Konkretniji radovi na niškoj pruzi ove godine - Pripremni poslovi na Voždu Karađorđu kreću u aprilu ili maju

Konkretniji radovi na brzoj pruzi Beograd-Niš, na deonici od Stalaća do Đunisa, trebalo bi da konačno počnu u toku ove godine.Za Stalać–Đunis je u decembru potpisan ugovor sa turskom kompanijom Gulemark, izabran je stručni nadzor i sada se čeka izdavanje građevinske dozvole, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.

- Ova pruga je dužine 230 kilometara. Podelili smo je u tri deonice, da bismo mogli da u fazama, kako se rešavaju plansko-tehnička, imovinsko-pravna pitanja, da bismo mogli, prosto da kažem kolokvijalno, da napadamo pojedine deonice koje budu spremne - ukazala je Sofronijević u razgovoru za RTS.

Istakla je da je trenutno najveći izazov u gradu Jagodini, gde deo građana traži izmeštanje trase, ali da se rešenje traži u saradnji sa stručnjacima i predstavnicima Evropske komisije.

- Upravo svi se trudimo da zajedno sa građanima Jagodine nađemo rešenje koje će biti na obostrano zadovoljstvo. Inače, kompletna tehnička dokumentacija je urađena, a do kraja godine biće završen i prostorni plan područja posebne namene za prvu deonicu, mada se paralelno radi i tehnička dokumentacija - poručuje Sofronijevićeva navodeći da to govori da 2027. mogu da se da započnu ozbiljniji radovi i na toj deonici, uz već pomenute na deonici Stalać–Đunis.

Sofronijević se osvrnula i na pitanje staničnih zgrada na deonici brze pruge od Beograda do Subotice, ona je navela da je građevinska dozvola izdavana za prugu od Novog Sada do Subotice, uključujući i stanične zgrade.

- U to vreme nisu važili neki propisi. Desilo se šta se nažalost desilo, i republička građevinska inspekcija izašla je na lice mesta i izvršila naknadnu proveru svih tih stanica i naložila sanaciju stanica Novi Sad, Bačka Topola i Subotica - kazala je Sofronijevićeva.

Objašnjava da su promenjeni standardi, kao i da se primenjuju srpski standardi bazirani na evrokodovima 6, 7 i 8.

- Podignuta je letvica, a ti uslovi nisu važili u vreme izdavanja građevinske dozvole. To je doprinelo da moramo ići na sanaciju ovih staničnih zgrada. Zaključen je ugovor, izabran je stručni nadzor i sve tri spomenute stanice biće u funkciji do kraja ove godine - dodala je ministarka.

- Za B i C (centralna krila, sa kojih se odvalila nadstrešnica, prim. eKapije) iz poznatih razloga, dok traje sudski postupak i istražni postupak nije bio moguć pristup. Dva puta je raspisivan tender, prosto, i pravna i fizička i faktička nemogućnost da se rade ta dva krila, ali krilo A i krilo D, prošli su statičku proveru, urađen je projekat i do 1. decembra ćemo to imati - poručuje Sofronijevićeva.

U toku ove godine planirano je da u saobraćaj budu puštena 133 kilometra novih deonica autoputeva i brzih saobraćajnica, rekla je ministarka. Kako je dodala, do 2035. godine u planu je izgradnja još 985 kilometara ovih koridora.

Kada je reč o projektu "Vožd Karađorđe", ministarka je rekla da su za "Vožda Karađorđa" u toku završni pregovori i da bi pripremni radovi mogli da počnu već u aprilu i maju.

Što se tiče projekta "Osmeh Vojvodine" ona je poručila da nisu ispunjavane ugovorne obaveze.

- Mislim da je poštenije i raskinuti ugovor kada vidite da se nešto ne izvršava, nego nastaviti nešto što vidite da nije dobro - rekla je Sofronijevićeva, govoreći o raskidu prethodnog ugovora za ovu brzu saobraćajnicu.

Dodala je da će, pošto već postoje važeće dozvole za pripremne radove, oni biti pokrenuti do kraja meseca.

Osvrnuvši se na vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, ministarka je ukazala da je to oblast u kojoj ima mnogo prostora za napredak, dodajući da, kada je reč o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, on predstavlja jedan od najvažnijih komunalnih projekata.

- Beograd je, ja mislim, jedina prestonica u ovom delu Evrope koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Prošle godine zaključen je okvirni sporazum sa francuskom kompanijom, a ove godine nastavljeni su razgovori za prvu fazu projekta. Do kraja ove godine imaćemo potpisan ugovor. Šta je ovde najteže? Definisati tehnologiju - rekla je ministarka.