Rekordan jednodnevni skok Euribora - Da li je opravdan strah od rasta kamata na stambene kredite?

Šestomesečni Euribor zabeležio je najveći jednodnevni rast u poslednjih 18 godina povećavši se za više od 0,1 procentnog poena, što predstavlja skok od 7,3%. Ovakav nagli porast izazavao je zabrinutost kod građana koji otplaćuju stambene kredite. Postavlja se pitanje šta je razlog za ovakvu promenu i kako će to uticati na građane koji su ranije uzeli kredit, a šta za one koji su se nedavno zadužili. Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže za Euronews Srbija da to jeste, kada uzemo u obzir istorijsko kretanje, dnevno najveća oscilacija Euribora, ali da je još uvek ne bi nazvao ni alarmantnom, a ni tako drastičnom, jer nije deo nekog trenda.

On objašnjava da su prvoklasne banke na tržištu Evropske monetarne unije odreagovale na energetsku krizu i na skok cene nafte koji je enorman, a da je poznato da naftni šokovi vode ka inflacionim očekivanjima, kao što je bilo 2022. i 2023. godine kada je bila globalna inflacija.

- Kada su visoke inflacije u pitanju, mi nismo sigurni da će se to sve dešavati, ali ovo može biti najava toga, tržišta spekulišu, a centralne banke onda podižu referentne kamatne stope. Treba napomenuti da Evropska centralna banka nije podigla referentnu kamatnu stopu, niti ima najave direktno za sada. Ona jednom mesečno ima svoje savetovanje u Frankfurtu i saopštava svoju odluku. Ovo bi bio deo trenda i predstavljalo bi nešto o čemu možemo da govorimo da će kamatne stope rasti u ovoj godini jedino ako bi Evropska centralna banka to najavila, ako bi povukla konkretan potez na prvom sledećem savetovanju - rekao je on.

Profesor navodi da ovo za sada predstavlja samo spekulaciju tih prvoklasnih banaka koje očekuju da bi to moglo da se desi, tj. u nekim scenarijima daju verovatnoću da bi naftni šok mogao da izazove ponovo inflaciona očekivanja i rast inflacije.

- Da li će se to zaista desiti, videćemo u budućim mesecima - naglasio je on.

U slučaju jednodnevnog porasta Euribora za više od 0,1 procentnog poena, Grubišić kaže da je trenutni rast tromesečnog i šestomesečnog Euribora uopšte nije alarmantan i da se rast 0,1%, 0,12% praktično ni ne oseti kada dođe prolazno vreme u ugovoru o kreditu da se rata koriguje.

On je precizirao da se rata koriguje samo dva puta godišnje ili u nekim slučajima četiri puta godišnje kada je tromesečni Euribor u pitanju.

- Treba sačekati taj moment koji je u ugovoru da se vidi koliko će se eventualno korigovati rate. Ipak, i ukoliko ovo postane dugoročni trend, to sad niko ne može sa sigurnošću da vam kaže, mi imamo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ne može da se desi nešto nalik naftnim šokovima iz 2022. i 2023. kad nismo imali zakonski regulisano - rekao je on.

Profesor dodaje da po tom zakonu postoji krovna kamata za stambene kredite.

- Čak i u slučaju ne znam kakvog rasta Euribora, vaša ukupna kamata koja je rezultat Euribora kao promenljive komponente i neke fiksne marže koju vam je banka odredila ili margina, ne može biti u ukupnom zbiru preko nekog nivoa. To je pokretna formula i target, recimo to je negde oko 5,5%. Preko toga ne može da bude, zavisno od vaše rate koju imate. Prema tome, nema razloga panici, čak i da se taj trend desi - rekao je Grubišić.

Postavlja se pitanje kako bi skok Euribora mogao da utiče na građane koji su kredit uzeli pre nekih 5-10 godina, a kako na one koji su se zadužili nedavno kada je Euribor bio na istorijski niskom nivou.

Grubišić kaže da to zavisi i od iznosa kredita, a i od roka dospeća, odnosno toga koliko vremena je ostalo do poslednje rate.

- To je rezultat neke pokretne bankarske matematike. Naravno da će nešto manja ta reakcija i promena rate na porast kamatne stope biti kod onoga kome je manje godina ostalo do kraja roka dospeća, ko je ušao u kredit pre pet ili 10 godina nego na nekoga kod koga je sveža. Ali, ne radi se zaista o značajnim razlikama - rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Prema njegovim rečima, za sada te reakcije mogu da idu od 10 ili 12 evra više na nekom prosečnom kreditu, a svakako ne može biti više od oko 40 evra u slučaju trenda rasta Euribora koji bi onda "udario na zaštitu" koja je postavljena zakonom, odnosno krovnu kamatu koju je odredila Narodna banka Srbije prema pokretnoj formuli koja je ugrađena u Zakon o zaštiti korisnika finanskih usluga.

On je rekao da svako treba za sebe da proceni da li bi trebalo i da li bi bilo pametno da u ovom trenutkurazmišlja o refinansiranju kredita i prelasku na fiksnu kamatnu stopu, ali i naveo da to ne bi savetovao.

- Na kraju svako ima pravo na svoja očekivanja, ali u periodima od 15-20 godina ovakve stvari će se povremeno dešavati. Vrlo je bitno da imamo ovaj zakon, tu krovnu kamatu iznad koje ne može da reaguje tržišna kamata i kretanje Euribora kao tržišnih kamata. Prelazak na fiksnu kamatnu stopu vas i limitira u nekim aspektima, odnosno košta vas - rekao je on.

Profesor kaže da nema razloga za paniku i da bi najpovoljniji scenario bio da trenutno oni koji imaju stambene kredite uopšte ne reaguju.