Istraživanje: Korupcija u Srbiji koči konkurentnost javnih nabavki

Kriterijum kvaliteta jedan je od najznačajnijih kriterijuma u sistemu javnih nabavki, a u Srbiji je u 2025. godini bilo duplo više javnih nabavki koje mere kvalitet, a ne samo cenu. Ipak, visok nivo korupcije "koči" konkurentnost, odnosno veći broj ponuđača.

Ovo su samo neke od poruka skupa "Percepcija javnih nabavki u Srbiji: Stavovi građana, ponuđača i naručilaca", koji je u organizaciji NALED Srbija i uz podršku Vlade Kraljevine Švedske, održan u Beogradu.

Ana Ilić, direktorka Odeljenja za dobru upravu i projekte NALED-a rekla je da je ohrabrujući trend povećanja broja zelenih kriterijuma i sve više socijalnih nabavki, a kao dobra praksa zaživele su obuke za javne nabavke, kojih je u 2025. godini širom Srbije bilo više od 200.

Istraživanje o sistemu javnih nabavki u našoj zemlji, kroz prizmu građana, ponuđača i naručilaca, uradila je Kantar agencija.

Rezultati istraživanja pokazali su da većina građana smatra da za javne nabavke treba veća kontrola, ističući zdravstvo i energetiku kao vođeće sektore koji bi trebalo i ubuduće da budu u fokusu.

- Ipak, i građani i ponuđači i naručioci korupciju smatraju najvećim problemom, stavljajući akcenat na izgradnju infrastrukture kao sektor u kome je korupcija najzastupljenija - rekla je Vera Milanović iz Kantar agencije.

Ona je naglasila da istraživanje pokazuje da ponuđači i naručioci (svaki peti ispitanik) najvećim nedostatkom smatraju nameštanje tendera i korupciju.

- Problem korupcije postaje sve više zabrinjavajući, pre svega što ponuđači smatraju da je sve zastupljenija. Uvidom u dokumentaciju može da se vidi da su neki tenderi (u sektoru infrastrukture) "prilagođeni" firmama koje su ih dobile, pa je nemoguće i bilo obezbediti konkurenciju - istakao je Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.

Nenadić je poručio da generalno u Srbiji ponuđača nema dovoljno, a da bi dobra mera bila pozivanje firmi iz inostranstva, iz Evropske unije, što bi, uz smanjenje korupcije, povećalo konkurentnost i podiglo kvalitet.

Iznoseći iskustvo iz EU, šefica Odeljenja za razvojnu saradnju Ambasade Švedske u Beogradu An Šarlot Malm istakla je da je za Srbiju važno usklađivanje sa pravilima Unije, dok Boštjan Ferk, direktor Instituta za javno- privatno partnerstvo u Sloveniji smatra da to nije dovoljno.

- Kako podići kvalitet javnih nabavki? U Sloveniji postoji 59 mera, od kojih se većina uspešno primenjuje. To bi i u Srbiji bilo efikasno. Dobra mera je podrška malim i srednjim ponuđačima ili, na nivou velikih naručilaca, digitalizacija i standardizacija dokumentacije, zatim podela nabavki na lotove - rekao je Ferk, napominjući da je transparentnost jedan od najznačajnijih preduslova zdrave konkurencije.

Ferk je naveo da su u Sloveniji svi ugovori koji premašuju vrednost od 10.000 EUR, a tiču se javnih nabavki, dostupni javnosti i to utiče na veću efikasnost i bolji dijalog naručilaca i ponuđača, a jača poverenje građana.