Srbija traži 100.000 stranih radnika - Građevina prva adresa za posao

Usled političkih i ekonomskih okolnosti, Srbija je poslednjih godina postala atrakcija za domaće i strane investitore, a samim tim i za radnike iz različitih delova sveta.


Zapošljavanje stranih radnika poslodavcima pruža dodatnu fleksibilnost u pronalasku odgovarajuće radne snage, što je značajan faktor uzimajući u obzir da se Srbija suočava sa nedostatkom radnika u određenim poljima.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, tvrdi da se veliki broj poslodavaca u Srbiji odlučuje za strane radnike usled nedostatka domaće radne snage.

- To je praktično nužda. Većina poslodavaca bi najradije zapošljavala domaću radnu snagu, jer su proces i komunikacija neuporedivo jednostavniji, ali je često nema dovoljno - kaže Atanacković.

Atanacković takođe smatra da se najveći broj stranih radnika u Srbiji zapošljava na pozicijama koje nisu previše tehnološki zahtevne, kao i da su najčešće branše u kojima se zapošljavaju građevina, poljoprivreda i ugostiteljstvo, ali da neki rade i na stručnijim pozicijama.

Veliki faktor u nedostatku radne snage je činjenica da je u Srbiji prošle godine 49 % mladih nameravalo da se odseli iz zemlje.


Iako strani radnici održavaju neke firme u životu, način na koji se oni zapošljavaju u Srbiji ume da proizvede štetan efekat, najčešće upravo po te iste radnike koji se uglavnom zapošljavaju preko posredničkih agencija.

Agencije za zapošljavanje, sve popularniji biznis u Srbiji, igraju ulogu posrednika između poslodavca i radnika. One često vrše selekciju radnika iz inostranstva, ali uglavnom igraju ulogu administrativne pomoći koja bi, između ostalog, trebalo da se stara o dolasku radnika i o njihovim pravima i obavezama.

Iako jedan broj ovakvih agencija posluje savesno, Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad, tvrdi da to nije uvek slučaj, pogotovo kada su u pitanju agencije koje nisu registrovane u Srbiji, kao i da neke od njih stavljaju radnike u "dužničko ropstvo".

- Imali smo različite situacije u praksi, gde su razne prevarne agencije isporučivale radnike koji su bili praktično u statusu radne eksploatacije od samog početka, jer im je agencija tražila novac za dolazak u Srbiju. Oni su se zaduživali, ostavljali depozite, potpisivali menice - kaže Reljanović.

Uprkos ovome, Reljanović smatra da ne posluju sve agencije isto, da neke čak veoma savesno obavljaju svoj posao i da ne treba generalizovati, ali i da "postoje nedostaci u zakonu koji utiču na to da položaj (radnika) ne bude uvek baš idealan, odnosno da mogu da se jave zloupotrebe koje su u praksi značajne, naročito kada su masovne".

Položaj radnika koji se zapošljavaju na ovaj način možda najbolje opisuju njihove praktične mogućnosti da se sindikalno organizuju, što je, prema Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, osnovno ljudsko pravo.

Duško Vuković, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije tvrdi da je zabrana sindikalnog organizovanja i kod stranih i domaćih radnika u Srbiji višedecenijski problem, kao i da se od radnika traži da potpisuju ugovore u kojima glasi da će dobiti otkaz ukoliko se učlane u sindikat.

Unija poslodavaca Srbije Beograd

Centar za dostojanstven rad Beograd

Savez samostalnih sindikata Srbije Beograd

Nebojša Atanacković

Mario Reljanović

Duško Vuković

agencija za zapošljavanje

strani radnici