Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Niški recikleri: Zbog ukidanja podsticaja više hiljada ljudi bez posla, a otpad se gomila
Izvor: Beta
Ponedeljak, 30.03.2026.
15:15
Ponedeljak, 30.03.2026.
15:15
Komentari
Ilustracija (Foto: Rawpixel.com/shutterstock.com)
On je za agenciju Beta rekao da je više hiljada ljudi ostalo bez posla i egzistencije, što je uslovilo gašenje radnih mesta i u srodnim delatnostima.
Prema njegovim rečima, fabrike za reciklažu prestale su da rade i da preuzimaju tzv. "posebne tokove otpada" zbog čega u protekla tri meseca nije preuzeto za reciklažu oko 30.000 tona elektronskog i električnog otpada, ulja, baterija, akumulatora, starih guma i drugog otpada.
- S obzirom da za 2026. godinu ne postoji rešenje pokrivanja troškova tretmana, 120.000 tona otpada će samo u 2026. godini završiti u životnoj sredini i potencijalno izazvati ekološku katastrofu - naglasio je Milenković.
Prema njegovim rečima, ukoliko se sistem reciklaže ne uspostavi na jasan i održiv način, sledeći problem koji nas očekuje nije samo unutrašnji, već i eksterni.
- Matične kompanije proizvođača koji posluju u Srbiji već traže dokaz da je poslednji kilogram otpada zbrinut u skladu sa propisima. To nije moguće obezbediti u okviru postojećeg ograničenja državne pomoći - kazao je Milenković.
On je istakao da je za održivo funkcionisanje sistema potreban samo deo od 100% sredstava koja se već naplaćuju po osnovu principa "zagađivač plaća".
- Govorimo o sredstvima koja već postoje u sistemu, ali nisu na pravi način usmerena - rekao je Milenković.
Podsetio je da u poslednjih 15 godina zagađivači plaćaju trošak tretmana otpada.
- Činjenica je da zagađivači u budžet, po osnovu naknada za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, uplate oko 10 milijardi dinara. Novca po osnovu principa 'zagađivač plaća' ima dovoljno za tretman otpada - istakao je Milenković.
Problem kod je nastao, kazao je on, jer je finansiranje tretmana otpada definisano novim predlogom uredbe kao državna pomoć.
Usklađena državna pomoć, dodao je, ima svoje mesto i svoju logiku, ali ona nije namenjena finansiranju industrije otpada.
- Kada država pomogne nekome tokom kovid krize radi se o spasavanju sektora, dok kod otpada nije problem u 'pomoći', već u tome što je potreban stabilan mehanizam stalnog finansiranja tretmana i otvorena konkurencija, a ne pojedinačna ili ograničena pomoć - izjavio je Milenković.
Prema njegovim rečima, predloženom Uredbom može se rešiti pitanje usklađenosti sa pravilima, ali ne i pitanje operativnog zbrinjavanja otpada.
- Potreba generatora otpada da njihov otpad bude preuzet i pravilno tretiran ne može se rešiti instrumentom koji je ograničen na 100.000 evra godišnje, jer je ovde reč o kontinuiranom trošku sistema. Dnevni trošak sistema sada je oko 150.000 evra, jer se njime tretira 100.000 tona otpada godišnje - naglasio je Milenković.
On je kazao da se svuda u svetu trošak tretmana otpada pokriva sa približno 80 odsto sredstvima prikupljenim od zagađivača, dok se oko 20 odsto pokriva iz tržišne vrednosti materijala.
- To nije lokalna specifičnost, to je globalni standard, sa minimalnim odstupanjima u efikasnosti - kazao je Milenković.
Svuda u svetu, dodao je on, za trajno finansiranja industrije otpada koristi se jedan od tri modela - fond, kolektivni operater ili koncesija.
- Jasno je da se preko noći ne može izgraditi sistem zasnovan na nekom drugom modelu. Jasno je i da ne postoji načelno ništa sporno da država nastavi da administrira sistemom, ali je za to potreban institucionalni okvir - naveo je Milenković.
Predstavnici reciklera su 6. marta 2026. prisustvovali sastanku sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine, ali su ga napustili nezadovoljni nacrtom nove uredbe.
Udruženje reciklera Srbije i Fondacija za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora "Galenit" obratili su se potom ministarstvu dopisom u kome je rečeno da je u novom nacrtu neprihvatljivo to što su podsticaji definisani kao državna pomoć umesto kao produžena odgovornost zagađivača.
Oni su istakli da je neprihvatljivo i to što se državna pomoć dodeljivala na aukcijama ponuđačima sa najpovoljnijom cenom i što bi novac bio namenjen samo onima koji sakupljaju i sortiraju otpad, ne i onima koji ga recikliraju.
Info sa lokala:
Niš
Tagovi:
Fondacija za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora Galenit
Ninoslav Milenković
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.