Zbog novog pravilnika Direktorata ugrožena baza Wizz Air-a u Beogradu?

Izmene pravilnika koje je u martu usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije otvorile su pitanje budućnosti baze Wizz Air-a u Beogradu, jedine baze strane aviokompanije u Srbiji. Baza Wizz Air-a u Beogradu otvorena je 20. maja 2010. godine, a danas iz nje lete četiri aviona ka 25 destinacija. Kompanija u Srbiji zapošljava više od 150 ljudi, dok je tokom prošle godine na linijama ka i iz Srbije prevezla blizu dva miliona putnika.

Prema informacijama do kojih je Aero došao, među zaposlenima u beogradskoj bazi mađarske niskotarifne aviokompanije pojavila se zabrinutost da bi nove odredbe mogle da utiču na njen dalji rad.U središtu pažnje nalazi se izmena Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avioprevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avioprevoza sa Republikom Srbijom, koju je 27. marta 2026. godine potpisao vršilac dužnosti direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Ognjen Babić.

- U slučaju da se međunarodnim ugovorom omogućava avioprevoziocima strana ugovornica da obavljaju redovan javni avioprevoz uz korišćenje prava treće i četvrte vazduhoplovne slobode, odobrenje se izdaje za letove koji započinju i koji se završavaju na teritoriji države koja je ovlastila stranog avioprevozioca, odnosno na teritoriji Evropske unije ukoliko je reč o avio-prevoziocu iz Evropske unije - navodi se.

Iako se radi o svega jednoj rečenici u pravilniku, upravo ona poslednjih dana izaziva najviše pažnje među predstavnicima vazduhoplovne industrije.

Treća vazduhoplovna sloboda predstavlja pravo aviokompanije da prevozi putnike, poštu i robu iz svoje države u drugu državu, dok četvrta vazduhoplovna sloboda omogućava prevoz u suprotnom smeru. U praksi, treća i četvrta sloboda omogućavaju aviokompaniji da prevozi putnike između svoje matične države i druge države. Na primer, Turkish Airlies između Turske i Srbije ili Air Serbia između Srbije i Turske.

Međutim, evropsko tržište aviosaobraćaja već godinama funkcioniše po znatno liberalnijim pravilima.

Wizz Air Hungary poseduje sertifikat vazduhoplovnog operatora (AOC), odnosno dozvolu za obavljanje komercijalnog avioprevoza. Kompanija je 2020. godine postala prvi avioprevozilac u Evropi koji je dobio AOC pod direktnim regulatornim nadzorom Evropske agencije za bezbednost vazduhoplovstva (EASA), umesto nacionalnih vazduhoplovnih vlasti. Istovremeno, Wizz Air ima bazirane avione i posade u Beogradu. Zahvaljujući takvom modelu poslovanja kompanija iz Srbije održava mrežu od 27 linija koristeći četiri bazirana aviona i posade koje žive i rade u Srbiji.

Upravo zbog toga pojedini stručnjaci postavljaju pitanje da li nova formulacija predstavlja samo preciznije definisanje postojećih pravila ili bi mogla da bude osnov za drugačije tumačenje prava stranih avioprevoznika koji imaju bazirane avione u Srbiji. Drugim rečima, da li nova formulacija može da utiče na model po kojem evropska aviokompanija sa AOC-om iz jedne države ima bazirane avione i posade u drugoj državi.

Pored odredbe koja se odnosi na treću i četvrtu vazduhoplovnu slobodu, pažnju je privukla i nova formulacija prema kojoj Direktorat može da razmatra i uticaj pojedinih promena na prava domaćih avioprevoznika. Pravilnik navodi da je dodatno odobrenje potrebno u slučaju promene aerodroma poletanja/sletanja u drugoj državi, ako je ta promena od značaja sa stanovišta korišćenja saobraćajnih prava podnosioca zahteva ili utiče na prava domaćih avio-prevoznika.

Pojedini sagovornici iz industrije smatraju da je upravo formulacija koja pominje prava domaćih avioprevoznika jedna od najznačajnijih novina u odnosu na prethodnu verziju pravilnika. Pitanje koje se sada postavlja jeste kako će se ove odredbe primenjivati u praksi.

Srbija je potpisnica Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), koji evropskim aviokompanijama omogućava znatno šira tržišna prava od klasičnih treće i četvrte vazduhoplovne slobode. Zbog toga deo stručne javnosti smatra da bi eventualno restriktivno tumačenje novih pravila moglo da otvori pravna pitanja u vezi sa obavezama koje je Srbija preuzela kroz ovaj sporazum.

Sa druge strane, moguće je i da je reč o administrativnom preciziranju postojećih procedura bez namere da se menjaju uslovi pod kojima evropski prevoznici posluju na srpskom tržištu.

Izvori upoznati sa situacijom navode da Wizz Air smatra da je nova regulativa potencijalno u suprotnosti sa Sporazumom o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), čija je Srbija potpisnica. Prema istim izvorima, kompanija je o ovom pitanju već obavestila Evropsku komisiju, Evropsku agenciju za bezbednost vazduhoplovstva (EASA) i mađarske vazduhoplovne vlasti.