Objavljen nacrt izmena CBAM uredbe: Lista Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika proširuje se na 180 proizvoda

Novim pravilima Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM) proširuje se lista na 180 proizvoda i uvode strože mere za primenu, navedeno je u autorskom tekstu Sanje Filipović u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

- Evropska komisija je 17. decembra 2025. objavila nacrt izmena CBAM uredbe radi proširenja njenog obuhvata na dodatne (nizvodne) proizvode koji sadrže visok procenat čelika i aluminijuma - mavela je Filipović.

Te izmene, kako je naglasila, tek treba da prođu kroz redovnu zakonodavnu proceduru pre nego što budu usvojene, a predviđeno je da njihova primena počne od 1. januara 2028. godine. Iako je, prema njenim rečima, cilj CBAM da spreči "curenje" ugljenika, njegova primena povećava troškove proizvodnje za proizvođače u EU koji koriste materijale koji su predmet CBAM oporezivanja (čelik i aluminijum).

- Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79%), kao što su razne mašine i oprema - motori, pumpe, gorionici, frižideri i zamrzivači, industrijski roboti, kranovi, dizalice, liftovi, poljoprivredne i kućne mašine i dr.), zatim vozila, medicinski proizvodi, metalni nameštaj i šine - navela je Filipović.

Reč je, pre svega, o specijalizovanoj opremi i industrijskim proizvodima koji se koriste u teškoj industriji (94%), dok se svega šest odsto od tih proizvoda koristi u domaćinstvima. I dok EU CBAM vidi kao meru klimatske politike, trgovinski partneri ne misle tako.

Filipović je istakla da je usled prigovora domaćih kompanija, Evropska komisija predvidela fond za privremenu podršku proizvođačima u EU koji mogu biti manje cenovno konkurentni na trećim tržištima gde proizvodi iz EU mogu biti zamenjeni jeftinijom robom sa većim emisijama. Ukoliko EU kompanije pruže dokaze o svojim naporima u dekarbonizaciji, mogu očekivati nadoknadu dela troškova u okviru EU-ETS-a.

Finansiranje će obezbediti države članice i to 25% prihoda od prodaje CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto činiti sopstveni prihod EU.

- Kako bi olakšala poslovanje domaćih kompanija, Evropska komisija je predvidela pojednostavljenja po osnovu uvođenja mehanizma ekvivalencije za odbitke po osnovu poreza na ugljenik i cena ugljenika, kao i novi pravni osnov za pregovarane mere olakšavanja trgovine, poput uzajamnog priznavanja akreditovanih verifikacionih tela i ekvivalentnih sistema određivanja cena ugljenika - navela je Filipović.

Dodala je da su novim izmenama predviđeni stroži zahtevi za izveštavanje i veća ovlašćenja Evropske komisije u borbi protiv zloupotreba za izbegavanje CBAM finansijskih obaveza. Evropska komisija može, kako je navela, da zahteva dodatne dokaze kada stvarne vrednosti nisu pouzdane i u tim situacijama može koristiti podrazumevane vrednosti za određenu zemlju. Pored toga, Evropska komisija i nadležni organ mogu, prema njenim rečima, tražiti dokaz od ovlašćenog CBAM deklaranta da je uvezena roba proizvedena u prijavljenom postrojenju i u prijavljenom periodu proizvodnje.

- Ne samo da su predviđene dodatne mere koje sprečavaju mogućnosti zaobilaženja primene CBAM-a, nego se promoviše upotreba otpada (šuta) u cilju smanjenja emisija u energetski intenzivnim proizvodima - istakla je Filipović.

