Kinezi dobili bitku: Stellantis pežo i džip odlaze u Vuhan - Šta će biti sa FIAT-om u Kragujevcu?

Kriza u automobilskom gigantu Stellantis ulazi u jednu od najtežih faza u poslednjih nekoliko decenija. Poizvodnja Stellantisa u Italiji pala je sa 750.000, na manje od 380.000 vozila godišnje, što je istorijski minimum. Stellantis istovremeno ubrzano produbljuje saradnju sa kineskim proizvođačima i deo proizvodnih planova seli van Evrope.

Najnoviji sporazum sa kineskim partnerima, vredan milijardu evra, predviđa da Vuhan postane globalni centar za proizvodnju i izvoz novih pežo i džip hibridnih i električnih modela. Paralelno, Stellantis širi saradnju sa kompanijom Lipmotor, a pominju se i kontakti sa kineskim BYD.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović ocenjuje da je auto-industrija u globalnoj tranziciji kakva nije viđena od nastanka prvog automobila.

- Kinezi su tu bitku dobili kada je u pitanju tehnologija, resursna baza, baterije i na kraju cena. Evropljanima ostaje ili da im se pridruže ili da uđu u konkurenciju koja sve teže može da bude uspešna - kaže Veselinović.

Podseća da su i drugi veliki proizvođači, poput Forda i Nissana, već ušli u partnerstva sa kineskim kompanijama, dok Stellantis pokušava da kroz saradnju smanji troškove i proširi tržište. Veselinović ukazuje na to da problem nije samo u proizvodnji, već pre svega u padu prodaje automobila u Evropi.

- Tržište nije reagovalo onako brzo kako se očekivalo na električne automobile. Kupci i dalje traže manje, pristupačnije gradske modele, a tu kineske kompanije imaju značajnu prednost - navodi Veselinović.

Dodaje da je šest Stellantisovih fabrika u Evropi trenutno zatvoreno i da kompanija traži kratkoročne strategije za stabilizaciju poslovanja.

- Mnogo toga zavisi i od geopolitike. Automobilska industrija nalazi se na najvećoj prekretnici u svojoj istoriji - kaže Veselinović.

Dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić navodi da se kriza Stellantisa u toj zemlji produbljuje i da sindikati upozoravaju na rizik za hiljade radnih mesta. Proizvodnja u fabrikama u Pomiljanu, Melfiju i Kasinu beleži veliki pad, dok je jedini delimično pozitivan signal stigao iz Mirafiorija, gde je počela proizvodnja hibridnog fijata 500. Italijanski mediji prenose da kompanija razmatra dodatnu saradnju sa kineskim proizvođačima i moguće investicije u pojedine fabrike koje trenutno rade smanjenim kapacitetom.

Istovremeno, pažnja se sve više usmerava ka Srbiji.

Fabrika Stellantisa u Kragujevcu poslednjih meseci beleži rast proizvodnje fijata grande pande i radi gotovo punim kapacitetom, navodi Sanja Lučić. Prema pisanju italijanskih medija i sindikata, kompanija se već priprema za uvođenje vikend smena, što bi moglo da donese i nekoliko stotina novih radnih mesta.

- Kragujevac trenutno predstavlja jednu od retkih pozitivnih priča u Evropi - zaključuje dopisnica RTS-a iz Milana.

Profesor Veselinović dodaje da bi fabrika u Kragujevcu već 2026. godine mogla da dostigne proizvodnju od oko 150.000 vozila godišnje. To znači da bi Kragujevac proizvodio skoro 45% onoga što danas proizvodi kompletan Stellantis u Italiji, ističe Veselinović. Prema njegovim rečima, u fabrici se već radi u tri smene, a od juna se očekuje i uvođenje vikend smena zbog velike tražnje za modelom fijat grande panda. Više od 90% proizvedenih vozila namenjeno je evropskom tržištu, dok deo izvoza ide i ka Africi i Aziji.

Veselinović smatra da Srbija postepeno menja poziciju na mapi evropske autoindustrije.

- Dugo smo bili konkurentni pre svega zbog jeftine radne snage. Danas to više nije slučaj u toj meri. Prosečne i minimalne zarade rastu, a sve je više stranih radnika - navodi Veselinović.

Podseća i da u Kragujevcu već posluju kineske kompanije koje proizvode autodelove za Mercedes i BMV, što dodatno jača poziciju Srbije u evropskom autoklasteru.

- Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima proizvodnju električnih i hibridnih modela automobila. To značajno doprinosi izvozu, privrednom rastu i konkurentnosti - ocenjuje Veselinović.

Dodaje da je Šumadijsko-pomoravski okrug jedini u Srbiji koji beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, čemu značajno doprinosi upravo automobilska industrija.