Da li je Neptune Energy sahranio srpski litijumski projekat?

- Neće biti litijuma iz Srbije, ni sa trenutnom srpskom vladom, ni sa bilo kojom mogućom budućom. To pitanje je mrtvo - zaključak je nemačkog novinara Mihaela Martensa (našoj javnosti najpoznatiji kao autor biografije Ive Andrića - prim. eKapije), koji je nedavno za FAZ sumirao ono što se mnogima u Srbiji činilo očiglednim.

Vučić je prošlog leta insistirao da Srbija ne bude samo sirovinska baza. - Reč za mene znači više od potpisa, a kancelar je rekao da će dati sve od sebe da se ovde formira lanac proizvodnje -izjavio je tada predsednik.

Međutim, ova politička euforija od samog početka se suočavala sa snažnim otporom javnosti, koji je kulminirao masovnim ekološkim protestima i blokadama širom Srbije zbog straha od trajnog zagađenja životne sredine.

Nemačka alternativa koja menja sve

Dok se Srbija rvala sa unutrašnjim otporom i političkom nemogućnošću realizacije projekta, kompanija Neptune Energy objavila je vest koja bi mogla da zakuca poslednji ekser u kovčeg projekta Jadar.

Potvrdili su postojanje jednog od najvećih svetskih nalazišta litijuma u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt, sa procenjenih 43 miliona tona litijum-karbonat ekvivalenta. Andreas Šek, izvršni direktor Neptune Energy, objasnio je: "Ova nova procena naglašava ogroman potencijal… To nam omogućava da značajno doprinesemo nemačkom i evropskom tržištu snabdevanja."

Ključna razlika je u tehnologiji. Umesto klasičnog rudarstva, Nemci koriste proces direktne ekstrakcije litijuma (DLE) iz slanih podzemnih voda, koji se promoviše kao ekološki prihvatljiv jer nema otvorenog kopa.

Ovakav razvoj događaja u samoj Nemačkoj u velikoj meri smanjuje strateški pritisak na Srbiju. Evropa je, čini se, pronašla alternativu na sopstvenom tlu, u politički stabilnom okruženju i sa tehnologijom koja se lakše može predstaviti kao "zelena".

Nemačka, kako je to opisao Aksel Venke iz Neptune Energy, spaja "geološki potencijal, razvijenu infrastrukturu i tehničko znanje".