Srbija dobija novih 56,5 mil EUR iz Plana rasta za Zapadni Balkan - Fokus na energetiku, 5G i viznu usklađenost

Nakon što su sredinom prošle godine Republici Srbiji uplaćena prva sredstva Evropske unije, u iznosu od 51,66 mil EUR , u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan, odobreno je za uplatu još 56,5 mil EUR od ukupnog iznosa od 112 miliona, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

- Ove vesti pokazuju našu posvećenost da ispunimo ciljeve iz Reformske agende, iako nam je napredak blago usporen zbog domaćih negativnih dešavanja. Ipak, uveren sam da ćemo sve to brzo nadoknaditi i vratiti se na put ubrzanog razvoja i daljih reformi. To je naš apsolutni prioritet i tome ostajemo posvećeni. Jasno smo trasirali svoj evropski put i na njemu ćemo ostati dok ne ispunimo sve reformske ciljeve - rekao je Mali.

Kako je naveo, od odobrenih 56,5 mil EUR, direktno u budzet Srbije biće uplaćeno 26,3 mil EUR, dok je 30,2 mil EUR namenjeno projektima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF - Western Balkans Investment Fund), saopštilo je Ministarstvo finansija.

Sredstva Evropske komisije odnose se, kako se navodi, na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine, a od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period, Evropska komisija je procenila da je Srbija ostvarila - implementaciju trećeg energetskog paketa, uvođenje 5G mreže i usklađivanje sa viznim režimom EU.

- Reforme apsolutno ostaju naš prioritet, sproveli smo već mnoge, sprovešćemo i sve preostale. Srbija je prešla dug put u prethodnih 15 godina, dobili smo već mnogo priznanja svetskih institucija za do sada ostvareni uspeh, a uvek su dobrodošle i kritike kada usporimo. Svaka podrška na tom putu je značajna - istakao je Mali.

Republika Srbija je, kako se dodaje u saopštenju, u skladu sa rokovima koje je postavila Evropska komisija, prvi zahtev za plaćanje podnela 14. marta 2025, dok je drugi zahtev podnet 15. jula 2025. godine. Ocena ispunjenosti koraka iz drugog zahteva još uvek je u toku.

Srbija je juče podnela i treći zahtev za plaćanje Evropskoj komisiji čiji je ukupan iznos više od 95 mil EUR, a koji obuhvata osam dodatnih koraka, u skladu sa Reformskom agendom Republike Srbije.

Pravila plana dozvoljavaju maksimalno kašnjenje od dve godine za primenu mera iz 2024. godine i godinu dana kašnjenja za reforme od 2025. do 2027. godine.

Da bi povukla opredeljeni novac od ukupno milijardu i 588 mil EUR, Srbija će, dodaje se u saopštenju, morati da sprovede 98 koraka navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.

U 2026. je predviđeno je 516 mil EUR, a u 2027. godini Srbija može da računa na 529 miliona iz Plana rasta, navodi se u dokumentima u vezi Reformske agende Srbije.

Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, kroz postepeno uključivanje u određene politike, programe i prednosti članstva u EU, već u pripremnoj fazi pre zvaničnog pristupanja. Plan ima za cilj da ubrza ekonomski rast i doprinese bržoj društveno-ekonomskoj konvergenciji regiona sa državama članicama EU.