Lažna bolovanja - Koliko koštaju poslodavce i šta menja eBbolovanje

Poslodavci sve češće ukazuju na porast lažnih bolovanja, naročito u julu i januaru, dok radnici tvrde da su preopterećeni, pod stresom i nedovoljno plaćeni. Najugroženije su proizvodne delatnosti, komunalne službe i tekstilna i prehrambena industrija, gde i mali broj odsustava može da zaustavi ceo proces. Od sledeće godine očekuje se uvođenje e-kartona i e-bolovanja. Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije ističe da će novi sistem smanjiti papirologiju i prostor za zloupotrebe, ali i omogućiti bolju organizaciju posla.

Dok radnici ističu da su preopterećeni, pod stresom i nedovoljno plaćeni, poslodavci se sve češće suočavaju sa porastom takozvanih lažnih bolovanja, naročito u julu i januaru.

Prema anketi Privredne komore Srbije, pojedine kompanije tokom leta čak moraju da obustave proizvodnju, jer nema dovoljno radnika u smenama.

- Većina bolovanja jeste opravdana, ali pojedini obrasci stvaraju sumnju - kaže za RTS Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.

Podseća da je bolovanje osnovno radno pravo, ali da se zloupotrebe prepoznaju po ponavljanju u istim periodima.

- Podaci pokazuju da je većina bolovanja opravdana, ali se alarm pali kada se isti zaposleni iznova javljaju recimo u julu i januaru - kaže Budimčevićeva.

Najosetljivije su proizvodne delatnosti, komunalne službe, tekstilna i prehrambena industrija, gde i mali broj odsustava može da zaustavi ceo proces.

- Poslodavci ponekad moraju da imaju i do 10 odsto više radnika samo da bi nadomestili iznenadna odsustva, što stvara velike troškove, ali i tenziju u kolektivu - ističe Budimčević.

Problem je, dodaje, i organizacioni – smene se prekrajaju u poslednjem trenutku, radnici se vraćaju sa odmora, a produktivnost pada.

Od naredne godine očekuje se uvođenje e-kartona i e-bolovanja, što bi trebalo da donese značajne promene.

- E-bolovanje će ubrzati postupke i poslodavcima dati jasnu sliku u realnom vremenu - smatra Budimčevićeva.

Dodaje da će poslodavci odmah znati da je bolovanje otvoreno, što im omogućava da na vreme organizuju rad i urade obračun naknada.

Digitalizacija će, kaže, rasteretiti zdravstveni sistem, ukinuti papirne doznake i lekarima omogućiti brži uvid u istoriju pacijenta.

- Novi sistem će smanjiti administrativni haos i umanjiti prostor za zloupotrebe, jer se podaci vode centralizovano - ističe Budimčevićeva.

Savetuje poslodavcima da hitno ažuriraju podatke u APR-u, kako bi sistem pravilno funkcionisao od samog starta.

Prema njenim rečima, uz digitalizaciju, važno je više ulagati u preventivne preglede i zdravo radno okruženje, jer se samo tako mogu smanjiti i opravdana i neopravdana bolovanja.