Kriza u evropskoj autoindustriji pogodila Srbiju - Nema nacionalne strategije u ovoj oblasti

Problemi automobilske industrije u Evropi prelili su se i na Srbiju. Neke strane kompanije koje proizvode delove za automobile zatvorile su svoje pogone, a radnici su otpušteni. Prvi na udaru bili su poslovi poput proizvodnje električnih kablova za automobile, koji se izrađuju u fabrikama u Europi.

- S jedne strane, nemate kupaca jer potražnja opada. S druge strane, tim fabrikama više ne odgovara cena rada ovde, zbog čega svoje pogone sele na profitabilnije lokacije. Odlaze u Severnu Afriku, gde je i do četiri puta jeftinije - rekao je za Radio Slobodna Europa (RSE) Dušan Marković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Tako je nemačka kompanija Leoni najavila zatvaranje pogona do kraja godine zbog gubitaka u fabrici u Malošištu kod Niša, što će ostaviti 1.900 radnika bez posla. Ta fabrika proizvodi kablovske snopove i druge komponente za BMW, Mercedes, Audi, Volkswagen, Porsche...

Nakon 17 godina poslovanja u Srbiji, nemačka Draxlmaier grupa odlučila je do 2026. godine da zatvori proizvodnju u Zrenjaninu, objavio je ranije Industrijski sindikat Srbije. Zbog krize u nemačkoj automobilskoj industriji, gotovo 2.000 ljudi iz zrenjaninskog pogona moraće da traži novi posao.

Kineski Johnson Electric u Nišu objavio je takođe da smanjuje broj zaposlenih i to za 16%, za 350 radnika, nudeći im sporazumni raskid radnog odnosa uz otpremninu. Ova fabrika proizvodi elektromotore, električnu i elektronsku opremu za Renault, Mercedes, BMW...

Beogradski Nezavisni sindikat objavio je krajem prošle godine da je zbog krize u automobilskoj industriji kineska Mei Ta iz Bariča kod Beograda otpustila 300 radnika uz otpremninu. Ta fabrika proizvodi delove motora i komponente za turbopunjače.

- Ovo je za nas ozbiljan problem. U proizvodnji autodelova usmereni smo na evropsko tržište, gde je prodaja pala za tri miliona vozila u pet godina. I teško je, primera radi, brzo da se prebaci na rastuće kinesko tržište - kaže Marković.

Oko 100.000 ljudi u Srbiji trenutno je zaposleno u automobilskoj industriji, prema podacima Srpskog udruženja uvoznika vozila. Sada je najveći problem u takozvanom sektoru niskih troškova, proizvodnji kablova i jednostavnih sklopova za automobile, dok fabrike sa složenijom proizvodnjom opstaju.

Nemačka ZF grupa u svojim pogonima u Pančevu proizvodi komponente za električne i hibridne pogone, poput elektromotora, energetske elektronike, ručica menjača, mikroprekidača. Zapošljava 2.000 radnika i jedan je od najvećih izvoznika u Srbiji.

Nemački Bosch u Beogradu i Pećincima zaposlio je 4000 ljudi na proizvodnji brisača automobila, metli, motora brisača i podizača prozora, kao i u IT centru na projektima digitalizacije, veštačke inteligencije, mašinskog učenja i razvoja softvera za vozila. Deseti je najveći izvoznik u Srbiji.

Stub srpske automobilske industrije od 1953. je Zastava iz Kragujevca. Nakon ugovora Srbije s globalnom Stellantis grupom u aprilu 2022., danas se u toj fabrici pod nazivom Fiat Chrysler Automobiles (FCA) proizvode najnoviji modeli električnog i hibridnog Fiat Pande i električnog Citroena C3. Ivan Ristić, predsednik sindikata FCA Srbija, kaže da je situacija u fabrici dobra.

- Proizvodnja raste, svakim danom sve veći broj automobila silazi s montažnih traka. I treća smena je počela da radi. Sva vozila koja proizvodimo već su unapred prodata i idu poznatom kupcu - ekao je Ristić za RFE/RL.

Ristić navodi da u fabrici u Kragujevcu radi više od 3.000 ljudi, da se primaju novi, a da je broj proizvedenih automobila poslovna tajna.

- Srećom, ne osećamo krizu autoindustrije u Evropi. U punoj smo proizvodnji. Izrađujemo novi model, potražnja je velika i dok je tako, neće biti problema - dodao je Ristić.

Profesor Dušan Marković podseća da su glavni razlozi pada proizvodnje u Evropskoj uniji smanjena potražnja zbog globalne neizvesnosti i posledica rata u Ukrajini, kao i inflacija u evrozoni. Prema podacima Evropske agencije za statistiku Eurostat, proizvodnja u EU značajno je pala u poslednjih pet godina. U 2019. godini proizvedeno je 15,8 miliona automobila, dok je u 2024. godini proizvodnja bila 12,1 milion. Kao razloge pada od 23% Eurostat navodi smanjenje potražnje, prelazak na električna vozila, probleme u lancu snabdevanja i ekonomske turbulencije.

Marković dodaje da je važna činjenica i prodor proizvođača iz Azije, prvenstveno iz Kine, koji dolaze s kvalitetnim automobilima koji su 30% jeftiniji od evropskih. Profesor Marković razloge dobrog poslovanja u Kragujevcu usred globalne krize vidi u kvalitetnom strateškom izboru - koji će se automobil proizvoditi u Srbiji.

- Imali smo sreće što je uprava Stellantisa u to vreme shvatila da su kineski automobili zapravo puno jeftiniji. I onda su išli prema pojednostavljenju i što jeftinijem automobilu. Tako smo dobili model koji je trenutno popularan na evropskom tržištu - rekao je je Marković.

Do neke nove investicije, akvizicije ili preseljenja fabrika iz EU u Srbiju, gde dolaze prvenstveno zbog nižih troškova proizvodnje, ostaje problem radne snage koja je izgubila posao u ionako najslabije plaćenim, manualnim poslovima u automobilskoj industriji. Za njih fabrike uglavnom zapošljavaju ljude s najnižim stručnim kvalifikacijama, pa su a priori malo plaćeni.

Marković kaže da rešenje postoji, ali da država još nije donela strategiju razvoja autoindustrije.

- Lokacije s automatskim pogonima moraju da se mapiraju i moraju da se identifikuju područja u kojima se možemo održati. Trebalo bi da vidimo i koji bi segmenti mogli da apsorbuju gubitak radnih mesta - zaključio je Dušan Marković.