Šetnja kroz Luksemburg: Grad koji živi gospodski (FOTO)

Ukoliko dolazite automobilom u neposrednu blizinu centra, tri autobuske stanice udaljena je javna garaža u kojoj je parking besplatan prvih 24 časa, a svaki naredni dan se plaća 10 evra. Parking mesto nije lako naći, jer garažu obilato koristi i lokalno stanovništvo, ali je izvodljivo. Vožnja autoputem je, kao i u Nemačkoj, besplatna.

I kada se nađete na ulicama ovog grada, postaje vam jasno da je luksuz, kako nam samo ime predočava, neodvojiv deo lokalnog života.

Mada naziv Luksemburg zapravo nema veze ni sa kakvim luksuzom, već potiče od tvrđave Lucilinbru oko koje se grad i razvio.

Sa zgradama do maksimalno pet, šest spratova, dalekosežnim vidicima, širokim i čistim ulicama, opuštenim saobraćajem bez nervozne buke, dostojanstveno vas poziva da uplovite u jedan, nama tako različit, svet vojvodstva i urbane harmonije.

Lokalno stanovništvo govori francuski, luksemburški i nemački, što su zvanični jezici. Ali i na engleskom možete da se sporazumevate sasvim pristojno.

Šta vredi videti

Simbol otpora i slobode, Zlatna dama ili "Gëllene Fra", je spomenik posvećen luksemburškim vojnicima poginulim tokom Prvog svetskog rata i dobra je polazna tačka.

Tu pogledom možete da obuhvatite i jedan od najznačajnijih simbola grada, Adolfov most, koji je nazvan prema velikom vojvodi Adolfu. U vreme svoje izgradnje (1903.) most je predstavljao jedan od najvećih kamenih lukova na svetu. Sasvim razumljivo – lokacija spada među top tri mesta za fotografisanje, ili da se "baci" koji selfi.

Zanimljivo je da most ima gornji deo za automobile, a ispod se nalazi dodatni deo sa biciklističkim i pešačkim stazama. Na drugoj strani mosta nalazi se Plato Burbon, urbana oblast u gornjem delu grada, gde se smestilo i sedište Državne banke i štedionice Luksemburga.

U neposrednoj blizini Zlatne dame nalazi se glavni verski objekat – katedrala Notre Dame, u čijoj kripti se nalaze grobnice velikih vojvoda i vojvotkinja.

Još koji korak napred – stižete u kompleks "Cité Judiciaire" ili Pravosudni centar, koji obuhvata novije objekte izgrađene za potrebe objedinjavanja pravosudnih institucija. Projektovan je tako da što manje narušava postojeći pogled na siluetu starih zidina i ostataka tvrđave, koji su UNESCO-ovo svetsko nasleđe.

A tu vidite kao na dlanu i ljupki stari deo grada nazvan Grund, kroz koji protiče reka Alzete.

Idući duž zidina stiže se i do memorijalne tačke Kasemata, gde se nalazi i obeležje posvećeno Robertu Šumanu, političaru rođenom u Luksemburgu, poznatom po Šumanovom planu kojim je predloženo stvaranje evropske Zajednice za ugalj i čelik. Luksemburg je takođe država osnivač Evropske ekonomske zajednice, odnosno Evropske unije.

Jedno od "must see" mesta jeste i monumentalna palata Velikog vojvode u centru grada, pred kojom se nalazi i počasna straža.

U izlozima suvenirnica, knjižara i brojnih radnji neretko ćete videti fotografije velikog vojvode i vojvotkinje, a koliko se svojom zemljom ponose Luksemburžani pokazuju i zastavama i zastavicama na skoro svakom ćošku. Njihovi likovi ukrašavaju i brojne magnete, razglednice, kao i druge suvenire koje možete kupiti po cenama od 3–4 EUR.


U Luksemburgu baterija telefona brzo će vam se isprazniti – svaki pogled vam se čini zanimljivim i neodoljivo vas tera na fotografisanje.

Zato spremite dodatnu bateriju, ili bar u obližnjem lokalu pokušajte da dopunite.

Cene u restoranima, ako uzmemo u obzir da je Luksemburg jedna od najbogatijih zemalja na svetu po BDP-u po glavi stanovnika (koji je u 2024. iznosio do 150.000 evra), i nisu nedostižne čak ni prosečnim turistima iz balkanskih zemalja.

Ručak od 20 do 30 EUR, kafa espreso 3,5 EUR, voda 2,5 EUR, kolači oko 5 EUR...

A gorivo? E, ono je na nivou Hrvatske – 1,40 EUR za litar dizela.

Centralnu pešačku zonu čini kombinacija restorana, kafea, šarmantnih uličica, luksuznih radnji poput Luj Vitona ili Gučija, a naišli smo i na jednog prosjaka – samo što ne traži za lekove, već sebi za travu i pivo. I prosjaci u Luksemburgu, ispada, da su nešto luksuzniji.


Malo o ekonomiji

Ekonomija, ili tačnije finansije, su srž i suština nasleđa i razvoja ovog grada/države. Glavni stub privrede je bankarski i finansijski sektor, a Luksemburg je jedan od najvećih finansijskih centara Evrope. Tu je svoje sedište našlo više od 120 banaka i veliki broj investicionih fondova. Nezaposlenost je oko 4–5%, a svakodnevno više od 200.000 ljudi dolazi da radi iz okolnih zemalja – Francuske, Belgije i Nemačke. Jer da, plate su tu veće, porezi manji.

Impresivna je zgrada Kineske banke (Bank of China) koju smo sreli, koja je svoje predstavništvo uspostavila 1979. godine i predstavlja regionalni evropski centar. Uz ovu banku, Industrial and Commercial Bank of China (ICBC) takođe ima sedište i koristi ga kao evropski centar. U Luksemburgu su prisutne i China Construction Bank (CCB), Bank of Communications, Agricultural Bank of China, China Everbright Bank, i China Merchants Bank.