Dekanka Ekonomskog: Gašenje poljoprivrednih porodičnih gazdinstava vodi ka ozbiljnim socijalnim problemima

Dekanka Ekonomskog fakulteta Žaklina Stojanović izjavila je za N1 da je poljoprivreda strateški sektor koji se ne može posmatrati samo kao ekonomska kategorija, već i kao socijalna i politička tema. Ona je ocenila da su domaći poljoprivrednici, posebno porodična gazdinstva, u ozbiljnoj krizi zbog niskih otkupnih cena i rasta troškova, te da su umesto ad hoc poteza potrebna dugoročna, sistemska rešenja za stabilizaciju tržišta hrane.

Dekanka Ekonomskog fakulteta kaže da je poljopriveda strateški sektor, te da je kada se priča o proizvodnji hrane treba imati na umu da je ona istovremeno ekonomska, socijalna i politička kategorija.

- Ne možemo odvojeno da posmatramo bilo koji od ova tri segmenta. U ovom trenutku pričamo o hrani kao ekonomskoj kategoriji i vidimo da poljoprivrednici ne mogu da izađu na kraj, imajući u vidu pre svega otkupne cene mleka i troškove njihovog poslovanja - kaže Stojanović dodajući da je za rešavanje problema poljoprivrednika potrebno sistemsko rešenje.

Ona smatra da nije moguće tražiti ad hoc rešenja jer u tom slučaju ispašta najslabija karika koja su, kako kaže, upravo proizvođači i poljoprivrednici. Ona objašnjava kako je takva "dogovorna ekonomija" samo primer gašenja požara.

- Ovde ne pričamo samo o poljoprivrednicima koji se bave ovom delatnošću kao biznisom. Ovde kod nas, kada govorimo o poljoprivredi dominantno mislimo o porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, a to je još specifičnija kategorija jer kada govorimo o gubitku proizvodnje i gazdinstvu koje je pred situacijom da treba da zatvori svoja vrata i ugasi proizvodnju, onda zaista govorimo o ogromnim socijalnim problemima koji se nameću u ruralnim sredinama - smatra sagovornica N1.

Dekanka objašnjava i da se ne smeju rešavati samo problemi primarne poljoprivredne proizvodnje, već da se moraju sagledavati problemi "od njive do trpeze".

Komentarišući odgovor Ministarstva poljoprivede da ne mogu obustaviti uvoz jer je Srbija potpisnik Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Stojanović objašnjava da to znači da država ima obavezu držanja granica otvorenih za proizvode u koji uključuju i hranu.

- U ovom delu možda je nerealno i nedovoljno dobro svu pažnju usmeriti ka zabrani uvoza što je bio jedan od predloga, to prosto nije moguće. Ali postoji čitav niz drugih sistemskih mera koje govore o stabilizaciji samog tržišta - objašnjava dekanka Ekonomskog fakulteta.

Ona ocenjuje da se poljoprivreda nalazi u neprilici zbog nedostatka sistemske podrške sektoru agrara u kriznom periodu, a još od, kako kaže, period pandemije korona virusa.

- Sistemska podrška u ovom trenutku podrazumeva delovanje određenih državnih institucija i stabilizaciju uslova na tržištu hrane. Ovde sada govorimo o primarnim poljoprivrednim proizvodima i potrebi da iskoristimo neke mehanizme koje nam stoje na raspolaganju. Prelanmani mogu biti mera koja stoji na raspolaganju, ali to nam neće rešiti ovaj problem jer mi imamo prekomerne zalihe mleka u prahu koje je ušlo na naše tržište i to neće rešiti problem primarnih poljoprivrednih proizvođača - objašnjava Stojanović.

Sagovornica N1 pozvala je sva poljoprivredna udruženja da se uključe u pronalaženje sistemskog rešenja.

- To nije samo njihov problem, on je i naš. Mi ćemo to platiti kroz krajnju cenu hrane - zaključuje dekanka Ekonomskog fakulteta Žaklina Stojanović.