Koliko je Srbija dobila novca iz Plana rasta i za šta i kome ide?

Iz Plana rasta za Srbiju je namenjeno ukupno više od milijardu i po evra u periodu od 2024. do 2027. godine. Srbija je od tog novca dobila tek 167,59 mil EUR, od čega je čak 111miliona iz predfinansiranja, što je novac koji je država dobila od Unije nakon što je poslala reformsku agendu i obavezala se da će korake preduzeti i ispunjavati.

Reformska agenda je dokument koji je Srbija sama pisala i navela koje reforme želi da sprovede. Srbija je rekla da će u drugoj polovini 2024. godine sprovesti sedam koraka, zatim kroz 2025. godinu prvo 10, a onda 20, u 2026. godini 10 i 22, i u 2027. godini 13 pa 16 koraka. Kada se to sabere, dolazi se do broja od 98. Srbija je do sada ispunila tek tri koraka, a u ovom momentu, da je poštovala agendu, trebalo je da ima kompletiranih 37 koraka i da bude na pragu ispunjavanja i ovih 10.

Od 2024. do 2027. godine, Srbija je dobila predfinansiranje i polovinu prve tranše, jer je i ispunila tek tri od sedam koraka.

Ono što je takođe pitanje jeste, šta su ti koraci i na šta se odnose. Njih 98 podeljeno je u četiri oblasti.

Jedna je poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora (26 koraka): Unapređenje javnih nabavki, bolji rad državnih preduzeća, podrška malim i srednjim preduzećima i privlačenje investicija.

Druga je zelena i digitalna tranzicija (39 koraka): Reforma energetskog sektora (manja zavisnost od ruskog gasa), energetska efikasnost, uvođenje 5G mreže i digitalizacija javne uprave.

U trećoj oblasti je ljudski kapital (12 koraka): Usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada, razvoj veština i podrška mladima.

Četvrtu oblast čine osnove, odnosno vladavina prava (21 korak): Reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, jačanje demokratskih institucija (uključujući izborne zakone) i sloboda medija.

Inače, sredstva za ove namene se ne dele direktno građanima, već se u državu slivaju kroz dva glavna kanala. Direktna podrška budžetu (400 mil EUR): oko 25-50% sredstava (isključivo u formi zajmova) ide direktno u Ministarstvo finansija (trezor) kao podrška budžetu za sprovedene reforme. Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) (1,1 mlrd EUR): najmanje 50% sredstava (grantovi i zajmovi) namenjeno je konkretnim infrastrukturnim projektima u oblasti transporta, energetike i digitalne infrastrukture.