Na oglednoj farmi u Novom Sadu, lekcije iz organske proizvodnje koriste se za razvoj održive i klimatski otporne poljoprivrede

Prema zvaničnim podacima Eurostata, udeo organske proizvodnje u Srbiji je svega 0,8%, što Srbiju smešta na začelje Evrope. Naime, prosek u Evropskoj uniji je oko 9% organske proizvodnje u poljoprivredi, a najveći udeli zabeleženi su u zemljama kao što su Austrija, Estonija i Italija, gde organska čini oko petine ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Ova slika se neće brzo promeniti: organska proizvodnja zahteva dobijanje sertifikata, i proizvodnju bez primene hemijskih preparata, zbog čega je količina proizvoda manja, a cena gotovo uvek veća.

Ali istovremeno, organska proizvodnja nije samo stvar dijetarnih senzibiliteta, kvaliteta namirnica, oznaka i cene u supermarketu. Ona je i važna osnova za očuvanje zemljišta, a prakse iz organske proizvodnje mogu biti deo našeg odgovora na izazov klimatskih promena.

Iskustvo poslednjih godina nam pokazuje da su suše sve veći rizik po poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Najintenzivnije letnje suše, kao one 2007, 2012, 2017, 2022. i 2025. godine, drastično su uticale na prinose poljoprivrednih kultura koje najviše zavise od letnjih prilika – kako ratarskih kao što su kukuruz i soja, tako i useva kao što su pasulj ili lucerka. Ova nesigurnost u proizvodnji je finansijski problem za proizvođače, ali je i problem za domaće tržište, i njegovu sposobnost da obezbedi odgovarajuću količinu hrane.

Nekada su primarni cilj poljoprivrednih istraživanja bili visoki prinosi, ali se danas, u uslovima klimatskih promena i sve češćih i intenzivnijih suša, sve više govori o stabilnosti proizvodnje: manje o maksimumima dostignutim tokom već dobrih godina, a više o tome kako da utičemo na "loše" godine i učinimo poljoprivredu otpornijom na ekstremne vremenske prilike.

Savremena istraživanja pokazuju da se osnova otporne poljoprivrede nalazi u zdravom zemljištu. Očuvanje zemljišta i poboljšanje njegovih svojstava je neophodno kako bi se uopšte moglo pristupiti dugoročnom odgovoru na promenu vremenskih prilika u kojima se proizvodnja vrši. Nažalost, stanje poljoprivrednog zemljišta je u pojedinim delovima Srbije izrazito loše.

Posledice dugogodišnje intenzivne poljoprivredne proizvodnje danas postaju sve vidljivije. Kao prvi i jedan od najvažnijih pokazatelja stanja zemljišta je svakako sadržaj organske materije, osnova izvora hrane za biljke i živi svet u zemljištu. Nažalost, tokom prethodnih decenija, sadržaj organske materije u zemljištima Vojvodine je prepolovljen.

Krivac za ovakvo stanje je intenzivna obrada, stalno oranje, smanjenje raznovrsnosti useva koji se gaje – ali treba istaći i činjenicu da se stajnjak kao osnovno organsko đubrivo samo sporadično primenjuje, i da su tzv. poljozaštitni pojasevi gotovo sasvim nestali u domaćoj poljoprivredi.

Jednostavno, dugoročni pristup proizvodnji koji se svodi na "ori, sej, prskaj, da bude viši profit" – više ne pije vodu, između ostalog i zato što vode više baš i nema. Proizvođači pojačavaju primenu nekih operacija kao što je upotreba većih i jačih traktora i česta primena zaštitnih sredstava, ali zemljište je u takvom stanju da, i pored obilja unetog zarad prinosa, ono više ne može da da ono što se očekuje.

Zbog toga, pitanje otpornosti i održivosti poljoprivrede više nije samo ekološko, već i ekonomsko pitanje od ključnog značaja za budućnost proizvodnje hrane.

Organska proizvodnja nameće se kao jedno rešenje za povećanje održivosti i otpornosti poljoprivrede. Naime, u odnosu na konvencionalnu, organska proizvodnja je mnogo bliža postizanju povoljnijih uslova zemljišta. Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, ona se zasniva na primeni organskih đubriva, združivanju useva, većoj pokrovnosti zemljišta u toku godine…

U tom kontekstu, organska proizvodnja predstavlja mnogo više od sistema proizvodnje bez pesticida i mineralnih đubriva. Prakse koje se inače koriste u organskoj poljoprivredi, poput gajenje leguminoza, raznovrsnost useva radi poboljšanja biodiverziteta i prirodnog načina suzbijanja štetnih insekata i prouzrokovača bolesti, primena zelenišnog đubriva i malča, mogu se efikasno primeniti i u konvencionalnoj poljoprivredi, ali i brojnim drugim sistemima.

Evropski projekat ClimaPannonia, koji je počeo u martu 2025. godine, i kojim koordinira Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, pokazuje na koji način različita rešenja mogu doprineti većoj otpornosti poljoprivrede u oblasti Panonske nizije. Jedan od važnih segmenata projekta odnosi se na ispitivanje upravo agroekoloških i organskih praksi koje imaju potencijal da unaprede kvalitet zemljišta, povećaju efikasnost korišćenja resursa i smanje negativne posledice klimatskih ekstrema.

U te svrhe, u okolini Novog Sada pokrenuto je tzv. demonstraciono polje, na kojem se ispituju rešenja primenjiva u realnim proizvodnim uslovima, koja proizvođačima mogu doneti dugoročne koristi: od plodoreda sa većim brojem vrsta, preko gajenja uljanog lana, do primene združene setve za proizvodnju zrna i korišćenja različitih organskih đubriva u proizvodnji zelene salate, kao što su biomasa graška, lucerka ili biootpad.

Dosadašnji rezultati pokazuju dobru reakciju useva, međutim, pravi izazov je pred nama – kada nastupe letnji meseci, koji umnogome mogu da utiču na procese u zemljištu i na same useve.

Ali to i jeste naš cilj: da se konkretno proceni koje mere daju najbolje rezultate u oblasti Vojvodine, odnosno u lokalnim agroekološkim uslovima, i na koji način se oni mogu primeniti. To je neophodno kako bi se pomoglo poljoprivrednicima i poljoprivredi u prilagođavanju na vremenske prilike koje su sve neizvesnije.

Srbija je zemlja velikog potencijala za poljoprivrednu proizvodnju, a posebno za organsku.

Međutim, osnovni problemi sa kojima se susreće naša poljoprivreda, kao što je neizvesnost proizvodnje uzrokovana nepovoljnim vremenskim prilikama, ne može i ne sme biti u potpunoj odgovornosti proizvođača. Rešavanje tog problema mora biti pomognuto podrškom donosioca odluka, obrazovnih ustanova, savetodavnih službi, ali i krajnjih potrošača. Jer cilj mora biti zajednički – proizvodnja zdrave hrane uz očuvanje zdravlja svih prirodnih resursa.