Kanalizacioni Čačača, gas petstogodišnjeg vladaoca, ekološki TENT i kapi vode ujediniteljske - RETROSPEKTIVA 2025 investicije u KOMUNALNU INFRASTRUKTURU I ENERGETIKU

Ne, to nije bila ni RHE Bistrica čija izgradnja tek predstoji, a o kojoj su, u godini za nama nadležni pričali gotovo na nedeljnom nivou. Ovo možda i ne treba da čudi ako se zna da su i NIS i najave države u ulaganje u obnovljive izvore energije bili toliko često pristutni u svim medijima da je interesovanje konzumenta medijskih sadržaja obrnuto proporcionalno padalo.

Pa šta se onda čitalo iz ove oblasti, zapitaće se verovatno mnogi.

Ulaganja u nove energetske objekte i komunalnu infrastrukturu svakako je interesovalo čitaoce, ali ne oni projekti o kojima su nadležni gotovo svakodnevno pričali već oni koji se ređe pominju ili, sa druge strane, oni koji su i te kako važni, ali koji se toliko dugo odlažu da je i, što bi se reklo, od njih i "bog digao ruke". Poput teme vezane za "lepi plavi Dunav", a koji u Beogradu decenijama upravo nije plav zbog jednako toliko duge aktuelnosti te teme - izgradnje kanalizacije na levoj obali Dunava.

Ako se može suditi po čitanosti u godini za nama, čitaoci eKapije se mogu podeliti u dva tima, jedan u kome su oni ekološki osvešćeni koje su živo zanimale teme prečišćavanja otpadnih voda i izgradnje postrojenja za preradu otpada, i drugi u kome su oni čiju pažnju privlači ulaganje u tradicionalnije, istina crnje (i u bukvalnom i u prenesenom značenju) izvore energije.

Zaokret ka obnovljivim izvorima energije i ulaganje u njih nešto je o čemu godinama unazad slušamo i iz države i iz pripadajućeg joj EPS-a. Ali ako se vratimo na kladioničarski rečnik, i država i pomenuta kompanija i dalje igraju na sigurnu kvotu, kada je reč o najsigurnijim energentima što je u slučaju naše zemlje ugalj i njegova eksploatacija. Da se od njega i te kako neće odustajati prilično dugo, koliko god su usta nadležnih puna zelenog energetskog zaokreta, potvrđuje i priča o planu EPS-ovog ogranka RB Kolubara za izgradnjom brane i retenzije Rudovci kod Lazarevca, a kako bi se nesmetano nastavila eksploatacije uglja u kolubarskom ugljonosnom basenu. Postoji potreba za proširenjem eksploatacionih kapaciteta i otvaranje novih površinskih kopova. Na tom putu preprečila se reka Peštan, pa kako bi se zaštitio budući kop od plavljenja vodom iz Peštana, planirani su radovi kojima će se kop zaštiti od budućih plavljenja.

Leva obala Dunava (ili stilizovano Dunavski venac) uz Batajnicu godinama važe za najozbiljnije kandidate koji su najbliži statusu novih prestoničkih opština. I dok i jedna i druga ova teritorija (koje trenutno pripadaju dunavskim opštinama Palilula i Zemun) trenutno deo uslova za tako nešto ispunjavaju, a deo ne, čini se da dodatna muka u ovoj priči mori buduću opštinu Dunavski venac - višegodišnje čekanje na početak izgradnje savremenog kanalizacionog sistema u naseljima na levoj obali Dunava, kolokvijalno poznatih i kao Čačača. Jeste da za sticanje statusa nove beogradske opštine postojanje i funkcionisanje modernog kanalizacionog sistema nije ni suštinski ni formalni uslov koji se mora ispuniti, ali svakako paradoskalno je da u međuvremenu naselja na levoj obali Dunava "dobiju nezavisnost" od Palilule, a da nije rešeno "kanalizaciono pitanje" u njima. Da počinje da se nazire početak kraja ove kanalizaciono-ekološke peripetije sa banatske strane Pančevačkog mosta nagovestila je vest objavljena u smiraj 2025. o tome da su resorna ministarstva naše zemlje potpisala sa EIB-om ugovor za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Paliluli. Tom prilikom, iz države su poručili ono što je odavno poznato i pticama na granama palilulskog drveća - da će realizacijom ovog projekta Beograd po prvi put dobiti sistem za prečišćavanje otpadnih voda izgrađen po navišim evropskim standardima, a stanovnici leve obale Dunava, odnosno naselja Krnjača, Borča i Kotež savremen i efikasan kanalizacioni sistem koji će značajno unaprediti sanitarne uslove, kvalitet života i zaštitu životne sredine. I u izvesnoj meri pogurati zvanični Beograd u ispunjavanju parametara iz Poglavlja 27 u pristupanju Evropskoj uniji.

