisana eko-industrijska zona i primer održivog industrijskog razvoja u skladu sa ekološkim standardima EU.

Darko Đorić, generalni direktor MIND Parka, objašnjava da će se u ovom parku površine 190 hektara, primenjivati napredne metode za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Uspostavljanje ovog eko-industrijskog parka deo je šire strategije industrijske dekarbonizacije Zapadnog Balkana.

5. Kolektor otpadnih voda u Kraljevu - Uz podršku Evropske unije, projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Kraljeva realizuje se od 2022. godine, kada su Ministarstvo finansija i Ministarstvo zaštite životne sredine raspisali javni poziv.

- Radi se o projektu vrednom više od 17 mil EUR, veoma značajnom za sve Kraljevčane, koji će omogućiti prečišćavanje otpadnih voda, ali i širenje kanalizacione mreže na prigradska naselja - kažu u Gradskoj upravi.

6. Porez na zagađenje - Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koji je usvojen krajem 2025. godine, prvi put se uvodi plaćanje poreza na emisije ugljen-dioksida, azot-suboksida i perfluorougljenika.

Cilj je da se industrija i energetski sektor podstaknu na smanjenje emisija i prelazak na čistije tehnologije.

Obveznici poreza moraju da poseduju dozvolu za emisiju GHG, a deluju u proizvodnji: veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma i električne energije.

Porez se obračunava po stopi od 4 EUR po toni emitovanog CO2, odnosno po toni CO2 ekvivalenta za druge gasove.

7. Filteri za čistiji vazduh u Beogradu - Grad Beograd postaviće 150.000 filtera za smanjenje zagađenja vazduha.

Filteri treba da smanje emisiju suspendovanih čestica PM10 (čestice manje od 10 mikormetara) u vazduh za najmanje 40%.

U prvoj fazi do 30. aprila 2026. godine, biće postavljano 80.000 filtera, a u drugoj fazi preostalih 70.000 filtera najkasnije do 30. aprila 2027. godine.

Projekat ima procenjenu vrednost od 14,6 miliona dinara.

8. Zlatar novo zaštićeno područje - Vlada Srbije proglasila je Specijalni rezervat prirode "Zlatar".

Ovo zaštićeno područje obuhvata oko 8.000 hektara šumskih ekosistema - šume smrče, jele i bukve, sa brojnim endemičnim vrstama i vrednim staništima, tu živi 128 vrsta ptica, 42 vrste sisara i 871 vrsta biljaka.

Zlatar je deo Ekološki značajnog područja "Uvac i Mileševka", poznat po tradicionalnom načinu života, kao i manastiru Svetih Kozme i Damjana.

Inače, planina Zlatar nalazi se u jugozapadnom delu Srbije i jedna je od najlepših starovlaških planina.


9. Crvi koji razgrađuju stiropor - Srpski naučnici eksperimentišu sa brašnarima kao načinom za razgradnju polistirena.

Larisa Ilijin, viši naučni saradnik Instituta za biologiju u Beogradu, izjavila je da su naučnici otkrili kako brašnari mogu da vare različite vrste plastike, uključujući i polistiren, koji se koristi u ambalaži, izolaciji i posudama za hranu.

Ovi insekti uobičajeno jedu gotovo sve, ali moraju da se "obuče" da konzumiraju plastične proizvode.

- Imamo larve koje su tokom dužeg vremena prilagođene da biološki razgrađuju plastiku, kako bi u tom procesu bile što efikasnije - rekla je Ilijin.

Dodala je da bakterije u njihovim crevima razlažu plastiku na ugljen-dioksid i vodu, bez ikakvih dokaza da u njihovim telima ili izmetu ostaju mikročestice plastike.

- Stiroporu je potrebno više od 500 godina da se razgradi u prirodi... ovo bi mogao biti jedan od dobrih načina za rešavanje problema plastičnog otpada u prirodi - rekla je Ilijin.

Institut je beogradskoj firmi Belinda Animals ustupio nekoliko kontejnera sa brašnarima. Kompanija ih sada razmnožava i nada se da će privući mrežu sličnih farmi.

10. Postavljeni "Hvatači magle" na Tari - U okviru inicijative "Za zelenu agendu Srbije", a uz finansijsku podršku švedske Agencije za međunarodni razvoj i saradnju, u Nacionalnom parku Tara postavljeni su sakupljači atmosferske vlage, takozvani "hvatači magle" kako bi sačuvali vlažna staništa jedinstvenog eko sistema rezervata Crveni potok.

Rezervat Crveni potok je jedino mesto u svetu gde zajedno rastu Pančićeva omorika i bele tresetnice, vrsta retke mahovine, ugrožene danas kako klimatskim promenama, sušom i uticajem čoveka.

Postavljanjem "hvatača magle" u Nacionalnom parku Tara, pokušaće da stabilizuju vodni režim tresave stare deset hiljada godina.

- Hvatači magle su mrežaste strukture. Kondenzacijom se na toj finoj mreži kapljice vode sakupljaju, zatim se deponuju u rezervoare, odnosno bazene za vodu. Tu vodu koristićemo u nepovoljnim periodima, a prvi efekti biće vidljivi već nakon jedne vegetacione sezone - kaže Marijana Josipović, biolog NP Tara.