Direktor Instituta Vinča: Nuklearke su naša nasušna potreba ukoliko želimo da dišemo čistiji vazduh

Institut za nuklearne nauke Vinča potpisao je važan međunarodni sporazum sa francuskom kompanijom EDF, jednim od lidera u razvoju nuklearne energije. Direktor Instituta Vinča Slavko Dimović kaže da saradnja sa francuskom kompanijom predstavlja naučno-tehnološki zamajac i strateški dokument koji nas, preko nuklearnih elektrana, vezuje za jednog od najvećih proizvođača električne energije .

S obzirom na to da je EDF uradio preliminarnu tehničku studiju, sporazum predstavlja i nastavak uspešne saradnje ovog instituta sa Ministarstvom energetike, sa Ministarstvom nauke i utemeljenje razvojnog puta ka srpskom nuklearnom programu.

Dimović objašnjava da je nuklearna elektrana jedna mala strateška fabrika koja, u zavisnosti od kapaciteta, zapošljava od 1.200 do 1.500 ljudi. Od tog broja, 10 do 12% čine stručnjaci direktno vezani za radioaktivnost – nuklearni fizičari, nuklearni inženjeri, fiziko-hemičari. Oko stotinak stručnjaka je vezano za samo funkcionisanje nuklearnog reaktora.

Do zvanja nuklearnog fizičara ili inženjera nekada se dolazilo preko fakultetskih smerova koji su u međuvremenu ugašeni nakon Černobilja i moratorijuma na izgradnju nuklearki. Danas, kaže Dimović, nuklearna energija doživljava svoju renesansu.

- Pošto nemamo vremena za gubljenje, jedina mogućnost je da, pored oživljavanja tih predmeta na fizici, hemiji, Elektrotehničkom fakultetu, naši studenti posle osnovnih studija idu na master programe. U zavisnosti od afiniteta, sposobnosti i želja, mi kao najveći institut u jugoistočnoj Evropi možemo da im pomognemo da nastave školovanje u Južnoj Koreji, Americi, Rusiji, Francuskoj ili Kini. Spremamo njihova buduća znanja kako bismo u sledećih deset godina iškolovali sto nuklearnih inženjera i fizičara - ističe Dimović.

- Potrebno je završiti dvogodišnje master studije, a potom i specijalističke, kako bi se stekla praksa. To ne sme biti samo teorija - kaže Dimović. Navodi primer Instituta "Jožef Štefan" u Ljubljani, gde je obučavanje kombinacija teorije i prakse.

Kasnije će partneri u izgradnji nuklearke učestvovati i u edukaciji i u nadzoru, dok će Institut Vinča biti regionalni edukativni centar koji će komunicirati sa javnošću na transparentan i nedvosmislen način.

Najčešće pitanje građana, po rečima Dimovića, jeste: "Otkud se mi sada, posle toliko godina, pojavljujemo u javnosti?"

- Ljude muče nedoumice oko stručnog kadra, radioaktivnog otpada i nekih senzacionalnih članaka iz nerelevantnih izvora. Zato idemo direktno među ljude – u gradove, gimnazije, tehničke škole – kako bismo razuverili građane i vratili poverenje u naš najveći institut - naglašava Dimović.

Francuska je, prema rečima Dimovića, primer gde se nuklearke grade pored autoputeva, uz primenu strogih mera zaštite.

- Najveći graditelji su Francuzi, Rusi, Amerikanci i Južna Koreja - dodaje direktor instituta.

Kako kaže, danas je veća verovatnoća da nekog ujede egzotični pauk u Australiji nego da se nastrada od incidenta u nuklearki.

- Mnogo su češći akcidenti u klasičnim industrijskim postrojenjima - tvrdi Dimović.

S druge strane, priznaje da je u početku potrebno nositi se sa negativnim stavom javnosti i imati "debele živce" i volju da se istraje.

- Najveće koristi od nuklearki su smanjenje efekta staklene bašte, energetska stabilnost, energetska diversifikacija – jer niste vezani samo za jednog snabdevača. Ne morate kupovati gorivo od jednog proizvođača. Ali, najveća prednost je promena srpskog majndseta – jačanje samopouzdanja, nauke, inženjerskih kadrova i vraćanje poverenja u struku i institucije, pre svega u naš institut. Nuklearne elektrane nisu samo realnost – one su naša nasušna potreba ako želimo da dišemo čistiji vazduh - objašnjava Dimović.