El Ninjo i energetska bezbednost - Srbija je 4. na svetu po zavisnosti elektroenergetskog sistema od vremenskih prilika

Dok se u Evropi sve više pažnje posvećuje potencijalnim meteorološkim posledicama fenomena El Ninjo i klimatskim anomalijama, međunarodno istraživanje kompanije Compare the Market analiziralo je ranjivost evropske energetske infrastrukture. Studija je ispitivala osetljivost potražnje za električnom energijom u različitim zemljama u zavisnosti od meteoroloških modela i definisala takozvani "indeks zavisnosti od vremenskih prilika" (Weather dependency score).

Podaci pokazuju da je Srbija 4. najzavisnija država na svetu kada je reč o uticaju vremenskih prilika na potrošnju energije, sa ocenom od 95,89 od ukupno 100 bodova. Srbija se tako našla na samom vrhu globalne rang-liste, pokazujući znatno viši nivo ranjivosti čak i od zemalja poput Češke Republike (koja zauzima 8. mesto).

Rezultati potvrđuju da su oblasti južne i jugoistočne Evrope izuzetno osetljive na smenu godišnjih doba i toplotne talase. Srbija beleži kritičnu zavisnost u oba sezonska vrha: tokom hladnih meseci zbog visokih zahteva za grejanjem, kao i u letnjim mesecima, kada potražnja dramatično raste usled masovnog korišćenja rashladnih uređaja.

Indeks zavisnosti od vremenskih prilika (0–100)

Iako Srbija beleži izuzetno visoku ukupnu osetljivost na klimatske faktore tokom cele godine, situacija u širem regionu varira kada se analiziraju pojedinačni uticaji, kao što su letnji toplotni talasi ili stabilnost električne mreže (merena SAIDI indeksom u poslednjih 5 godina).

Grčka je zauzela prvo mesto na svetu po porastu potražnje uzrokovanom vrućinama. U najtoplijim mesecima potražnja za električnom energijom tamo raste za 38,62% (što predstavlja 143,08 kWh više mesečno po stanovniku). Značajan porast potrošnje zbog klima-uređaja beleže i Italija (+14,22%) i Španija (+8,86%).

Mađarska predvodi evropsku listu po prosečnom trajanju prekida u snabdevanju, gde domaćinstva ostaju bez struje u proseku 2,92 sata godišnje. Slede Slovenija (2,16 sati) i Grčka (1,63 sata). U apsolutnim troškovima po ekonomiju, najgori bilans ima Italija sa procenjenom štetom od oko 18,15 milijardi dinara (RSD) godišnje za domaćinstva, a prati je Poljska sa 17,84 milijardi dinara (RSD).

Fenomen El Ninjo i, uopšteno gledano, sve učestaliji vremenski ekstremi vrše dvostruki i simultani pritisak na balkanske i evropske energetske sisteme. S jedne strane, dolazak sve ranijih i intenzivnijih letnjih temperatura dovodi do trenutnog skoka u potrošnji električne energije, vođenog potrebom za hlađenjem domaćinstava i industrijskih kompleksa.

S druge strane, ovi toplotni talasi često sa sobom donose dugotrajne suše i drastičan pad vodostaja reka. Za Srbiju je ovo kritična kombinacija koja ne samo da drastično smanjuje proizvodni kapacitet hidroelektrana (koje čine značajan deo domaćeg energetskog miksa), već ugrožava i funkcionisanje vitalnih sistema za vodeno hlađenje u velikim termoelektranama na ugalj, koje su glavni stub energetske bezbednosti zemlje.