Nije da baš energetska stabilnost i energetska bezbednost i budućnost Srbije nije dibidus zanimala naše čitaoce. Možda to nisu bili tekstovi vezani za NIS i novi dugoročni sporazum sa Rusijom o snabdevanju gasom, ali svakako jesu oni koji su se ticali izgradnje novih energetskih postrojenja i energetskih čvorišta. Da planovi naše zemlje u vezi sa izgradnjom novih gasnih interkonekcija sa susednim zemljama i te kako jesu u fokusu naše čitalačke publike ukazuje i tekst o završetku dokumentacije za gasni interkonektor između Srbije i Severne Makedonije čije putanje u rad je najavljeno za 2028. godinu. Iz države su naglasili da je izgradnja gasnog interkonektora od strateškog značaja za jačanje energetske stabilnosti ne samo Srbije već i čitavog regiona, a da je ova gasna vrska (veza na makedonskom) i te kako važna, po svemu sudeći, smatraju i naši čitaoci od Subotice do Đevđelije.

Prosečan srpski političar bi sa mukom verovatno ocenio da srpskome se rodu ne može nikako ugoditi. Jedni traže kanalizaciju, drugi gas, treći vodu... vazda nezadovoljni... Ali, tako je to u zemlji u kojoj mnogi krajevi nisu premreženi neophodnim komunalno-energetskim cevima, pa je svakom, sa razlogom, njegova muka najveća. A ako pitate žitelje topličkog kraja, za njih je to upravo vodosnabdevanja. Izgradnja brane i akumulacije Selova, kod Kuršumlije, koja je počela još 1986. godine još nije završena, a poslednjih desetak godina obustavljeni su svi radovi. Kako je najavljeno, početkom ove godine planira se nastavak radova i kompletna realizacija tog projekta do 2030. godine. Time bi se obezbedilo vodosnabdevanje za pola miliona ljudi u Topličkom okrugu i gradu Nišu. Valjda je zato i vest da je Vlada Srbije donela odluku o pokretanju izrade izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Selova i te kako bila na radaru u mesecima iza nas.

Kad se poslednjih sedmica u našoj javnosti pomenje mađarski MOL metodom uslovne reakcije za njega se vezuje NIS. I ne čudi, ako se zna da se jednako nedeljama unazad odvija eneregetska "Televisa presenta" u vezi sa prodajom NIS-a, a u kojoj je jedan od glavnih igrača upravo MOL. Ali, iako je MOL jedna od ključnih reči u energetskoj priči Srbije ovih sedmica, priča koja ima veze sa MOL-om, a koja je privukla prilično pažnje čitalaca, u ovom slučaju nema nikakve veze i sa NIS-om. Tema koja je zainteresovala javnost tiče se ne Novog Sada i novosadske kupoprodajne priče, već nekoliko kilometara dalje, u Sremskim Karlovcima. Baš tamo MOL planira proširenje terminala za dopremanje goriva. Ovaj terminal kompanije MOL otvoren je pre šest godina i to je bila najveća investicija mađarske naftne kompanije u Srbiji što će se, izvesno, promeniti kupovinom NIS-a od Rusa.

Pre nepunih 20 godina Severina je prvi put zapevala pesmu "Gas, gas" a na početku ovog leta Gospodnjeg, ta numera bi čak mogla da bude i lajtmotiv ove energetske retrospekive, jer ima neka tajna veza između naših čitalaca i gasne tematike. Osim izgradnje interkonekcija sa susednima, naše čitateljstvo jednako je zanimalo i to hoće li i kada EU spustiti i Srbiji energetsku rampu kada je reč o dopremanju ruskog gasa. U jeseni za nama na švedskom medijskom stolu Srbije bile su servirane raznorazne informacije na tu temu, od toga da nas čeka zavrtanje slavine, smrzavanje u najavi, neizvesne zime pred nama... a onda je Evropska komisija rešila da stavi tačku na tu temu. Stavila je do znanja da Srbija i dalje može da uvozi ruski gas - uprkos raznim tumačenjima uredbe koja zabranjuje uvoz, ali samo članicama Unije. Iz Evropske komisije tada su naglasili da se, paralelno, traže alternativni načini snabdevanja gasom i da se o tim opcijama već intenzivno razgovora u okviru radnih grupa Beograda i Brisela.

