Strani investitori smatraju da Srbiji hitno treba novi Zakon o trgovini

Savet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju Bele knjige ocenjuje da je Srbiji hitno potreban novi Zakon o trgovini. U preporukama za unapređenje poslovne klime u zemlji ističe se da je, uprkos pozitivnim pomacima u oblasti trgovine nakon usvajanja Zakona o trgovini i izmena Zakona o elektronskoj trgovini 2019. godine, regulatorni okvir u Srbiji i dalje nedovoljno usklađen sa brzim razvojem tržišta i evropskim standardima.

- Iako su novine koje su uvedene navedenim zakonima doprinele povećanju pravne sigurnosti i celokupnog privrednog ekosistema u Republici Srbiji, još uvek ima prostora za napredak, zbog čega je ključno da Skupština Srbije usvoji novi Zakon o trgovini što je pre moguće. Tako bi se relevantni pravni okvir mogao dodatno uskladiti sa propisima i standardima EU - navodi FIC.

Savet stranih investitora smatra da je važno da regulatorni okvir Srbije ide u korak sa aktuelnim trendovima, naročito imajući u vidu činjenicu da Zakon o trgovini nije menjan od njegovog usvajanja 2019. godine.

Savet stranih investitora se u Beloj knjizi, bez detaljnijih razmatranja, osvrnuo i na ograničavanje marži trgovinskih lanaca. Naime, FIC upozorava da je nova Uredba izazvala niz nedoumica u praksi, pre svega zbog izostanka javnih konsultacija u fazi nacrta i kratkog roka za primenu.

- Cilj Uredbe je ograničenje trgovačke marže na najviše 20 odsto za 23 kategorije proizvoda. Doneta Uredba je otvorila niz nedoumica za postupanje u praksi, imajući u vidu nepostojanje javnih konsultacija dok je bila u fazi nacrta i izrazito kratko vreme za primenu. Konkretne efekte donete Uredbe ćemo komentarisati u sledećem izdanju Bele knjige - navodi se u analizi.

Iako se o efektima ograničenja marži govori od početka primene uredbe, koja je stupila na snagu 1. septembra i važi šest meseci, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je ova mera imala najveći uticaj na pad inflacije.

Tako je međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru iznosila 2,9 odsto, što je najniži nivo još od aprila 2021. godine. Samo mesec dana ranije, u avgustu, inflacija je dostigla 4,7 odsto, dok je u oktobru iznosila 2,8 odsto, čime je nastavljen trend usporavanja.

- Od ukupno 167 proizvoda koji čine prehrambenu komponentu inflacije, 147 proizvoda u septembru je zabeležilo pojeftinjenje na mesečnom nivou, tako da je međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića snižen na 1,7 odsto, sa 7,8 u avgustu. Ipak, procenjujemo da bi usporavanje inflacije nastupilo i bez uvođenja Uredbe. O tome posebno svedoči bazna inflacija (obračunata nakon isključenja cena hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u septembru usporila na 3,9 odsto, a zatim u oktobru na 3,8 odsto, i to kako zbog usporavanja rasta cena industrijskih proizvoda tako i zbog usporavanja rasta cena usluga - kazala je na predstavljanju izveštaja o inflaciji guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Dok se svi nagomilani problemi u trgovinskom sektoru ne reše, ostaju otvorena pitanja i preostali problemi na koje u ovogodišnjem izdanju Bele knjige ukazuje Savet stranih investitora.

Naime, rast e-trgovine doveo je i do porasta zloupotreba naročito od strane neregistrovanih trgovaca, upozorava FIC, dodajući da ovi subjekti ne podležu propisima o bezbednosti proizvoda, zaštiti potrošača i oglašavanju, što kupce izlaže riziku.

Jedan od ključnih problema je izostanak definicije "trgovca" u aktuelnom zakonu, što stvara pravnu prazninu i otežava regulisanje tržišta.

- Već neko vreme u toku je rad na nacrtu novog Zakona o trgovini i smatramo da je danas, više nego ikada, pravi trenutak da se određena rešenja poboljšaju i usvoji novi zakon na dobrobit celokupne srpske privrede. Postoji ozbiljna pravna praznina zbog odsustva definicije trgovca – to jest subjekta koji obavlja trgovinske aktivnosti i na koji se ovaj zakon prvenstveno odnosi - ocenjuje FIC.

U preporukama se naglašava da postoji jasna potreba da se uvede definicija povezanih trgovaca – pre svega u kontekstu propisivanja pravnog osnova za utvrđivanje odgovornosti za nelojalnu tržišnu konkurenciju.

Takođe, ukazuje se da je važno da se relevantne odredbe Zakona o trgovini (pre svega član 34) usklade sa Zakonom o bezbednosti hrane i pripadajućim podzakonskim aktima.