Bechtel: Jedinična cena Moravskog koridora nije se promenila

Jedinična cena autoputa Moravski koridor u Srbiji nije se promenila, rekli su za Forbs iz američke kompanije Bechtel, koja je u konzorcijumu sa turskom kompanijom Enka glavni izvođač radova na toj saobraćajnici.

- Projekat nije bio u potpunosti razrađen u trenutku potpisivanja ugovora. Ugovorena cena je bila strukturirana tako da omogući naknadni razvoj projekta i dodatno preciziranje ključnih elemenata projekta - naveli su iz kompanije u odgovoru Forbsu.

- Nova cena takođe odražava unapređenje autoputa uvođenjem inteligentnog sistema upravljanja saobraćajem koji automatski upozorava vozače na opasnosti - naveli su.

Dodatni radovi su, kako su rekli iz Behtela, takođe uključeni.

- Među tim radovima je i veliki sistem zaštite od poplava radi zaštite autoputa i zajednica od razarajućih poplava reke Zapadna Morava. Ovi radovi, zajedno sa autoputem, povećaće otpornost na klimatske promene i obezbediti da ulaganje Srbije u visokokvalitetnu infrastrukturu bude dugoročno održivo - rekli su iz kompanije za Forbs.

Forbs Srbija je ranije pisao da se u dokumentu, koji je zapravo kvartalni izveštaj o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ne navodi da je sa konzorcijumom Behtel-Enka potpisan ijedan aneks ugovora, kojim se menja prvobitno dogovorena cena.

Podseća se da je prema Komercijalnom ugovoru, za deonicu Pojate–Preljina, to jest Moravski koridor, prihvaćeni ugovoreni iznos 745 miliona evra.

- Komercijalnim ugovorom su predviđeni i iznosi za materijalne indirektne troškove za ukupni obim radova koji predstavljaju troškove izvođača radova u funkciji podrške građevinskoj aktivnosti i iznose 3,12 miliona evra mesečno. Predviđeni su i materijalni indirektni troškovi za obim radova po jediničnim stopama, iznose milion evra mesečno. Imajući sve navedeno, ukupno prihvaćeni ugovoreni iznos projekta je 943 mil EUR - piše u tom dokumentu.

Sa druge strane, prema podacima Ministarstva finansija u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2026, piše da je ukupna procenjena vrednost tog projekta 2,15 mil EUR (254 milijardi dinara), što je 2,5 puta veća cena u odnosu na onu koja je trebala biti maksimalna prilikom potpisivanja ugovora.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nisu odgovorili zašto se za taj projekat ne navode potpisani aneksi i da li to znači da aneksi nisu potpisivani.

Po pisanju Forbsa, država se za taj infrastrukturni projekat zadužila kod konzorcijuma inostranih banaka u ukupnom iznosu oko 1,9 mlrd EUR.

Prvi kredit od 431,7 mil EUR Skupština Srbije potvrdila je 2021. godine, a ugovoren je sa bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz garanciju UKEF-a, zatim druga pozajmica potvrđena početkom 2022. iznosila je 400 mil EUR. Onda su tokom 2023. usvojene izmene i dopune, pa je iznos kredita povećan na 500 mil EUR, a kredit je uzet od istog konzorcijuma stranih banaka.

Treći kredit od 700 mil EUR je dalo nekoliko banaka predvođenih bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz osiguranje Multilateralne agencije za garantovanje investicija, a poslednja pozajmica bila je od 260 mil EUR.

Forbs podseća da je država svojevremeno taj projekat proglasila projektom od nacionalnog značaja, da je u Skupštini Srbije usvojen poseban zakon leks specijalis (lex specialis), koji je pomogao da direktno odabere izvođača i zaobiđe procedure obavezne Zakonom o javnim nabavkama.

Forbs je ocenio kao zanimljivo i to da iz Ministarstva građevinarstva kažu da je dirеktno ugovaranjе tog posla sprovedeno "na osnovu Mеđudržavnog sporazuma izmеđu Vladе Srbijе i Vladе SAD", a da takav sporazum, međutim, ne postoji.