Profesor o merama Ministarstva poljoprivrede: Daće dugoročne efekte, ali neće ugasiti trenutni požar

Mere koje je Ministarstvo poljoprivrede najavilo doneće dugoročne pozivitvne efekte, ali one ne mogu ugasiti trenutni požar, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta Vlade Zarić, misleći na blokade poljoprivrednika.

Nakon više od 10 dana blokada saobraćajnica mlekara i poljoprivrednika koji ih podržavaju, jednog neuspelog sastanka udruženja poljoprivrednika sa ministrom Draganom Glamočićem, juče se ministar sastao sa delom poljoprivrednika. Drugi deo tvrdi da nije bio ni pozvan na sastanak.

Rezultat tog sastanka bio je set mera za unapređenje poljoprivrede koji je dogovoren.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vlada Zarić kaže da je protest poljoprivrednika znak očaja ljudi koji su došli u situaciju da od svog rada ne mogu da žive.

Podsetio je da je Srbija potpisala ugovore o slobodnoj trgovini, kojih se mora pridržavati.

- Povremeno možemo doneti neke sistemske mere koje utiču na to da se eliminišu poremećaji. Postoje dve klauzule gde možete da intervenišete. Jedna je poremećaj na tržištu, što je jasna situacija kod nas. Ako se desi poremećaj na tržištu, vi preduzimate određene mere da bi se ono stabilizovalo. Drugo se tiče izvozne cene - ako je cena na stranom tržištu npr. mleka u prahu niža od cene domaćeg, možete podneti zahtev antidamping mera - objasnio je profesor.

Međutim, to je komplikovana, skupa i duga procedura, dodao je on.

- Drugi problem - mi smo mali igrači i pitanje je da li nam je u interesu da kvarimo odnose sa drugim zemljama - kazao je on.

Među merama koje su predložene su oznaka 100% iz Srbije, nov pravilnik o deklarisanju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda da se vidi poreklo svake namirnice, sistem odnosa između proizvođača i otkupljivača uz obavezne pisane ugovore sa precizno definisanim uslovima, ukinuti prelevmani za uvoz prasadi u sektoru svinjarstva do kraja godine i uvode se prelevmani za mleko u prahu.

Oznaka 100% iz Srbije bi mogla da se odnosi na sirovinu, naveo je on.

- Za potrošače bi isto tu bilo dobro da država obaveže trgovce i ostale koje učestvuju na tržištu da to napišu malo većim slovima, malo drugačije. Mislim da je ova mera dobra ideja ako se odnosi samo na sirovine - kazao je.

Kada je reč o odnosu proizvođača i otkupljivača, smatra da je suština napraviti dugoročan i fer odnos.

- Nije problem proizvodnja. Problem je funkcionisanje vertikalnih lanaca i poslovanja njihovih sistema. Država je to uredila kroz Zakon o trgovinskim praksama. U funkcionisanju lanaca snabdevanja imate dominantne igrače. Ako je neko dominantan, on nameće svoja pravila. Imate nefer odnose, najčešće na štetu malih proizvođača. Ako ovim uspe da se reši da mali proizvođači unapred znaju šta ih čeka i da moraju da ispune određene uslove, a da država istovremeno sankcioniše dominantno ponašanje, ovaj potez će biti dobar. Ne treba tu mnogo država da se meša. Čim imate posrednika u nekim dogovorima, to neće baš biti dobro. Najbolje je da se proizvođači sa mlekarama direktno dogovore šta mlekare traže i šta se može očekivati od proizvođača - dodao je on.

Smatra da ove mere neće ugasiti trenutni požar, ali da mogu dati dugoročne pozitivne efekte.

- Verovatno se tu vode pregovori u pozadini i država razmišlja kako će jednu budžetsku poziciju premestiti na drugu, kako bi intervenisala i promenila situaciju, jer nikome nije ovo u interesu. Svi smo mi u ovoj situaciji na gubitku - rekao je.

Međutim, kada je reč o ukidanju prelevmana za uvoz prasića i uvođenje prelevmana za uvoz mleka u prahu, smatra da to država neće i ne sme to da uradi.

- To je imala Evropska unija. Imala je referentnu cenu koja je bila negde usred Nemačke, pa pošto je roba dolazila brodovima preko Amsterdama, Roterdama, Antverpena, oni su za svaki uvoz morali da računaju uvoznu cenu nižu od domaće cene, da ne bi ugrozili domaće tržište. Zamislite naš mali administrativni kapacitet. Mi to nećemo da radimo, ne treba radimo i bili bismo pod oštrim okom velikih igrača. Samo namera je dobra, ali nespretno formulisano - kazao je.

Naglasio je važnost dijaloga, ali uz kulturu i lepu komunikaciju.

U Ministarstvu poljoprivrede održaće se sastanak sa predstavnicima Evropske komisije 25. februara.

- Očekujem da Evropa ima razumevanja za nas, pošto smo mi mala ekonomija. Moramo da intervenišemo, da ugasimo požar, da ljudi se vrate proizvodnji i da lanac snabdevanja počne da funkcioniše. Ali preveliki je teret na Ministarstvu poljoprivrede. Ne može ministarstvo poljoprivrede da reši ekonomska pitanja, socijalna pitanja i sve ostalo. Gde su druga ministarstva? Gde je Ministarstvo infrastrukture i građevinarstva, telekomunikacija? Gde su policija i vojska, to je najzdraviji deo naše populacije, što oni ne rade nešto po selima da pomognu, da se stvore uslovi da tim ljudima bude bolje. Nemojte stavljati sav teret na Ministarstvo poljoprivrede - zaključio je.