Kriza voćarskog sektora u Srbiji - Rekordno niski prinosi 10 vrsta voća u 2025.

Maline i višnje, važne kulture u Srbiji, zabeležile su najlošije prinose u preko 20 godina, a šljive i jabuke nisu imale gore berbe od sušne 2012. godine.


Početkom godine, toplo vreme tokom februara i marta ubrzalo je kretanje ranih voćaka, pa su kajsije, breskve, nektarine i druge vrste ranije počele cvetanje nego što je to nekada bio slučaj.

A onda ih je pogodio mraz, prvo u martu, zatim u aprilu, u ključnim, ranjivim fazama njihovog razvoja.


Istovremeno, tokom leta bilo je više toplotnih talasa i perioda ekstremne vrućine, koji su zajedno sa nedostatkom padavina drastično uticali na razvoj kasnih voćki kao što su kruške i jabuke.

Konačni rezultat bio je – katastrofa. Tokom 2025, čak 10 od ukupno 16 vrsta voćki čije godišnje prinose beleži RZS imali su rekordno loše berbe.

Primera radi, prosečni prinosi nektarina tokom 2025. bili su 4,5 tona po hektaru voćnjaka.



I sve ove ključne kulture su podbacile prošle godine. Višnje i maline imale su najlošiji rod u najmanje 20 godina; jabuke i šljive najgore prinose od 2012. godine, inače najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.

Godine kao što je 2025. nam pokazuju koliko nam vremenski uslovi – u kombinaciji sa nedovoljnim planiranjem, pre svega u pomoći poljoprivrednicima - uništavaju poljoprivrednu proizvodnju.

Ono što znamo jeste da će se ovakvi rizici, od mraza do toplotnog stresa i suše, povećavati u budućnosti usled klimatskih promena.

Ukoliko ne želimo da nam se ponavljaju ovakve godine, država Srbija mora aktivnije da se suoči sa rastućim problemima sa kojima se suočavaju ne samo voćnjaci, već celokupna naša poljoprivreda.

Republički zavod za statistiku Beograd

RZS

voće

voćarstvo

poljoprivreda