U planu mu­zej na otvorenom iz­me­đu Stu­dent­skog tr­ga i Staklenca

Stu­dent­ski trg, tač­ka ko­ja da­nas pul­si­ra ži­vo­tom, ne­ka­da je bio cen­tar an­tič­kog Sin­gi­du­nu­ma. Upra­vo na ovom me­stu, ka­ko je pre ne­ko­li­ko da­na na­ja­vio Mi­ro­slav Čučko­vić, grad­ski me­na­džer, po­sto­ji ide­ja da se na­pra­vi mu­zej. On bi se na­la­zio iz­me­đu dve sta­ni­ce bu­du­ćeg beogradskog me­troa. Čuč­ko­vić je re­kao da bi na Tr­gu re­pu­bli­ke tre­ba­lo da se ukršta­ju pr­va i tre­ća li­ni­ja be­o­grad­skog me­troa, a da je ide­ja da nji­ho­ve sta­ni­ce bu­du na­pra­vlje­ne kod obli­žnjeg Studentskog tr­ga i Tr­žnog cen­tra Sta­kle­nac.

U ko­ri­do­ru ko­ji bi spa­jao dve sta­ni­ce, ka­ko je do­dao, bio bi iz­lo­žen isto­rij­ski ma­te­ri­jal sa ovog pro­sto­ra. On je pod­se­tio na pod­zem­nu ga­ra­žu u Vlaj­ko­vi­će­voj uli­ci gde je, iz­me­đu osta­log, ot­kri­ven i ma­te­ri­jal iz rim­skog pe­ri­o­da. Po­red grobni­ca, ar­te­fa­ka­ta, ljud­skih osta­ta­ka, na toj lo­ka­ci­ji pro­na­đen je rim­ski vo­do­vod. Ka­da se za­vr­ši iz­grad­nja pod­zem­ne ga­ra­že, na toj lo­ka­ci­ji, ka­ko je pla­ni­ra­no, bi­će oform­ljen ar­heo-park u ko­me će se na­la­zi­ti deo ot­kri­ve­nog ar­he­o­lo­škog na­sle­đa.

Ka­ko je Čuč­ko­vić na­veo, ide­ja je da se sva ar­he­o­lo­ška na­la­zi­šta sa­ču­va­ju.

– U pla­nu je da, po atin­skom i so­lun­skom sce­na­ri­ju, na­pra­vi­mo od to­ga tu­ri­stič­ku atrak­ci­ju – re­kao je Čuč­ko­vić.

A da bi se is­pod Stu­dent­skog tr­ga i u prav­cu ka Tr­gu re­pu­bli­ke mo­glo mno­go to­ga isto­rij­ski va­žnog ot­kri­ti, odav­no je po­zna­to. Jer, pre šest de­ce­ni­ja u to­ku in­fra­struk­tur­nih ra­do­va pro­na­đe­ni su de­lo­vi rim­skog gra­da. Zbog na­sle­đa ko­je se ov­de kri­je struč­nja­ci sa Ar­he­o­lo­škog in­sti­tu­ta su još 2014. go­di­ne, ka­da se po­ja­vi­la pr­va pri­ča o iz­grad­nji pod­zem­ne ga­ra­že na Stu­dent­skom tr­gu, po­sla­li do­pis nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma sa ela­bo­ra­tom u ko­jem je iz­ne­ta ana­li­za materijalnih osta­ta­ka an­tič­ke ar­hi­tek­tu­re. Ce­la pri­ča po­no­vlje­na je opet 2019, a u me­đu­vre­me­nu je ras­pi­san i ten­der na ko­me je iza­bra­na in­sti­tu­ci­ja za­du­že­na za is­tra­ži­va­nje ovog pro­sto­ra. Bio je to Ar­he­o­lo­ški in­sti­tut. Ali, na­ža­lost, na to­me se sta­lo.

Ela­bo­rat je, ipak, ostao, kao i ono što se na­la­zi na oko me­tar is­pod as­fal­ta Stu­dent­skog tr­ga i okol­nih uli­ca.