Dodala je da je novost da se u izračunavanje CBAM obaveza uključuje čelični i aluminijumski otpad iz proizvodnog procesa čime se obezbeđuje pravično određivanje cene ugljenika za robu proizvedenu u EU i za robu iz uvoza. Naglasila je da su previđene izmene metoda za izračunavanje faktora emisija za uvezenu električnu energiju tako da se sada obuhvati električna energija proizvedena iz svih izvora, uključujući i izvore koji nisu fosilna goriva. Na ovaj način, prema njenim rečima, "uz konsultacije sa zainteresovanim stranama, CBAM ulazi u novu fazu gde nakon faze izveštavanja, prerasta u mehanizam koji oblikuje tržište".

Kako izmene CBAM uredbe, kako je navela, podrazumevaju proširenje na proizvode većeg stepena prerade i pojačan nadzor lanaca snabdevanja, jasno je da se kompanije koje žele da izvoze na EU tržište više ne mogu oslanjati na delimičnu obradu, reklasifikaciju proizvoda ili ograničene podatke o emisijama kako bi umanjile izloženost CBAM-u.

- Neophodno je, ne samo razviti visok stepen usklađenosti sa EU regulativom, nego i obezbediti mogućnost provere za obračun emisija duž celog lanca proizvodnog procesa, uključujući i upotrebu otpada i ulazne sirovine. To je važna poruka za kompanije u Srbiji koje izvoze u EU jer je očigledno da je CBAM postao nova realnost i preduslov za pristup EU tržištu - navela je Filipović.

Posmatrano sa optimističnije strane, ove smernice mogu doprineti da se u Srbiji na sistemskom nivou uvedu rešenja u skladu sa cirkularnom ekonomijom i zaštitom životne sredine. Istakla je da EU stalno naglašava da je CBAM mera klimatske politike i da je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, a da će naknade za emisiju ugljenika generisati prihod za budžet EU koji će se iskoristiti kao alat za podršku daljim akcijama u oblasti klimatskih promena, što bi trebalo da bude snažan podstrek i drugim zemljama u zajedničkoj akciji dekarbonizacije. Prema nekim procenama prihodi po osnovu CBAM do 2030. godine bi, kako je navela, mogli da dostignu oko 2,1 mlrd EUR, kako se obuhvat proizvoda i sektora bude širio, a obaveze plaćanja budu rasle.

Istovremeno, mnogi trgovinski partneri EU su izrazili zabrinutost zbog implikacija CBAM-a na globalnu trgovinu i CBAM vide kao protekcionističku meru. U strukturi ukupnog uvoza robe u EU, CBAM roba čini oko 4%, a samo gvožđe i čelik čine čak 66% ukupne vrednosti robe na koju se primenjuje CBAM, a dalje slede aluminijum sa učešćem od 24%, veštačka đubriva sa pet odsto, električna energija sa 3%, dok cement ima učešće od svega jedan odsto.

Prema poslednjim dostupnim podacima za 2024. godinu, EU je najviše gvožđa i čelika uvozila iz Indije (3,9 mlrd EUR), a slede Južna Koreja, Turska i Kina sa oko 3,5 milijarde , svaka ponaosob i Velika Britanija sa oko 3,2 milijarde.

Kada je reč o uvozu proizvoda od gvožđa, Kina kako je navela, drži neprikosnoveno prvo mesto sa više 12 mlrd EUR , a slede Turska, Velika Britanija, SAD i Indija, dok je Srbija 2024. godine u EU izvezla gvožđa u vrednosti od oko 558 miliona i proizvoda od gvožđa u vrednosti od 429 mil EUR.

Od 1. januara 2026. godine, počinje puna primena Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM). Kompanije u EU koje uvoze robu u sektorima obuhvaćenim mehanizmom (gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik) moraće da kupe odgovarajuće sertifikate za ugrađene emisije koji se obračunavaju na osnovu cene ugljenika koju plaćaju evropski proizvođači na tržištu emisionih dozvola (EU ETS).

U oktobru 2025. godine EU je povećala prag težine na 50 tona uvezene robe i tako oslobodila obaveze 90% uvoznika, uglavnom malih i srednjih preduzeća i pojedinaca i pojednostavila pravila, navedeno je u tekstu.