Od juna novi sistem rada u FIAT-u

Od juna ove godine fabrika FIAT (FCA Srbija) u Kragujevcu uvešće novi sistem rada kojim će biti obuhvaćeno 800 radnika. Ova promena podrazumeva uvođenje vikend-smene, sa radom subotom i nedeljom po 12 sati, a radnicima će biti omogućeno i dopunjavanje radnih sati tokom radne nedelje. Prema rečima Ivana Ristića, predsednika Saveza samostalnog sindikata FCA Srbija, ovaj sistem je uveden kako bi se odgovorilo na povećanu potražnju za proizvodima fabrike.

– Trenutno se radi na prijemu radnika za vikend-smenu. To je rad sa nepunim radnim vremenom, gde će radnici raditi subotom i nedeljom, a eventualno i jedan dan tokom radne nedelje kako bi dopunili mesečnu kvotu od 96 sati – kaže Ristić.

Novim modelom rada neće uticati na rad u drugoj i trećoj smeni, koje će uskoro biti zamenjene vikend-smenom. Sindikat fabrike ima neutralan stav prema ovim izmenama, ali Ristić dodaje da se ne zalažu za skraćeno radno vreme i za manja primanja radnika.

– Ako pojedinim ljudima odgovara ovaj rad, dobro im je da se priključe – ističe on i podseća da takve smene već postoje u Slovačkoj, takođe u Stellantis fabrici.

– Radnici koji sada rade u klasičnoj smeni neće raditi drugu i treću smenu vikendom kao što su radili nekoliko poslednjih meseci. To znači da kada 800 radnika konačno bude počelo da radi, biće ukinut prekovremeni i rad subotom u drugoj i trećoj smeni – najavljuje Ristić.

Kada je reč o samoj proizvodnji, fabrika nastavlja da radi po narudžbinama. Trenutno, najveći deo proizvodnje čine benzinski modeli, kao što je "panda 12", ali fabrika takođe proizvodi i hibridne modele i električne automobile, uključujući električni C3 i električnu "pandu". Proizvodnja je stabilizovana, a treća smena već funkcioniše operativno.

Ipak, iako fabrika postiže dobre rezultate, Ristić napominje da se ne mogu ignorisati globalni izazovi koji mogu uticati na poslovanje fabrike.

– Rat, energetska kriza i moguće blokade na granicama zbog protesta vozača teretnjaka mogu značajno da utiču na naše poslovanje. Mi zavisimo od uvoza delova i izvoza naših proizvoda, tako da bilo kakva blokada može ozbiljno da poremeti proizvodne procese – dodaje on, naglašavajući značaj stabilnosti trgovinskih tokova za funkcionisanje fabrike.

Međutim, i pored povećane proizvodnje, radnici ne osećaju sve vreme direktnu korist. Razlog za to leži u poslovnim rezultatima na globalnom nivou – korporacija je u 2025. godini zabeležila gubitak od oko 22 mlrd EUR, zbog čega je obustavljena isplata dividendi. To se direktno odrazilo na zaposlene u Srbiji, koji su ostali bez aprilskog bonusa, podseća Ristić.

– Prošle godine radnici su po tom osnovu dobili oko 30.000 dinara, što je praktično značilo povećanje mesečne zarade za oko 2.500 dinara. Ove godine tog dodatka nema, što predstavlja značajan udarac na kućni budžet zaposlenih – kaže on.