Kakve su cene osnovnih životnih namirnica u evropskim gradovima

Nedeljna kupovina namirnica je neizbežan trošak za sve nas, ali se cene u prodavnicama širom Evrope znatno razlikuju od grada do grada. "Indeks potrošačke korpe" Instituta za istraživanje Dojče banke otkriva gde je tipična korpa za kupovinu najskuplja u evropskim gradovima 2025. godine.

Na osnovu podataka sa Numbea, indeks upoređuje troškove namirnica u velikim gradovima širom sveta, uključujući i mnoge u Evropi. Izračunava se korišćenjem cena svakodnevnih prehrambenih proizvoda, kao što su mleko, hleb, jaja, voće i meso, na osnovu podataka iz kategorije "Tržišta". Svakom gradu dodeljuje se skor, pri čemu je referentna tačka Njujork, sa vrednošću 100. Indeks ne uzima u obzir kupovnu moć, što je važan faktor pri poređenju gradova.

Dakle, koji gradovi u Evropi imaju najviše cene namirnica? I gde je najjeftinije obaviti nedeljnu kupovinu?

U okviru izveštaja "Mapiranje cena u svetu", Ženeva je na vrhu Indeksa namirnica kao najskuplji grad na svetu. Njen indeks iznosi 106, što znači da su cene namirnica 6 odsto više nego u Njujorku. Za poređenje, korpa koja u Njujorku košta 100 EUR, u Ženevi bi koštala 106 EUR.

Još jedan švajcarski grad Cirih zauzima drugo mesto po najvišim cenama namirnica u Evropi sa indeksom 103.

Ovo su jedini evropski gradovi koji su skuplji od Njujorka, koji se koristi kao osnovna referentna tačka u indeksu.

Svih pet američkih gradova uključenih u Indeks namirnica (San Francisko, Njujork, Boston, Čikago i Los Anđeles) skuplji su od svakog evropskog grada — osim Ženeve i Ciriha. San Francisko je čak iznad Njujorka sa indeksom 104.

Sledeća tri najskuplja grada u Evropi su Oslo (78), Pariz (71) i Luksemburg (66). Iako su znatno jeftiniji od Njujorka i švajcarskih gradova, oni i dalje čine top pet najskupljih evropskih gradova.

Mnogi evropski gradovi imaju indeks cena namirnica između 58 i 63, što se može smatrati srednjom kategorijom. Među njima su: Helsinki (63), Beč (63), Kopenhagen (63), Milano (62), London (62), Brisel (61), Edinburg (61), Frankfurt (58), Dablin (58), Amsterdam (58), Minhen (58) i Stokholm (58).

Najjeftiniju grupu čine gradovi sa indeksom cena od 55 ili nižim. Među njima, Budimpešta i Varšava (obе sa skorom 37) su najjeftiniji evropski gradovi na listi. To znači da bi korpa namirnica koja u Njujorku košta 100 EUR, u glavnim gradovima Mađarske i Poljske koštala samo 37 EUR — što je za 63% jeftinije u odnosu na Njujork.

Ostali gradovi sa najnižim indeksom cena namirnica su Istanbul (39), Prag (42), Lisabon (44), Atina (46), Madrid (46), Barselona (49), Rim (51), Birmingem (51) i Berlin (55).

Nije iznenađujuće što indeks pokazuje i značajne razlike u cenama između gradova unutar iste zemlje. Na primer, skor u Londonu je 62, dok je u Birmingemu 51.

Na globalnom nivou, Kairo ima najniži skor, svega 20 poena. To znači da je korpa namirnica u Njujorku pet puta skuplja nego u Kairu.

Među glavnim gradovima pet najvećih evropskih ekonomija, Francuska ima najviše, a Španija najniže cene namirnica. Njihovi indeksi su: Pariz (71), London (62), Berlin (55), Rim (51) i Madrid (46).

To znači da korpa namirnica u Parizu košta 71 EUR, dok je ista korpa u Madridu samo 46 EUR, što čini francusku prestonicu 54 odsto skupljom od španske, prenosi Euronews.

Pariz je takođe znatno skuplji od Rima (za 39%) i Berlina (za 29%). U poređenju sa Londonom, razlika je manja — Pariz je 15% skuplji.

Cene namirnica na sajtu Numbeo, odakle je Dojče banka uzela podatke, prikazane su u evrima. Međutim, one se ne mogu direktno upoređivati sa indeksom, jer je indeks ponderisan, a tačni proizvodi i njihove količine korišćeni u izračunavanju nisu objavljeni.

Prema podacima Numbea iz jula 2025. godine, zasnovanim na ukupnoj ceni 19 uobičajenih prehrambenih proizvoda iz sekcije tržišta, Pariz ostaje najskuplji grad među vodećim evropskim ekonomijama. Ukupna cena u Parizu iznosi 107,20 EUR, zatim slede London sa 89,54 EUR, Berlin sa 82,10 EUR i Rim sa 79,60 EUR. Madrid i dalje nudi najjeftinije cene namirnica, sa ukupno 72,70 EUR.