Porez na ugljen-dioksid u Srbiji počinje da se primenjuje od januara

Srbija od januara uvodi nacionalni porez na ugljen-dioksid od 4 EUR po toni. To će regulisati dva zakona – o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Istovremeno, od Nove godine, i Srbiju i zemlje regiona obavezuje i naplata evropskog poreza za zagađivače poznatog kao sistem CBAM. Željko Marković iz Saveza energetičara kaže da je cilj smanjenje uticaja klimatskih promena.

Prošle sedmice završena je javna rasprava o nacrtima dva nova zakona o nacionalnom porezu na ugljen-dioksid.

Marković kaže da će porez najviše uticati na ugljenično intenzivne industrije: proizvodnju azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, fero legura, cementa i električne energije. Pojašnjava da se porez plaća na proizveden ugljen-dioksid iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima nastalim efektom staklene bašte, oni će se iskazivati u CO2 ekvivalentima.

Stručnjak za energetiku objašnjava da drugi zakon, o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, obavezuje i uvoznike, te emisije CO2, da "uvoze i takse od 4 EUR po toni". Marković ističe da se porez uvodi jer je i sama Srbija, kao i EU, potpisnik Pariskog sporazuma. Podseća da je EU počela da se bavi efektom staklene bašte još 2005. godine, a da Srbija kaska za tom praksom.

- Cilj je da se nateraju oni proizvođači koji emituju CO2, da ulažu u svoju proizvodnju, nađu alternativne mere, načine kako da smanje zagađenje - kaže Marković.

Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) prevodi se kao mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM), a predstavlja taksu EU za uvoz robe iz trećih zemalja. Marković kaže da je to zato što roba koja se proizvodi u EU, u finalnu cenu, uključuje naplatu emisija za zagađivače, dok roba, koja se uvozi iz zemalja gde nema naplate – ili je ta naplata niža, ili nije konkurentna ovoj robi – može biti i jeftinija.

Precizira da je uvedena u želji da se izjednače uslove za proizvođače i za EU i one koje bi nelojalno konkurisali sa strane. Objašnjava da EU ima svoj sistem naplate i da taksa nije fiksna, već da se proračunava, u odnosu više faktora.

- Cena se kretala od 20-30 EUR do sadašnjih nekih 80-85 u 2025. godini - kaže Marković.

U vezi sa odnosom CBAM taksa i domaćeg poreza za zagađivače, Marković objašnjava da je osmišljeno da nacionalna taksa dovede do umanjenja takse CBAM.

- Uvoznici naše robe, u EU bi sada trenutno plaćali 85 manje 4, dakle 81 EUR. Ako pričamo recimo o uvoznicima iz Crne Gore, tamo je taksa 24 EUR po toni, onda bi to bila razlika između 85 i 24 EUR. Dakle, ako mi budemo povećavali, tako će se smanjivati ona taksa - kaže stručnjak za energetiku.