Izveštaj: U Srbiji sve manje raspoloživih radnika i manje zapošljavanja

Stagnacija zaposlenosti u Srbiji ne mora nužno da znači da privreda ne želi da zapošljava, već da nema dovoljno raspoloživih radnika, ukazala je Fondacija Centar za demokratiju u Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji u 2025.

Istovremeno, kako ukazuju autori izveštaja, profesor Bojan Urdarević i Jovana Misailović, neophodno je kreirati mere koje će omogućiti bolju integraciju dugoročno nezaposlenih i drugih teže zapošljivih kategorija na tržište rada, kao i unapređenje ekonomskog položaja zaposlenih kroz održiv rast realnih zarada.

Registrovana zaposlenost prema Republičkom zavodu za statistiku u 2025. godini iznosila je 2.364.301 zaposlen, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 0,2 %.

Značajno usporavanje rasta registrovane zaposlenosti primetno je, kako se konstatuje - od 2024. godine.

U periodu od 2015. do 2023. godine kreirano je u proseku oko 40.000 radnih mesta godišnje dok je u 2024. bilo tek nešto više od 8.000 novih radnih mesta.

"Ovaj podatak je važan jer sugeriše da je period intenzivnog rasta zaposlenosti u Srbiji verovatno završen, odnosno da tržište rada ulazi u fazu sporijeg i stabilnijeg kretanja. To znači da budući rast zaposlenosti neće više zavisiti prvenstveno od makroekonomskog oporavka, već od: (1) povećanja produktivnosti, (2) investicija u sektore sa visokom dodatom vrednošću i (3) unapređenja kvalifikacione strukture radne snage", navodi se u izveštaju.

Međutim, ovakav rezultat može da se tumači i na drugačiji način.


Jedan od ključnih faktora je - demografska struktura Srbije.

"Tokom poslednje decenije dolazi do: (1) smanjenja broja radno sposobnog stanovništva, (2) starenja populacije i (3) povećanog odlaska radnika u inostranstvo. U takvim okolnostima čak i relativno stabilna zaposlenost može značiti da je većina raspoložive radne snage već uključena u tržište rada", navodi se.


U odnosu na isti kvartal 2024. godine, došlo je do smanjenja broja zaposlenih lica za 66.700, porasta stanovništva van radne snage za 31.100 i blagog porasta nezaposlenih lica za 3.800.


Kada se posmatraju modaliteti zaposlenosti uočava se stagnacija broja zaposlenih u pravnim licima, rast broja zaposlenih kod preduzetnika za 1,4 % i pad broja individualnih poljoprivrednika od 7,6 %.

"Ovakva kretanja mogu se tumačiti kao posledica dugoročnih strukturnih promena u privredi. Smanjenje broja zaposlenih u poljoprivredi deo je šireg procesa deagrarizacije, dok rast preduzetništva može ukazivati na povećanje samozapošljavanja i fleksibilnijih oblika organizovanja rada", stoji u izveštaju.

U određenoj meri, kako se ocenjuje - ovakav trend može biti i posledica institucionalnih podsticaja za pokretanje preduzetničkih aktivnosti, ali i potrebe pojedinaca da kroz samozapošljavanje obezbede izvor prihoda u uslovima ograni čenih mogućnosti zapošljavanja u formalnom sektoru.

"Postoje razlike u promeni broja registrovano zaposlenih zavisno od sektora delatnosti. U apsolutnim iznosima do najvećeg smanjenja broja za poslenih došlo je u prerađivačkoj industriji (9.728), a do najvećeg povećanja u sektoru administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (11.702)", navodi se u izveštaju.

U pogledu registrovane nezaposlenosti, na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje tokom 2025. godine bilo je prijavljeno 350.853 građana što je za 7,4 % manje nego u istom periodu prethodne godine.

Kako se ukazuje u izveštaju - "smanjenje broja nezaposlenih nije moguće objasniti na osnovu podataka o prilivu i odlivu sa evidencije što dovodi u pitanje njihovu verodostojnost".

Struktura nezaposlenih raznovrsna


"Ovakva struktura ukazuje na izraženu strukturnu nezaposlenost, odnosno nesklad između ponude i tražnje na tržištu rada. Dugoročna nezaposlenost dovodi do gubitka radnih veština i smanjenja zapošljivosti, dok niska kvalifikaciona struktura radne snage dodatno otežava integraciju ovih lica na tržište rada", navodi se u izveštaju.

Starenje radne snage, kako se ukazuje, takođe predstavlja dodatni izazov za politike zapošljavanja.

U izveštaju se navodi da činjenica da je medijalna zarada znatno niža od prosečne (za oko 33.000 dinara) znači da većina zaposlenih ostvaruje prihode bliže medijalnom nego prosečnom nivou zarade.


U poređenju sa prethodnim periodom, minimalna cena rada značajno je povećana.

"Ukoliko se posmatra period od 2021. do 2025. godine, minimalna cena rada gotovo je udvostručena, što ukazuje na relativno brzu dinamiku rasta najnižih zarada u Srbiji. Razlozi za ovakav trend nalaze se pre svega u potrebi da se ublaže negativni efekti inflacije na životni standard radnika, ali i u nastojanju da se minimalna zarada postepeno približi vrednosti minimalne potrošačke korpe", navodi se u izveštaju.



Zbog toga pitanje minimalne zarade, kako se ocenjuje, ostaje jedno od ključnih pitanja politike tržišta rada u Srbiji.

"Dalji rast zarada, povećanje produktivnosti i unapređenje strukture zaposlenosti predstavljaju važne preduslove za održivo poboljšanje životnog standarda zaposlenih u narednom periodu", zaključuje se u izveštaju.

Centar za demokratiju Beograd

Republički zavod za statistiku Beograd

Nacionalna služba za zapošljavanje Kragujevac

Fondacija Centar za demokratiju

Izveštaj o stanju radnih prava u Srbiji u 2025

Bojan Urdarević

Jovana Misailović