Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu: Otpuštanja na jugu pokazala slabost politike davanja subvencija

Oko 5.000 izgubljenih radnih mesta na jugu je samo jedan element u sumornoj slici stanja u privredi naše zemlje, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Srđan Marinković koji objašnjava da je upravo ovaj talas otpuštanja i zatvaranja fabrika pokazao slabost politike podsticanja ekonomskog razvoja koja se uglavnom temeljila na ovaj privlačenje stranih direktnih investicija. Ističe da je potrebno da smer razvoja bude transfer tehnologija i otvaranje kompanija sa visokom tehnologijom.

Zatvaranje Benetona i 900 radnika koji su ostali bez posla, otpuštanje blizu 2.000 radnika Leonija u Malošištu, oko 200 radnika u Džonson elektriku (Johnson electric), kao i katanci na fabrikama u Vranju, Bujanovcu i Babušnici – slika su privrede juga ove godine.

Profesor Marinković objašnjava da sam momenat konkretno nema nikakve veze sa lokalnom ekonomskom situacijom, već sa padom tražnje za proizvodima ovih kompanija, ali da je pokazalo i manjkavost davanja direktnih subvencija.

- Imate u suštini jednu situaciju da spoljni ekonomski uzroci dovode do toga da se sada ta radna mesta vide kao teret za multinacionalne kompanije koje su ovde došle, ali je to istovremeno u stvari pokazalo slabost jedne politike, politike podsticanja ekonomskog razvoja koja se uglavnom temeljila na ovaj privlačenje stranih direktnih investicija. Imamo situaciju da nismo dobili ono što smo očekivali, da je priroda tih programa u suštini takva da oni ne donose ono što je strategijski dobro za ovu našu sredinu, odnosno nema ozbiljne tehnologije, pa nema ni transfera tehnologije – objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta.

Objašnjava da jedna strana kompanija može doći u drugu državu iz nekoliko razloga – ako je u potrazi za resursima, na primer nekim mineralnim ležištima, u potrazi za tržištem, ako se proizvodi u lokalu ono što se inače prodaje na tom lokalnom tržištu, a tu je i motiv efikasnosti ako ta država nudi nešto jeftinije.

- I nešto što je u suštini najdragoceniji motiv koji kod nas gotovo da mi i nemamo takve slučajeve to je potraga za nekom specifičnom imovinom. Znači to ne funkcioniše, čim ste vi došli u poziciju da ne postoji dobar razlog za stranu investiciju, dobar ekonomski razlog da dođe u vašu državu i onda vi morate da je na neki način, da kažem malo grubo, podmićujete da izabere baš vašu zemlju. Ne postoji dakle nijedan razlog da ta kompanija dođe baš u Srbiju i onda se potencijalne zemlje domaćini kao što smo mi, zemlje u okruženju, takmičimo praktično sa drugim zemljama koje mogu da budu direktni konkurenti – objašnjava Marinković.

Zato smatra da je se treba okrenuti fabrikama koje imaju visoku tehnologiju, a da se nam fokus ne budu kompanije koje zapošljavaju takozvane "motače kablova". Podseća da je Srbija nekada bila zemlja koja je mogla da se po tehnologiji izdvoji u pozitivnom smislu, te da je i nekadašnja Elektronska industrija zaživela zahvaljujući stranoj tehnologiji.

- Strateški partner Elektronskoj industriji u oblasti oproizvodnje katodnih cevi je bio Filips (Philips). Znači to su sve bile strane tehnologije i mi smo digli svoju industrijsku bazu na taj način što smo se povezivali sa kompanijama, ali kompanijama koje su zaista ovde ovaj omogućile transfer tehnologija. Znate, kada vi dođete kao velika firma onda vam se ne isplati da neke elemente za proizvodnju na dovlačite iz Holandije. Onda želite da to učinite upravo tu na lokalu. Onda postičete i druge firme da to rade. Onda kreće obuka, kreće uvoz tehnologije, kreće uvoz mašina, oprema i tako dalje. Jednostavno to je jedan investicioni zamajac. Ali pre svega kroz stranu tehnologija. To je ovde sada potpuno izostalo – objašnjava profesor.

Uticaj na poslovanje stranih kompanija ima i povećanje zarada, ocenjuje Marinković i kaže da sada ne samo da postoji rizik da se pogoni sele, već da postoji rizik da radnici ne prihvataju ponudu koja je preniska.