Benkvoč o CBAM: Ako uvedu poreze na ugljenik za proizvodnju električne i toplotne energije vlade Zapadnog Balkana mogle bi da prikupe do 4,2 mlrd EUR godišnje

Nespremnost zemalja Zapadnog Balkana za primenu mehanizma EU za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), koja počinje 1. januara, povećava rizik katastrofalne i nepravedne energetske tranzicije, navodi se u novom izveštaju koji je objavila Mreža Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network).

U saopštenju se navodi da bi vlade Zapadnog Balkana, ako brzo deluju i uvedu svoje poreze na ugljenik za proizvodnju električne i toplotne energije, mogle da ublaže uticaj CBAM-a i prikupe do 4,2 mlrd EUR godišnje, koje bi mogli da iskoriste za finansiranje pravedne i održive energetske tranzicije i podršku regionima zavisnim od uglja.

Prema pravilima CBAM-a, EU uvoznici električne energije i određenih proizvoda iz zemalja izvan Unije moraće da plate emisije ugljen-dioksida povezane s proizvodnjom takve robe. Zbog toga će uvoz u EU iz zemalja s visokim nivoom korišćenja uglja, nafte i gasa biti mnogo skuplji nego što je bio do sada.

- Zemlje EU koje uvoze električnu energiju sa Zapadnog Balkana (Italija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka) moraće da nađu druge dobavljače ili da se suoče s visokim troškovima CBAM-a. Uvoz električne energije u EU verovatno će preko noći pasti, smanjujući prihode elektroprivreda na Zapadnom Balkanu - saopštio je Benkvoč.

Do sada je EU pomagala u održavanju jako zagađujućih termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju i dodaje da je oko 57% električne energije koju EU uvozi iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije bazirana na uglju.

- CBAM je osmišljen da osigura da EU preuzme odgovornost za emisije ugljenika iz takvog uvoza - dodaje se.

Prihod od CBAM-a ići će u budžet EU, a ako se uvoz električne energije nastavi kao do sada, godišnji prihod EU samo od toga mogao bi da dostigne gotovo 965 mil EUR.

- Da su vlade zemalja Zapadnog Balkana ranije počele s pripremama za CBAM, uvođenjem nacionalnih sistema naplate cene emisija ugljenika, mogle su da ostvare prihod za vlastitu energetsku tranziciju. To je takođe moglo doprineti izuzeću njihovih elektroenergetskih sektora od CBAM-a, koji predviđa uslove koji to omogućavaju ako zemlje značajno napreduju u primeni zakona EU o energetici i klimi. Međutim, nijedna od zemalja nije blizu ispunjenja tih uslova - navodi se u saopštenju.

Joana Čuta iz Mreže Benkvoč izjavila je da zemlje regiona moraju da počnu da se pripremaju jer neće biti odlaganja primene CBAM-a i jer nijedna zemlja nije ni blizu dobijanja izuzeća za sektor električne energije.

- Samo dva meseca pre nego što CBAM u potpunosti stupi na snagu, i dalje slušamo puste želje od vlada i privrednika koji se nadaju odlaganjima i izuzećima. Moraju prestati sanjati i početi da se pripremaju - rekla je Čuta.

Ekspertkinja za energetsku politiku Pipa Galop izjavila je da bi CBAM konačno mogao da natera vlade Zapadnog Balkana da se pozabave ovim problemom i počnu da zatvaraju svoje visoko zagađujuće i sve neekonomičnije termoelektrane na ugalj. Galop je istakla da regioni zavisni od uglja ne smeju da budu zaboravljeni i da se za njih mora planirati razvoj novih ekonomskih aktivnosti koje nisu vezane za ugalj.

- Nažalost, vlade Zapadnog Balkana još nisu izdvojile sredstva za to, kao ni EU. To mora da se promeni - kazala je Galop.

Denis Žiško iz Arhus centra u BiH rekao je da je u regionu zavladala panika jer su postali svesni da će CBAM ozbiljno ugroziti poslovanje pojedinih preduzeća.

- Iako su naše vlasti odavno upoznate sa planovima za uvođenje ovog mehanizma, ovom problemu su pristupili na sebi svojstven način, guranjem glave u pesak, nadajući se da se to neće desiti u vreme njihovog mandata. Nažalost, kao i obično, zbog nekompetentnosti naših vlasti najviše će ispaštati građani - kazao je Žiško.