Ovo su finansijske posledice udaljavanja Srbije od članstva u EU - Koji projekti čekaju podršku Brisela

"Evropska komisija odložila je uplatu prve tranše od 111 mil EUR iz Plana rasta EU, najavljene za početak aprila. Reč je o predfinansiranju od 7% ukupnog iznosa, koje se uplaćuje automatski na početku primene plana", objavio je RTS pozivajući se na svoje izvore u Briselu.

Ocenjeno je, kako su naveli, da za uplatu nema proceduralnih prepreka, već da se odlaganje može videti kao pokušaj uticaja na Srbiju da povuče očekivane reformske i spoljnopolitičke poteze. Iako se radi o relativno skromnoj sumi, tih 111 mil EUR zapravo je "prethodnica" 1,58 mlrd EUR u bespovratnim sredstvima i kreditima, koliko je izdvojeno za Srbiju u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan i njegovog Finansijskog instrumenta za reformu i rast, ukupne vrednosti šest milijardi evra.

Taj novac predstavlja kreditnu podršku za projekte koje bi EU mogla da podrži na predlog Srbije, a koji se nalaze na "indikativnoj listi" u okviru Reformske agende Srbije, koju je u oktobru prošle godine potvrdila i Evropska komisija.

A sam spisak svedoči o tome da naša zemlja ima ambiciozne i skupe projekte na umu, koje bi trebalo da predloži Briselu za finansiranje u okviru Plana rasta.

Primera radi, tu je rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd-Bar od Valjeva do Vrbnice, čija se vrednost procenjuje na 1,34 mlrd EUR. Slični radovi planiraju se i na pruzi ka Hrvatskoj, pa je vrednost modernizacije na potezu Stara Pazova – Šid procenjena na 740 mil EUR.

Srbija je, između ostalog, planirala da za kofinansiranje iz Plana rasta predloži i izgradnju dvosmernog naftovoda od Niša do Horgoša, što je investicija vredna 720 mil EUR, ali i još nekoliko projekata iz oblasti energetike, uključujući i rekonstrukciju hidroelektrane Potpeć, reverzibilne hidroelektrane u Zvorniku, kao i izgradnju solarnih elektrana Kolubara A i Morava.

Srbija je, inače, ispunila formalne uslove za isplatu novca iz Plana rasta. Poslednji među njima bilo je usvajanje Zakona o sporazumu o zajmu na osnovu Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji su poslanici vladajuće većine izglasali na sednici Skupštine u martu.

Krajem marta još su stizale optimistične ali nezvanične najave da bi prva tranša iz Plana rasta trebalo da bude uplaćena Srbiji možda već u aprilu, ali je onda došlo do političkog zahlađenja.

- Ako Vučić zaista bude prisustvovao Putinovoj paradi u Moskvi, vrata EU za Srbiju neće biti samo zatvorena, biće blindirana. Nordijske zemlje, pribaltičke republike, Poljska, Holandija i u poslednje vreme Rumunija, kategorične su: bez zaokreta politike Beograda od 180 stepeni prema Moskvi, neće biti otvoren nijedan klaster - objavio je spoljnopolitički urednik Željko Pantelić početkom aprila.

Istu informaciju pre tri dana objavio je RTS, kome su diplomatski izvori iz Brisela potvrdili da "skoro otvaranje klastera 3 u evropskim integracijama nije verovatno".

U pregovarački klaster 3 spadaju, inače, poglavlja o ekonomskoj i monetarnoj politici, preduzetništvu i industrijskoj politici ali i medijima, nauci i obrazovanju.