Novo gradilište i potencijalno nalazište u Beogradu od jeseni: Šta se krije ispod Staklenca i budućeg metroa

Rušenje Staklenca i izgradnja budućeg metroa na Trgu republike, otvoriće od jeseni novo veliko gradilište u samom srcu prestonice. Pre početka radova, na terenu će biti i arheolozi, jer se očekuje da bi ispod zemlje mogli da budu pronađeni ostaci nekadašnjih utvrđenja.

Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva navodi da ono što se zna jeste da se tu nalazilo austrijsko utvrđenje s početka 18. veka, građeno u periodu od 1717. do 1739.

- Njegovi ostaci su postojali jako dugo, sve do kraja 19. veka. Prekoputa, na Trgu republike je otkrivena Virtemberška kapija iza koje je posle bila Stambol. Tako da i ovde očekujemo ostatke tih bedema, bastiona i ravelina i slično, za koje znamo da su 1867. porušeni i zatrpani šančevi - napomenuo je on.

Dodao je da su se i oni ukopavali u starije slojeve i da tada nije bilo službi zaštite.

- I Austrijanci kada su gradili, to je ono što smo videli na Trgu republike, prolazili su i kroz rimske slojeve. Nikada ne znamo šta će sve biti, ali znamo šta da očekujemo na početku - ukazao je Crnobrnja.

Sličnih primera u Beogradu već je bilo. Centar grada dobrim delom je zaštićeno kulturno dobro. Prilikom izgradnje tržnog centra u Knez Mihailovoj ulici otkriveni su Rimski trg i ulice, dok su tokom rekonstrukcije Trga republike pronađeni ostaci Virtemberške kapije. Jedan od primera jeste pronalazak rimskog akvadukta u Vlajkovićevoj ulici nedaleko od Skupštine. Na ovom mestu su arheolozi istraživali mesecima, budući da se radi o velikoj površini. Ali, ovo je samo još jedan od pokazatelja da centar Beograda leži na ostacima antičkog grada.

Stručnjaci upozoravaju da najveći problem, uz nedostatak stručnog kadra, predstavlja to što se istraživanja često ne sprovode na vreme i u velikoj meri zavise od dobre volje investitora. Kada se nalazišta otkriju tek tokom gradnje, neretko dolazi do zastoja, dodatnih troškova i sukoba između investitora i zaštite kulturnog nasleđa.

- Poslednih decenija veoma su česti slučajevi, čak su dugo vremena bili dominantni, gde investitor kreće da radi, sve ogradi i tu niko ne zalazi. Na primer, Beogradski zavod ima dvoje do troje zaposlenih arheologa, koji ne mogu da obiđu hiljade gradlišta na kojima se dešava gradnja. Imamo primere širom Srbije da su i građani prijavljivali i službe za zaštitu reagovale - ukazao je Crnobrnja.

Dodao je da najveći problem predstavlja tužilaštvo.

- Tužilašto nije obučeno da prepozna prirodu dela prema arheološkom nasleđu - napomenuo je on.

Zakon je jasan kada je reč o arheološkim nalazištima. On obavezuje investitore da odmah obustave radove i obezbede nalazište. Međutim, u praksi to nije uvek slučaj.

- Ako se u toku izvođenja građevinskih i drugih radova naiđe na arheološka nalazišta ili arheološke predmete, izvođač radova je dužan da odmah, bez odlaganja prekine radove i obavesti nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture i da preduzme mere da se nalaz ne uništi i ne ošteti i da se sačuva na mestu i u položaju u kome je otkriven. Investitor objekta dužan je da obezbedi sredstva za istraživanje, zaštitu, čuvanje, publikovanje i izlaganje dobra koje uživa prethodnu zaštitu koje se otkrije prilikom izgradnje investicionog objekta - do predaje dobra na čuvanje ovlašćenoj ustanovi zaštite - kaže Zakon o kulturnim dobrima.

Opštepoznato je da se pod beogradskim asfaltom i parkovima nalaze ostaci drevnih naselja koji su uglavnom nedostupni stručnjacima. Međutim, najavljena izgradnja metro stanice Trg republike otvorila je mogućnost da arheolozi provere šta se nalazi ispod samog centra Beograda.