– Na me­stu tr­ga i u nje­go­voj ne­po­sred­noj oko­li­ni do sa­da su ot­kri­ve­ne an­tič­ke ter­me u Aka­dem­skom par­ku, an­tič­ki objek­ti is­pred Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, kon­kret­no na me­stu pla­toa, lo­ka­li­tet Stu­dent­ski trg 9i an­tič­ki ka­na­li is­pred ula­za u Et­no­graf­ski mu­zej. Is­pod okret­ni­ce na­la­ze se iz­u­zet­no oču­va­ni zi­do­vi vi­so­ki me­tar sa ne­tak­nu­tim rim­skim po­do­vi­ma i zi­do­vi­ma. Oni ni­su ar­he­o­lo­ški is­tra­že­ni iako su ot­kri­ve­ni 1989. go­di­ne. Ako se ge­ne­ral­no uzme u ob­zir ar­he­o­lo­ška slika, ov­de se mo­žda mo­gu vi­de­ti i osta­ci tur­skog gro­blja, me­zar­li­ka, gde su po­gi­nu­li tur­ski bor­ci u bor­ba­ma oko Beogra­da. Me­zar­lik se pro­sti­rao sve do Zmaj Jo­vi­ne i Knez Mi­ha­i­lo­ve uli­ce – ob­ja­šnja­va dr Ste­fan Pop-La­zić, na­uč­ni sa­rad­nik Ar­he­o­lo­škog in­sti­tu­ta.

On is­ti­če da se pre­ko Stu­dent­skog tr­ga pro­te­za­la jed­na od glav­nih uli­ca. Ona je vo­di­la od da­na­šnje Vlaj­ko­vi­će­ve, preko Do­si­te­je­ve, Zmaj Jo­vi­ne, Va­si­ne, iz­bi­ja­la ka Uzun Mir­ko­voj i skre­ta­la u Ra­ji­će­vu.

– Taj put ot­kri­ven je pri­li­kom iz­grad­nje tr­žnog cen­tra u Ra­ji­će­voj. On je uvo­dio an­tič­kog čo­ve­ka kroz ka­pi­ju ko­ja se na­la­zi na me­stu da­na­šnje Grad­ske bi­bli­o­te­ke u voj­ni lo­gor. Na pla­tou kod Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta ot­kri­ve­na je ve­li­ka građe­vi­na iz tre­ćeg ve­ka na­še ere ko­ja ima tri ap­si­de i si­stem pod­nog gre­ja­nja, tu su pro­na­đe­ni osta­ci iz naj­sta­ri­je faze Sin­gi­du­nu­ma s kra­ja pr­vog i ra­nog dru­gog ve­ka gde su se gra­đe­vi­ne pra­vi­le od ple­te­ra i le­pa, od­no­sno pru­ća i zemlje – pri­ča Pop-La­zić i is­ti­če da je Ar­hi­tek­ton­ski in­sti­tut pre ne­ko­li­ko go­di­na in­si­sti­rao na kri­te­ri­ju­mi­ma ko­ji su se mo­ra­li po­što­va­ti na iz­grad­nji ta­da pred­vi­đe­ne ga­ra­že.

A je­dan od njih bio je i da se u pro­jek­tu mo­ra pred­vi­de­ti pre­zen­ta­ci­ja an­tič­ke ar­hi­tek­tu­re. On je is­ta­kao da, ako se u ob­zir uzme sa­mo Bal­kan, ta­kav pri­mer po­sto­ji u cen­tru So­fi­je, gde je u to­ku iz­grad­nje me­troa ot­kri­ven deo an­tič­kog pe­ri­o­da.

– Isti pri­me­ri po­sto­je i u So­lu­nu, Kon­stan­ti­no­po­lju, od­no­sno Is­tan­bu­lu, ali i u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci gde je grad­ska kafana po­dig­nu­ta nad ba­zi­li­kom Sve­tog Di­mi­tri­ja iz pe­tog ve­ka – na­gla­sio je Pop-La­zić.

Na pro­sto­ru Stu­dent­skog tr­ga i u nje­go­voj bli­zi­ni do sa­da je ot­kri­ve­no 18 ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta. Ne­ki od njih su:

– U Uli­ci bra­će Ju­go­vi­ća 1 (Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­ki fa­kul­tet) 1954. go­di­ne pro­na­đe­ni su osta­ci rim­skih zgra­da i rim­ski gro­bo­vi iz pr­ve i dru­ge po­lo­vi­ne tre­ćeg ve­ka,

– U Aka­dem­skom par­ku od 1968. do 1969. pro­na­đe­ni su osta­ci od­lič­no oču­va­nih ter­mi iz tre­ćeg ve­ka, ko­je su jed­no vre­me bi­le iz­lo­že­ne u par­ku, a za­tim su kon­zer­vi­ra­ne i za­tr­pa­ne ze­mljom,

– Stu­dent­ski trg (okret­ni­ca jav­nog pre­vo­za). U to­ku grad­nje to­plo­vo­da ot­kri­ve­ni su de­lo­vi rim­ske ar­hi­tek­tu­re i zi­do­vi ukra­še­ni fre­ska­ma,

– Is­pred Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta 1972. pro­na­đe­ni su de­lo­vi ku­ća od pru­ća i bla­ta i zgra­da sa pod­nim gre­ja­njem iz ra­nog dru­gog ve­ka i po­lo­vi­ne tre­ćeg.