Građani Srbije na putovanja van zemlje u 2025. potrošili 900 mil EUR više

Srbija nema more i velika potrošnja naših građana na turizam van granica zemlje dugo već nije iznenađenje, ali podaci za 2025. godinu pokazuju da je rast finansijskog odliva u devizama po tom osnovu dobrano ubrzao. Svaki treći evro koji je prošle godine potrošen na uvoz usluga odnosi se na novac koji su stanovnici Srbije potrošili na turističke usluge u inostranstvu.

Srbija je u prošloj godini povećala deficit u spoljno-trgovinskoj razmeni roba i usluga sa 3,95 milijardi na 4,164 mlrd EUR, odnosno za 5%. Izvoz je povećan za 8%, sa 44,317 mlrd EUR na 47,686 milijardi, dok je uvoz vredeo 7% više, odnosno povećan je sa 48,267 na 51,850 mlrd EUR.

Najveći doprinos rastu minusa u trgovini dale su robe kod kojih je deficit, iako blago smanjen u odnosu na godinu ranije, ipak iznosio skoro 6,5 mlrd EUR.

Zabrinjavajuće je što u strukturi uvoza usluga sve veći deficit prave turističke usluge, na koje otpada svaki treći potrošeni evro. Ukupna vrednost uvoza usluga u prošloj godini tako je iznosila skoro 13 mlred EUR, dok je samo na turizam otišlo oko 4,6 mlrd EUR.

Da se deficit u turizmu povećava pokazuje i poređenje rezultata u poslednje dve godine. Izvoz turističkih usluga, odnosno finansijski priliv od turista i gostiju tokom boravka u Srbiji, u prošloj godini iznosio je 2,894 mlrd EUR i za samo 3% je veći nego u 2024. godini.

Uvoz turističkih usluga, odnosno potrošnja stanovnika Srbije u inostranstvu, porastao je skoro za četvrtinu za samo jednu godinu. Naspram potrošenih 3,778 milijardi u 2024, građani Srbije su u prošloj godini finansijski odliv po osnovu turističkih putovanja van zemlje povećali za čak 23%, na 4,653 mlrd EUR. Dakle, samo za jednu godinu turistička potrošnja van granica zemlje povećana je za skoro 900 mil EUR.

Ovo je rezultiralo deficitom od 1,759 mlrd EUR u bilansu turističkih usluga, što je više od jedne četvrtine ukupnog deficita ostvarenog u trgovini robama i uslugama u prošloj godini.

Kada se pogleda struktura odliva deviza koji dolazi potrošnjom naših građana u inostranstvu, jasno je da najveći doprinos daju turistička i druga privatna putovanja na koja smo prošle godine potrošili ravno 4 mlrd EUR, dok su nas poslovna putovanja koštala 652 mil EUR.

Na domaćem tržištu na privatni turizam potrošeno je 2,7 mlrd EUR, što znači da je deficit kod ove vrste putovanja iznosio 1,3 mlrd EUR. Deficit u poslovnim putovanjima je takođe nezanemarljivih 461 m EUR.

Gledano po destinacijama, tradicionalno su građani Srbije najviše novca potrošili u Grčkoj, i to milijardu evra, slede Turska sa 352 mil EUR, Crna Gora sa 292 mil EUR, Nemačka sa 227 miliona i Švajcarska sa 183 miliona.

Listu deset zemalja u kojima su stanovnici Srbije potrošili najviše novca dopunjuju Ujedinjeni Arapski Emirati sa 176 miliona, Sjedinjene Američke Države sa 174 miliona, Španija sa 163 miliona, Hrvatska sa 151 milion i Egipat sa 146 mil EUR.

Ovako veliki rast turističke potrošnje naših građana u inostranstvu možda baca novo svetlo na izneverena očekivanja Ministarstva finansija o rastu tražnje koja se očekivala nakon povećanja primanja u prošloj godini, što bi dovelo i do rasta poreskih prihoda. Očekivanje je bilo da povećanje penzija za 10,9%, minimalne zarade po radnom satu za 13,7% i zarada u javnom sektoru za osam procenata bude dovoljno da podstakne potrošnju.

Zapravo, podaci o turističkoj potrošnji u inostranstvu pokazuju da se tražnja jeste dogodila, ali van granica zemlje, a porez su naplatile neke druge države.

Podsetimo da je, prema podacima iz Nacrta programa ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine, država morala da revidira fiskalni okvir i koriguje prihode i rashode kako bi održala deficit budžeta od 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) jer je izostalo povećanje tražnje u meri u kojoj se očekivalo.

Rast od 900 mil EUR na turističke usluge u inostranstvu verovatno jeste iznenađenje, ali ide u prilog činjenici da građani Srbije u proseku raspolažu većim prihodima koje troše i na taj način, da su se navike promenile i da građani sve više putuju. Sa druge strane, zbog deviznog kursa koji je nepromenjen već deceniju, ta putovanja postaju povoljnija u odnosu na ona u zemlji.

Dodatni impuls svojevrsnom turističkom egzodusu van Srbije verovatno je dala i mnogo manja količina turističkih vaučera za domaće destinacije, kojih je u 2025. bilo svega 30.000 naspram dotadašnjih 200.000 vaučera. Za ovu godinu još nema informacija kada bi vaučeri mogli biti podeljeni, a planirano je takođe da ih bude kao i prošle godine – 30.000.

Udruženje Moja Srbija nedavno je uputilo zvaničan dopis Ministarstvu turizma i omladine sa apelom da se bez odlaganja pokrene ovogodišnja akcija podele vaučera za odmor u Srbiji, uz upozorenje da svako dalje kašnjenje nanosi direktnu ekonomsku štetu ugostiteljima i usporava razvoj domaćeg turizma.