Građevinski materijal poskupljuje na nedeljnom nivou, cena stiropora skočila za više od 30%

Cene građevinskog materijala u Srbiji ubrzale su rast u ovoj godini, posebno od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, ali i ekspanziji gradnje u Srbiji. Ovo su potvrdili sagovornici u nekoliko distributivnih kompanija koje snabdevaju naše tržište, preko svojih domaćih i stranih dobavljača, materijalom za gradnju – od cementa do opeke.

U jednom od najvećih distributera, koji u svom asortimanu ima 15.000 proizvoda, za Biznis.rs naveli su da se cene menjaju na nedeljnom nivou i da situacija umnogome podseća na onu iz perioda korone kada je zbog prekida lanaca snabdevanja došlo do naglog rasta cena praktično svega. Pritisak na cene trenutno vrši velika potražnja sa jedne strane, ali i nedostatak određenih sirovina zbog sukoba u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza, zbog čega dolazi i do deficita određenih građevinskih materijala.

Određeni uticaj se oseća i zbog toga što je država ograničila uvoz pojedinih proizvoda na period od januara do jula ove godine donošenjem Uredbe o uvođenju privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti za ekonomiju zemlje. Uredba obuhvata pet grupa proizvoda – portland cement, toplo valjane i hladno valjane proizvode od čelika, rebrasti betonski čelik, toplo valjanu žicu u koturu i rebrasti betonski čelik u šipkama.

Uredba propisuje da se nakon popunjavanja tarifnih kvota čiji je ukupan obim 421.094 tona, a od čega je najveći deo namenjen uvozu cementa – 250.350 tona, na uvoz pomenutih proizvoda primenjuje carina od 50%. Uvozne kvote najviše se odnose se na Evropsku uniju, Tursku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Severnu Makedoniju, Ukrajinu, Kinu i Belorusiju.

Distributeri uglavnom sva poskupljenja prenose dalje na potrošače kako bi maržu održali na istom nivou, a potražnja im omogućava da zbog rasta cena nisu primorani da smanjuju svoju zaradu. Ipak, prodaja je opala, ali zbog toga što pojedine robe nedostaje, odnosno rokovi isporuke su mnogo duži jer proizvođači ne uspevaju na vreme da zadovolje porudžbine.Trenutno vlada nestašica gips kartonskih ploča, materijala koji je u širokoj upotrebi za izradu pregradnih zidova, spuštanje plafona, oblaganje starih zidova i izradu dekorativnih elemenata.

Distributeri kažu da je ranije od momenta naručivanja do isporuke ovog materijala bilo potrebno dva dana, a šleperi su stizali najčešće iz Severne Makedonije, Hrvatske i Bugarske. Sada je potrebno tri nedelje – pa i mesec dana, a prednost imaju oni koji izvrše avansnu uplatu. Iz stovarišta građevinskog materijala koje posluje preko četiri predstavništva u zemlji kazali su da je od početka godine ubedljivo najviše poskupeo stiropor, najpre za 25%, a zatim za dodatnih osam procenata, što u zbiru daje poskupljenje veće od 30%. Razlog leži u tome što se sirovine koje se koriste za proizvodnju stiropora i stirodura uglavnom nabavljaju na Bliskom istoku i u Grčkoj. S obzirom na dešavanja u tom delu sveta, Grčka je postala jedini dobavljač i jednostavno nema kapaciteta da podmiri sve potrebe. Zbog toga je došlo i do smanjenja proizvodnje i do smanjenja količina u prodaji, a cena je naglo porasla. Sada se situacija malo smiruje, pa očekuju da se na jesen cena delimično vrati u normalu.

Ekseri su, na primer, poskupeli od 10 do 15%, a onda posledično raste cena i gvožđu i armaturi koja je koštala 690 EUR po toni na početku godine, a sada je stigla do 800 EUR. Slična je situacija i sa domaćim proizvođačima, a distributeri kao primer navode proizvođače opeke koji su do sada u ovoj godini menjali cene već u tri navrata.

Prema oceni sagovornika, postoje realni razlozi za poskupljenja, ali i oni za koja nikako nema opravdanja, pa se mogu opisati kao korišćenje prilike. Zbog toga je generalna ocena distributera da cene sigurno neće padati, a da se to prenosi i na cene građevinskih radova, pa na kraju i na više cene stanova.

Indeks proizvođačkih cena u građevinarstvu (Construction Producer Price Index), koji na kvartalnom nivou objavljuje Evropska centralna banka (ECB) za 21 državu članicu, dostigao je na kraju prvog kvartala ove godine vrednost od 125,7 ili za 1,6 indeksnih poena više nego na kraju 2025.

Ovaj rast jasno ukazuje na trend ubrzanog skoka cena u koji još nisu uključeni efekti sukoba na Bliskom istoku, pa je za očekivati da vrednost na kraju drugog kvartala dodatno snažno poraste.