Da, dok obnovljivi izvori energije ne "uzmu učešća" u znatnijoj meri u srpskom energetskom miksu, hteli-ne hteli, i dalje moramo da se oslanjamo na termoelektrane naše nasušne, a jedna od najznačajnih u zemlji je ona obtrenovačka - TENT. To svakako ne znači da se u našoj zemlji uporedo ne razmišlja i o upotrebi alternativnih goriva. A jedan takav projekat upravo je vezan i za TENT A. Naime, prošle godine, baš u ovom vreme EPS je podneo resornom ministarstvu zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje postrojenja za ko-sagorevanje alternativnog goriva u TE Nikola Tesla A, na blokovima A3, A4 i A5. Projekat kosagorevanja (suspaljivanja) alternativnih goriva u ovoj termoelektrani planiran je radi povećanja proizvodnje električne energije. Kako je tada precizirano, kao dopunsko gorivo koristiće se alternativno gorivo, sličnog sastava i veće toplotne moći od osnovnog goriva lignita iz rudarskog basena Kolubara, proizvedeno iz komunalnog nerecikliranog otpada.

Gasna sigurnost, očito, važnija je za naše podneblje od bilo koje druge vrste energetske sigurnosti. Još ako će nam stići preko veze nekadašnjeg nam petstogodišnjeg vladara na ovim podnebljima, mašallah! Mesecima su oči naše javnosti bile usmerene na to da li će Srbija produžiti gasni sporazum sa Rusijom, umesto da pogled bude usmeren i na druga geopolitička podneblja, na primer na ono koje se prostire od Trabzona do Antalije. Priča o tome da bi državna turska kompanija Botaş mogla bi da izvozi gas u Srbiju u prvom tromesečju 2026. godine kako bi ublažila pritisak na ugovor i snabdevanje Srbije povezano sa ruskim gasom, pod uslovom da Turska ima raspoložive viškove gasa, bila je prilično osvežavajuća. Na energetsko razmišljanje u tom smeru navela je analiza turskog energetskog analitičara Ugura Jildirima za londonski energetski informativni servis Argus Media. U toj analizi je ukazano da Turska ima dovoljno kapaciteta da prerađuje uvezeni LNG, te da bi u periodima kada ima slobodnog gasa, deo tog viška mogao da ide i za izvoz u Srbiju, iako turska unutrašnja potrošnja brzo raste.

Gas, TENT, gas, TENT... Ne, nije "zabagovala" tastatura prilikom priređivanja ove retrospektive nego je u značajnoj meri fokus našeg čitalaštva bio usmeren na ove energetske niše i na razne teme koje se tiču gasnog snabdevanja i rada naše najveće termoelektrane. A, TENT kao TENT osim što je važan u energetskoj stabilnosti Srbije istovremeno je i priličan zagađivač, što je godinama opše mesto i nešto što ne mora da se previše naglašava. Ali, u ovom slučaju, ipak treba. Jer upravo problem zagađenja koje pravi TENT je nešto što bi, ako se može verovati najavama, nadležni želeli u znatnoj meri da reše zbog čega je prošle godine EPS podneo Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije sistema sagorevanja u cilju smanjenja emisije azotnih oksida ("DeNOx") primarnim merama i zamena delova cevnog sistema kotla na bloku B2 termoelektrane Nikola Tesla B u Obrenovcu. Reč je o modernizaciji kotla, koji je tokom 1980-ih ugradila kompanija RAFAKO, kako bi se poboljšala energetska efikasnost, produžio radni vek postrojenja i značajno smanjile emisije štetnih gasova. Novim sistemom predviđeno je da emisija azotnih oksida bude snižena ispod 200 mg/Nm³ što je u skladu sa propisima Evropske unije i obavezama iz Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP).

Smederevo je decenijama grad gvožđa i grožđa, ali poput žitelja Toplice i Smederevci imaju potrebu za sigurnim vodosnabdevanjem. Iako, praksa nas uči, najava određenih koraka ne mora da znači da će oni u dogledno vreme biti i sprovedeni u delo, to ne znači da određene najave i dalje ne privlače priličnu pažnju. Jedna od njih je ona prošlogodišnja da je Vlada Srbije utvrdila javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju izgradnje rezervoara vode na lokaciji "Vampiračaˮ u Smederevu. Da je ovaj projekat bolje sudbine od nekih sličnih u Srbiji, kada je reč o realizaciji, upućuje i pisanje lokalnih smederevskih medija, koji su svojeveremeno preneli da je baš on uspeo da ujedini lokalnu vlast i opoziciju.